Коло

•>ОСШуШМСЗАЧ?Ш> ДАКТИЛОГРАФКИЊЕ НАЈБОЉЕ НУЦАЈУ НА МАШИНИ — СРЕДОМ Да би се утврдило у које дане дактилографкиње најбоље раде, а у које, »пет, праве највећи број грешака, уираве нариских банака недавно су повериле нарочнтим стручњацима да посматрају рад дактилографкиња у току месец дапа. Стручњади су утврдили да је понедељак најслабији дан ва дактилографкиње. Чак" и најбоље међу њима тога дана греше. По мишљењу стручњака ове грешке су последице недељног одЛЈора. Већ сутрадан број грепшса постаје внатио мањи. Даљим посматрањем утврђено је да дактилографвиње најбоље раде средом. У четвртак већ почиње да их хвата нервоза а с њом се и број грешака повећава. Петак је је дан од најгорих дапа. А, све је то зб ведеље! , СВАКА НЕУДАТА ЖЕНА У СИЈАМУ ИМА ПРАВО ДА СЕ ВЕНЧА С — РОБИЈАШЕМ Свака неудата жена у Сстјаму Лад напуни 30 година има права да с« обрати властима да јој прона)у му-: жа. Власти јој, онда, изаберу мужа ме!зу робијашима који издржагају ка8ну. То је отуда што се у Сијаму сматра да је најбољи лек да се робијаш. поправи и да се врати иа пран .4 пут, ' ако се оженн.

Кажњеници који су осуђени ла ман .е каане имају право да сами себи изаберу жепу, а чим склоне брак пуштају се на слободу. Са кажњеницима који су осуђени на веће казне ствар стоји у неколико другачије. Они не бирају жене, већ жене бирају њих. Ако неки осуђеник одбИЈе да ступи у брак, казна му се пооштрава.' Исто тако вема су тешки услови да се ови, прнсилни бракови разведу. У току годиНа показало ее да су кажњеници постајали после таквих бракова добри људи, одлични мужеви или оцеви, а ретко се када дешавало да такав човек касније изврши нов преступ. ШКОЛА КОЈУ ПОСУЂУЈУ САМО ЧУДА ОД ДЕЦЕ У јануару месецу 1927 године један члан француске комедије добио је одобрење од министарства просвете да оснује школу коју ће посећивати само „чуда од деце". У ту школу могла су да се упишу само она деца која су у раним годинама већ, зарађивала себн хлеб, себи а кагкад и својој породицн, на позоришним даскама или на филму. Глумцу Роњонну, оснивачу ове школе, пало је било у очи да та „чуда од деце", радећи дању и ноћу под рефлекторима и пред публиком, не знају каткад честито ни да се потпишу. А свој тој деци касније. у жнвоту, не насмеши се слава, па остају тако богаљи у интелектуалном смислу за цео жив.от. Испочетка се мислило да ће школа пропасти. Међутим, она не само што добро ради, већ је и знатно доприиола да се спасу несрећне судбине толики малишани и девојчице. За 15 година рада кроз ову школу прошло је цреко 1500 деце. Школа сада броји 200 ученика. : СПОМЕНИК ЧОВЕКУ КОЈИ ЈЕ ПРЕНЕО ЈАГОДЕ У ЕВРОПУ У Француској је недавво подигнут опоменик француоком поморсжом официру Фрезиеу, који је ирви донео у бврону јагоде из Чнлеа. Фрезие је у Валпарезу, крајем XVII века, видео ка-ио урођеници једу неке црве-не слатке плодове, који оу му се толико допали да је пет првмерака те биљке са највећом бризкљивошћу иренео у Француоку. Од тих пет примерака размножиле су се јагоде по целој Европи. ОСТРВО ЉУДИ КОЈИ НЕ РАЗЛИКУЈУ БОЈЕ У Лимфојрду, заливу који се протеже од Северног Мора до Категата, налазн се једно мало острво чијм становници не могу да разлцкују боје. Док се обично код људи децвда да не могу да разликују црвену и зелену боју, сви становници овог острва виде сваку боју као сиву, само у разним ниансама. Из Коненхагена била је уиућена једна лекарска комисија на. ово острво, која је имала да иопита откуда да баш сви становни-

Ц1И острва не могу да разликују боје. Комисија је утврдила да је до тога дошло наследством, јер сви становници острва потичу од једне нородице која је бнла слепа за боје. ПОСЛЕ п Н>Е НАПОЛЕОНОВЕ РЕЧИ БИЛЕ СУ ПОСВЕЋЕНЕ ЊЕГОВОЈ МАЈЦИ Наполеон је написао осам додатака сво^ тестамснту. Историчарима су нознати првих оедвм, који се чувају у фралцуском народиом архиву. 0 оомом додатку тестамента говори са.мо Њтолеонов лекар др. Антомарки у . својпм мемоарима. Кажо овај последши додатак до дадаас није бно објавл>иван, нретста.вл>а10 је тајну, како за научн.ике, тако н за лаике. За лаике је Оило зашгмЈПНво да знају које су биле носледње а које је Наполеои нанисао. Како је недавно објављен и последњи, ооми додатак Наполеоновог тестамелиа, види се да су иоследње речи које је он наилоао биле иоопећеие и.еговој маци и оие почнњу са: „Ма мер" (моја мада). Наполеон је имао обичај да лрича, да је једина личност ко>,]е се он у аснвоту цлапшо била његова мајка.

Главни уредник Мирослаи Стеванопић * Уредник Мића ДимитриЈсвић * За, фотографиј« Длсксандар Симић * Цртач *1'»ор.ђе Лооачсв * * У редништв«? Поенкароона ул,- 6р. Л1. Тдлефрн 25-010 .ВлДсник и пздадач: Орпско .издавачко. предуаећ.е А. Д. Јовап ТановиН * Админиетрација Дечанска 31,- Београд. Тел. 24-001—10; итгамна „Штампарија Веоград" А. Д., Деч-аиека 31.

Ражидар мога коми« ј ©

НЕДЕЉА 10 МАЈ. Пита јуче пријал тељ једног познатог београдског судију: — Не разумем зашто си топики пр%тивник музике, кзд је цепа твоја породица одувек била тако музикапна?! Судија, уздахнуо и рекао му: — Кад и ти, једном, будеш имао четири музикалне ћерке, као ја, и ти !кеш омрзнути музику...

ПОНЕДЕЉАК 11 МАЈ. Веровапи или не, апи, ту скоро, забуном црквењака, пред једном црквом зауставипе се истовремено: једна свадба и једна пратња. По себи се разуме да је једно од њих морало бити одложено за доцније. И, црквењак је нашао решење. „Прво има да дође на ред свадба", рекао је, јер покојник не може да се предомисли"... УТОРАК 12 МАЈ.

Прича комшији један наш заједнички сусед, иначе суппент гимназије: — Ја сам се упознао са својом супругом на једној позоришној претстави са сниженим ценама. — Тако ти је то — рече му комши^ ја бопећиво. Човек увек штеди на погрешном месту.

— Напротив! -*■ одби онај. Посвађапи смо се, и ништа нема од те веридбе. — Није могуће! Е, онда одох да честитам Зорици . .. И комшија остави оног насред упице забезекнутог. ЧЕТВРТАК 14 МАЈ. Два наша млађа сликара, ономад седе, докони, и прего- Ј I не се: Ј, Л Н\ — Недавно сам /|М гШОј М маспикао један зим- ЈА\ Ш-У ( ил ски пејзаж, који је бно тако веран да [ДО | ^ је жива у термометру у мојој соби стајапа увек испод нупе !... — То није ништа! — прихватио други сликар. Прошле године ја сам начинио портрет једног старог тестераша, који је био толико жив, да сам свакога дана морао да га бријем ...

ПЕТАК 15 МАЈ. Прича ми комши- I ја да је у трамвају, на задњој платформи, присуствовао о- ('?/ вбм дирљивом су- / шЖ У СР !! У 'г де си, забога, човече толико вре- " // јј \ мена? Знаш пи да сам се већ био забринуо за тебе... — Био сам шест месеци на путу! — Та није ваљда! Их. да си знао па да си узео мог адвоката... Он би ти изгурао ревизију...

СРЕДА 13 МАЈ.

Спасов-дан, па сам ишетао мапо с комшијом. Кад тамо, баш близу Класне Лутрије застане он и поздрави се, богзна како, с неким својим познаником. Потапша га и рече: па честитам ти... Нека је са

— Е, срећом! — Шта? — Па, чуо сам Зорицом.

да си се верио са

СУБОТА 16 МАЈ Супруга пазарил^, у присуству свог мужа, шешир за себе. Модисткиња, тек реда ради обратила му се: — Како се господину свиђа нови госпођин шешир? — Никако! Прво не одговара њеној боји косе. Друго не одговара облику њеног лица, а треће не пасује ни уз форму њених уста... Зато, ја... Жена се умеша: — Шта ти има да причаш кад се не разумеш. Косу, лице и уста могу да променим али шешир нећу да мен>ам ... М-ћ.

— То је безобразлук! Сечете нокте за време радних часова. — Па, за време радних часова су ми и порасли.

Канцрлариски разговори