Коло

6

(16)

Возили су се ћутећи. али у блнзшш Блонделове улипе Алиса му предложи <да ту паркира кола. Тако је и утанио. После једпог минута већ су били пред кућом. Алиса аазвопи и госпођа Кремјо повуче конотгшћ који је отварао капију. — Треба ли да се сакријем? упита ЗГоптон— Због мене не! одговори она журећи напред. Непримећени дошли су у Алисип стан. који је на Лонтопа учинио леи утисак. — Раскомотите се. Ја ћу се одмах вратитн. Шта више волите виски или лај? г— Виски

Она му показа поличипу: — Послужите се. И За ћу попити Једну чашу. Док је Лонтон то учипио и мало се прибрао, она се већ вратила. Обучена у бледо аелену кућпу .хаљипу о белим реверима и круппим. црним дугметима. Он јој донесе столипу до стоЛа. Села је поред н>ега и гледајући га вече: — Сад на ствар1 — Како би било кад би почелн с пасловом? упита Лонтон. — То долази напослетку. То Је и боље. јер догаћаји могу претрпети равпе промепе. Често буде друкче но што се мисли. Пошто се ол предомишљао. рече му: — Ви нисте више жутокљунац... — Понекад изгледа ми да сам још то. Можда сам изнеиаћен што сте са* свим друкчији но што сам вамишљао. — А Још ме нисте видели потпуно нагу!... смејала ое опа прулсајући му ,ча.шу. Кад Је пспио речо јоЈ: — Ви се вешто ограћујете... — Па ваљда нисте очекивали ла ћу Јвас сматрати ва исповедника? Зашто сте ме ословили? Он се окрете упола к н>ој; — Ви внате да ја писам приЈатељ Волиције? — Не внам, али могу да веруЈем. А [шта треба то да значи? — Да нисам дошао да вас уходим. Меве интересује политичар Дипре. — Не познаЈем га. — Рецимо да је тако... додаде ЛонЈган али она одлучно рече: ■— Ја говорим увек истипу, чак Н Кад лажем! •— Читате ли Макиавелиа? — Читам казнепе 8аконе... И Лонтон исто као и Корде: ниЈе могао с аом изићи на крај. Ту се се»ио Морелија. Тај Је морао да оштвв вубе. — Па шта Је с тим Дипреом? упита Ја она. — Хоће да се жепи и то са овом госпоћом . одговори Лонтон изваднвши новине у коЈима Је изнето вереље Алиса летимично погледа слику. — Сад виате настави Лонтон. која Је она дама што смо је видели ..Код Бинокла" Питали сте ме аа ли Је поенајем и сад сам вам одговорио. Алиса Је метнула новине на сп'ану. Лонтон хтеле аа их У8ме: али она га предухитри. Испепа их и бапи далеко, — Шта имате против те даме?

— Засад пишта... Лонтон занали цигарету. Алиса учнни то исто. — Промене ради, рече ЈоЈ, Јер на жалост немам друге цигарете. — Само магарци никад не мењају своје мишљење! одговори она па ја опда дуго пућакала колутоне дпма. Он је мирно посматрао јер Је осећао да сад мора бити на опрезу. — Ко вао Је упутио к мени? упита га она. — Један мушки глас преко телеФона. Рекао Је: „Ако вам наставак Дипре—Глорија Браун задаје главобољу. онда „Код бинокла" госдођица Алиса. први сто лево, после поноћи". Посматрала га Је испитивачким погледом: — Кад Је то било? — На један сат пре поноћп. У мом приватном стану. Алиса се аамисли. Први пут се упитала: шта се то дешава? — Ви сте рекли да вас интересује само тај Дипре? — Само оп. Мене стварно не мучи да 8нам шта изиграва с том свадбом. Дипре нема новапа. Жели да га има. Она има. Али ко је она? — Па ви сте написали у новипама: кћи једног краља дијаманата... — Кажем Ја. ви се вешто ограђујете... одговори прилично напрасито. Алиса усу виски. Куплувши својом чашом његову. рече: — Мислим да сад можете ићи, Јер Ја нећу излазитп. Или ћете повући ту претњу! Исни чашу и устаде. Лонтон Је остао на свом месту и посматрао је смешећи се: — Седите. молим вас1 Ола то нерадо учини, а он настави: — Кога би требало да поштедим ако до тога доће? — Мртвима то није потребно ... Лонтон устаде и пружи јој руку: — Ја вам досаћујем ... — Ви сте врло скромни ... одговори опа смешећи се иронично. Изишла Је с њнм до спољпих врата. Пре по што је изишао рече Јој пружаЈући ЈоЈ руку: — Увек можете са мном разговарати, ако на пример желите да ми саопштите бољи наслов од онога: вештичин казан. — Не говорите тако гласно, опомепу га она. А сад идите! Оп Јој пусти руку и на самом излазу упита тихо: — Шта да кажем вратарки ако ме види?

I— Колико Је сати сад? — Мислим пола четири. — Опда јоЈ кажите; добро јутро. госпоћо! Одговори Алиса смејући се и не обзирући се на његово изненаћење затвори врата сасвим тихо. ♦ Морели се сутра дан појавио у својој канцеларији тек у десет сати. Био је нерасположен. Прошла ноћ га Је разочарала и понизила: Бирже му Је измакао из руку. Мурфи га прошетао ћаволски Проклети Пим Лонтон изгубио му ое из вида врло рало, ваједно с маникирком. Корде Је насео трагаЈући за Американком и њеиим вловољним варучником. Страшно непријатан случај. У толико гори што се осећа прикривена намера да се полинија вуче 8а нос. Осећање непровидности у дагаћају, коме су два убиства дала довољну важност. одлучило је Морелија да сам покуша. Он би то брзо свршио. као некада у сличним случајевима, Добавио би Мурфпа и суочио с убијеним. Али онда Морели ниЈе био шеФ таЈне бригаде. Сад. као шеф. имао Је искуства да Је бесциљно завршити истрагу без претходно проверених доказа. Сем тога очигледно је да Је овде умешана читава банда. а пиједпа банда није бзз свога шефа. Њега треба пронаћи. То није Мурфи. Бивже можда али није поуздано. Мећутим. ко 8па какви ће крупни саучесншш тек да се појаве? Ни то Још није јасно. Морели Је волео свој позив. Није само велнки заплет догаћаЈа у Блонделовој улици привукао његову пажњу, него и мешање Лонтона у ту етвар. Откуд он с мапикирком да пије шампањап? Он нешто зна. али шта? И шта тражи? На та и многа друга питања требало Је наћи одговор. После оваквнх размишљања. Морели Је летимично прегледао многе рапорте. доставе и писма. Плавом и првеном оловком ставио на њих кратка нарећеља и упутио их разним одељењима. Данас му Је одмор био потребан. Кордеа није примио. већ му Јетелефоном наредио да отпутује у Руан и утврди шта значи оно друштво „КимберлиЈски рудпик" с коЈим Је преко телеФона разговарала мапикирка. и да га сутоа извести о томе. — А да случајно немате какво важво саопштеае? — Нпшта важпо. шефе. — Онда до сутра! Прекинуо Је везу, уаео шешир и птап и напустио префектуру баш кад је избијало дванаест сати.

Био Је дивап пролећпи даи. Ваздух и све изгледало Је олакшано. То са нарочито запажало на женама: која су се у лаким шареним хаљинама ше» тале обасјане сунцем. КаФане. чак а опе најмање, изнеле су столове напо« ље. Аперитиви (горки ликери ва поја* чавање апетита) у високим чашама преливали су се вагаситоруменнм и жућкастозлатним бојама. Сви су живахнули и били добро расположени. — Шта чини време! размишљао је Морели, удишући млак и мирисап ваздух. коЈи Је на махове струЈао као из хиљаду мехова. Прешао Је трг Конкорд и дрворедом ..Шан Елисе" упутио се кафапи ..Ротонд", Јер му се јако допадао њен дискретан луксуз. Није била претерано

посећена. ЈПироки пвозори били су отворени. Морели седе норед једног прозора. Његово уживање у шаренилу. које је ова каФана пружала уопште и напосе сваким столом од кедровине, доказивало је да овом тајном полицајцу није недостајала љупкост као осталима његове струке Изненада. као привићење, створи се Ним Лонтон и пружи му руку. — Хало! Добар дан! Да нс сметам? — Ни најмање! Добар дан, Лонтоне! Како сте? То Је излишно питање. сЈаЈно изгледате, Новинар се спусти на меку, угодну клупу, ружичасте боје. — Заиста, осећам се врло добро. А то није никакво чудо на овако лепом времену. Клима Је судбина људи. —< Шти бих узео? Један келнер пришао Је столу и преПоручи: — Ликер од трешања. господиле? — Одличан Је! додаде Морели и Лонтон одговори: — Донесите! па протрља руке. посматрајући вадовољно полицајна. — Никад вас овде нисам влдео, поче Морели. — Нисам вам ја за овако сјајне локале. Јесте ове лепо и красно али сувише импозантно. Више волим Фамилијарне кафане. Уживам кад видим кафеџију с великим трбухом, дебелим ланцем за сат. који вам при руковању вгњечи руку. — То вама годи али и ова хармониЈа није на одмет — Слажем се. Али 8а једног Парижанина. као пгто сам ,ја. то није Париз. Келнер је донео пиће и налио чашу. — У ваше здравље! рече Лонтон и повуче добар гутљај шпанско-енглеских капљипа Остављајући чашу настави: — Смотрио сам вас. у пролазу и то баш када сам мислио о вама. — Ви ми ласкате. драги Лонтоне, Јер ваша глава има пречих мисли. Уосталом и Ја сам данас помишљао на вас. — Рћаво 1 — Да — Е? А шта сам то згрешио? — Видео сам вас синоћ „Код бипокла" с Једном дамом. Лонтои се насмеЈа: — Како? Зар сте и ви били тамо? Да нисте ви случаЈпо онај тајапствени човек на телеФону? (Наставнће се),

Сан Сањам тв веСелог, уздигнута чела, Поред мене стојиш? гледаш ме мило. Хтео би да кажеш: „Гараво, Дан је тако леп... Шетња би нас освежила дивно" Тек од]'едном • нас двоје на точку, Возимо се. Осећам тиху срећу од лепоте И ко векад сунде сија тако дивно, ЈБупко се преламају зраке у ваздуху. Слушам твоје речи бескрајне доброте. Ромор меки твога гласа чујем. Чежњиво слушам. Тихо ме осваја твој шапат. Загледах се у твоје очи пуне среће, Пренух се!... Прошаптах тужно: Да, то је само сан, а ово је тешка Јава. Све те то било ненад' У благи летњи дан!... Ти си сад далеко.Уздахе ти Домовина чује.., Београд, априла 1942 г. Јелица Новичић