Коло

4

■ , ... • Нашем татици Тихо се спушта ноћ. Око мајке сжупиомо се ми, Нас три сјинз Три сокола сива Лепе приче наша мајка нам прича О нашем татици који је далеко. Који љуби свсгје синове. Онн овако вече Богу се моле, За здравл>е свога татице. Ох, драги татице кад ћеш нам доћи? Мајчица многе причице Гфича, О њиховом татици који тугује за њима. Свако вече кад звездице изиђу, И кад пођу спати увек исту молитву. Драги бого дај да дође наш татица жив н здрав. И док сузе заблистају у мајчиним очима Која прати молитву својих чеда. Кад мрак покрије земљу Њихове мисли упућене татици, Који је далеко од њих, Ох, драги татице чекамо те ми Три твоја сина сокола оиша И молимо се увек Богу да дођеш И да нас узмеш под окриље твоје. Кдвин, марта 1942. 3. ДамЗаповић

Оцу место лоздрава >Устани, чедо моје,« Мајка синчића зове, >Еио већ звоиа звоне Са наше цркве нове!« >Ићићеш у цркву самном«, Шапуће тихо мати, >Да се молимо Боги Татица да нам се врати.« Дете се из она прену, Осмејак лицем му пређе, А затим погледа мајку Набра детиње веђе: >Зашто ме мамице вараш, Татица сад је ту био Самном се играо пуно... џ.. Или сам то само снио...« Ммја 1042 Милица Бркић

(Свинцн: нрввагла еиојика