Коло
2
1?аж>нда!> мог комиијс
НЕДЕЉА 24 МАЈ. Цео мој иомшилун зна кад се госпођа младог архитеите лосвађа с мужем. Знамо то иако се из њиховог стана ннкада није чула свађа. То вам је један брачнн пар који се свађа најдискретније. Такорећи — шапатом. А, знамо по томе да су се свађапи што млади архитеит увек после свађе вуче нући грдне пакете. Тако бар каже госпа комшиница... ПОНЕДЕЉАК 25 МАЈ. На улици се онол << мад објашњавају са^ обраћајац и неки * ~ сољак. — Ти, као да ниси писмен! — каже му саобраћајац. — Но, је п' ја? Ја јесам! — Па што онда тераш туда волове кзд пише: „Само за пешане"'? — Па и моји вочићи иду пешке... УТОРАК 26 МАЈ. у-ч, Седимо у башти, цео иомшипук, и разговарамо. Одједном ће мој комшија запитатн једног нашег суседа драмског писца: — Да пи се и ви, гос'н комшија, сутрадан после ноћног седења и банчења осекате као пребијенн? — Не осећам се... Ви знате да сам иеожењен... СРЕДА 27 МАЈ Десило се у моме комшилуку. Брачна сцена. Прозори отворени па цео комшипук чује. Чује њен глас, како сикће: — Говори... Говори шта ова црна женсна длана на твоме капуту има да значи? — Значи да ми ниси очеткала капут откад си постала плава! — одго-
Идвалан пацијент
Ие пи)ем и не пушим... Опда немам шта да вам забраним ...I
ворио његов глас, убедљнво и хпадно, на општу весепост свнх номшија и комшиница што се биле претворипе у уво. ЧЕТВРТАК 28 МАЈ. Фоторепотеру КОЛА, због једног неспоразума десио се овакав мапер: Један пријатељ му се обратио питањем: — Молим вас рецитеми, каостручњак, како да спикам своје две девојчице? — Па, најпепше би бипо у кратким кошуљнцама... — Е, иажите то ано смете мојим ћеркама. Једна има двадесет и једну а друга двадесет и трећу годину... ПЕТАК 29 МАЈ. Старија дама и старији господин седе на кпупи, у парну прекопута нашег комшипука. Одједном дама ће упитати господина: — Господин јаше? — Не! А, зашто ме то питзте? — Па видела сам вас недавно с мамузама... Господин мало поћута, па ће тек, запитати: — А, зашто ви, госпођо, носите перје на глави иад не носите јаја? СУБОТА 30 МАЈ. Прича иомшија да је у једком посредничиом бироу чуо овакав разговор; између посреднина и једне госпође: — Потребан ми је слуга — реила госпођа. Апи, слуга који ће радити све домаће поспове, вршити мање оправке, ићи да пазари, пазити на дете, довлачити угаљ и дрва из подрума, да је скроман и да ми ие одговара иад му нешто наредим... — Госпођо, то што ви тражите то иије слуга... То је муж — одговорио јој посреднии. М-ћ
"Ж
•>осзшуисзАчгш> ДОВИТЉИВИ АНТИКВАР Сопственшс једне радње уметнич*И1 старина у Паризу дошао је на веома лак начин до највеће вбигже аутограма иајчувенијих људи даиашњице. Овај довитљиви трговац желео је да набави комплетну абирку аутограма свих људи о којима се данас говори и пише у целоме свету. Да еваког од њих посети било му је немогуће. Да их писмом аамоли да му иошаљу своје аутограме, то му је изМедало као узалудан труд. И вато је смислио једаи ааиста оригипалаи на.чин како да оствари своју жељу. У току неколико недеља трговап је набавио адресе свих познатих људи, чије је аутограме желео да има. Затим Је сео и написао свима писмо слеДвћв садржиие: „-Телан господин пору,чио је у ваше име неколико скупоцених ствари. Пре него што извршим поруџбину молим вас да ми потврдите да је тај господин купио те предмете 8а ваш рачун". Негативни одговори стиглн су врло брзо и на сваком је био потнис човека до чијег аутограма је трговцу било толико стало. КОЛИКО СУЗА ПРОЛИЈЕМО ДНЕВНО? Две мале жлезде које луче сузе дају свака 24 часа један максимум од три кубна саитиметра течлости. Двадесет суза теже приближно грам. И пошто оне садрже највише воде сматра се да један грам суза одговара једном кубном сангиметру. Значи да оба наша
ока могу дневно да излуче надвише 120 суза. Срећом ми плачемо много мање него што бисмо могли. Шта бива дакле са непроливеним сузама? Оне бивају распрострте ударцима капака по предњој површиии ока где се деле у мале канале. За време тога пуТи сузе, које како изгледа имају и дезинфежционо дејство, перу и чисте површниу ока. ПОРОДИЦА КОЈА СЕ ЗАВЕРИЛА ДА ВЕЧНО ЋУТИ У једном сеоцету у неносредној близини Пеште проггашли су репортери једног мађарског лисга једну заиста ретку сензацију. Ради се о читавој породици која се заверила на вечно ћутање. Сви члановн породпце, њих девет иа броју. већ неколико година прекинулн су сваку везу са остал.им светом, обављлју свој свакодневни посао и — ћуте. Како је љихово нонашање из1гледало чудно и њиховој околинв и властима, свн чланотш ове- породице упућени су у душевиу болницу где су лекари консгатовали да су еви чланови потнуно здрави и иормалнн. ДЕЛФИН Т0РПЕД0ВА0 АВИОН Једна од кајнеобичиијих авионских несрећа које су се до сада догодиле, одиграла се у близини Кубе. Тамо је један делфин ториедовао авион у виснни од 800 метара. Несрећа се догодила на следећи начил: Авион је летео изнад Кубе када је био одједдом оикољен необично густом маглом. Пилот, да би избегао маглу, пошао је да обиђе око острва, али при томе је запао у иеобично јаку кмшу. која је била знак да долави ториадо. Авиои је летео на висини
од 1200 метара, а пилот је решио да се спусти на 800 метара како би избсгао ударце кише. Прн томе је иалетее на водену вмију — виооки стуб воде коју .торнадо дигне у виснну неколико стотина метара — на чијем се врху налазио делфин који је пробио лево крнло авиона. Услед тога авион је почео да пада и пилот је у вадаем чао искочио из авиона и спасио се падобраном. У последњем часу нзвукли су га из воде. КАКО СУ ИЗГЛЕДАЛИ БРИЈАЧИ СТАРИХ РИМЉАНА Археолошко друштво које је вршило ископавања у Кареју, пронашло је том прнликом између осталих драгоцених старина и један апарат за бријање старих Римљана. Позпато је свима бнло да су се Римљани бријали, али све до сада није се знало кажо су изгледали њнхови бријачи. Пронађени бријач, паправл.ен у виду великог троугла, пре личи на какву справу за борбу него за бријање. Стручни листови, у вези с овим проналаеком, пишу да су стари Римљани морали бити веома храбри људи када су се могли бријати с овако опасним бријачем. НОНТИ ОД 36 МЕТАРА Нокти порасту за један мплиметар сваких десет дана. Кад их небисмо потсецали,' достигли би за 50 година дужину од 36 метара. Прича се да је неки богати кинески мандарин имао такве нокте. И заиста у Кшш је постојао обичај пуштања ноката који су служили као зиак угледа и раскоцш. Многобројне слуге су им дозвољаваАе да не номичу дрсте. То би било и ма-
ло тешко с обзиром на ноктс дугачке неколико метара који су били нрекривени нарочитим свиленим прешривачима тако да су руке мандарииа биле сличне сунцобранима. ЈАПАНСКИ ТАРЗАН У једном сиротишту у Токвју иалавн се јананско издање прашумског човека Тарзана. Овога јапаиског Тарзана, г.оји пма 17 година а једе пресно месо, ухватила је полиција у дноришту једног храма у Токију, где једе голубоке. Како није знао ко су му родитељи и где се родио, а лалагшо се у бсдпом стању, смештеи је у сш«тиште. Он сам сећа ее као жроз маглу да је живео дав-но са неким старим човеком у иеприступачним иланинама покрајине Вакајама. Старац га је учио старојапанској војничкој еснггини . Хранио се јагодама, дипљим воћем, вучјнм месом и месом птица грабљивица којих има лоста у томе крају. Када је младић одрастао, старац му је рекао да га он више ничему не може иаучпти н послао га је у свет. Од тада младић је изгубио сважу всзу са старцем. Јапапски Тарзап зове се Таро Капда. Висок је метар и 70 саитиметара, што претставља за јапанске иралике необично висок раст. Главии уредиик Мироелав Стевановвћ ♦ Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Ллексаидар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Коеииареова ул. бр. 91. Телефон 25-010 ♦ Власиик и издавач: Ориеко издавачко преду:зе$е А. Д. Јокаи Таиовић * Адмиииетрадија Де» паиска 31, Веоград. Тел. 24-001—10; шталиа „Шгамиарија Београд" А. Д., Дечаиека 31.