Коло
18
2| По забаченим фармама у Аустралији употребљавају се волови за вучу. Хране за стоку има у изобиљу, а машиис се не могу довести јер нема подесних друмова.
8» У Аустралији није још заведена општа војна обавеза, али војничке параде се у велико приређују. Слика приказује аустралиске тенкове нриликом једне параде у Сиднеју.
5) Аустралиски војник л Томи!. Лапан има више војске него Аустралија становника. Инак је Енглеска искористила аустралиске вијнике да крваве за н»у иа далеким ратиштима у Африци. на Криту и другим стпанама.
4) Жир.от „горљега слоја" у Аустралији сав је у знаку енглеских феудалних жругова. Воз који сече Аустралију од истока према зсиаду има чак и клавир.
К) Пре неколико десетипа година једап довитљиви Перзијанац допео је камиле у Аустралију. У сувим стенским нределима камила је данас домаћа животил.а* олике оу огромие пршене настале у Иоточној Азија №. за свега три меоеца рата! Хонгконг, удориште бриганоке моћн у Кини, пао је. Оннгапур, који су оматрали део« сЈвојнвим, данас је, нод имеиом Шонан, јапаноко угвр-1 ђење. Пооедањ-ем: Бурме прекинута јс енглеска веза с Кивом. А падом Јаве пробијена слаба одбралбжа линпја Хоч ландске Индије. Џут у Петн део света за јапаиске, трупв слободан је, Ауотралија громичаво ваплје"за номоћ! Само тај позив није више упућен Бнглеској, која ј® издала Аустралију. Упућен је директно Вашингтону. Ме« тропола није' ни питшна и тако је одједном јаз нзмеђу] домипнона и метрополе постао очигледан. Претседник Ру< звелт похитао је одмах да изјави да је „одбрана Аустрач лије неопходна потреба". Обећаље које нимало не обавеаук је онога који га даје. Јер, претседник Рузвелт је забор&вио да калсе како за,мишља да испуни своје обећање. Тако је Аустралија дошла у положај свих оших земаља које су, англосаксонске силе обмануле и издале. А колико је Аустралија јагса? Колико би могла да издржи док та тобожња помоћ не стигне? Јер, нема сумч ње опа ће бнти нрепуштена самој оеби и својој оудбини. Одговор иа то питање је једноставан. Првма наоружаној песници Аустралија је разоружан континент. Уговор о савезу аустралијских држава из 1901 годане није бт друго него оргадгизаторско везиваље насеобина које су у) току стотине година настале на огромним просторијама аустралиског континента, који је са Таоманијом заједно је< дан и по пута већа него Европа без Ру«ије. Али док Ввркх па има 400 милиона становника Аустралија има једва седам милиона станоаннка. Поред тога насељела подручја су врло неједнажо подељена и удаљена једно од другога. Неједнака пасељеност потенцирана је још и тиме што већина аустралисвог становииштва живи у варошима. 11реко 04 % етаноглшштва у Аустралији живе у нет-шест великих градова и од тога 18% само у Сиднеју. Огромни контииент нема уонгате сељачког станошшштва, нема снажне сржи сваке з>емље. Зато је Аустралија ностала земља огромних пашњака, па којима паоу милиони оваца и говеда. Аустралија покрива једну трећину светске нотребе у вупи, а 90% меса путује у замрзнутом стању у Енглеск.у. Исто тако млечни проииводи, воће и шећер. Једном речи Енглеска је имала у у\.устралији праву ризницу за сиабдевање. Р.мумљиво је зато да је због те тотмне зависности своје нољоирАвредне производње о пзн<хзу у Енглеску, Аустралија очекивала и сигурну заштиту од ње. Иотина, Енглеска је обећала да ће и поред нестагаипе у топажн која стално расте отиупл.ивати све аустралијске залихе још читаву годину дапа иосле рата. Али ни то обећање не би Аустра-
1> V рп!ц'н и чи који живе у офоииин пустин.скнч ирсделпма у унутрашњости земље. и данас су 1ош иа стенену л.уди каменог века.
V"*"" Т^^_' А ндск А Имци^л