Коло

8

далеко замењује рука добре жене, кћери, одраслијег детета или унучета... Данас је дан одмора. Заслуженог. Дан када се прочитавају она далека писма од сина, оца, брата, прочитавају ко зва по који пут, да свакипут око опет засузи а срце устрепти... А када звоник са сеоске црквице објави почетак службе божје, сви креву на молитву Свевишњем... Младеж је у свечаном празничном оделу. Блиставом и китњастом... Поподне ће провести по баштама, обићи ће њиве других које се, обрађене и родне, блистају као и њихове, и у брању цвећа, у причама. Провешће ведро и весело, да сутрадан, када опет сване поново сви крену на рад... Радно је и ведро наше село. Српско село.,. Ведро и поносно... Д-

НАСЕЈ1У

Српско село ... Питомо, тихо... са својим белим кућерцима развејаним по зеленим брежуљцима... Празник... Шест дана се радило. Предано, неуморно, у пољу, под летњим врелим сунцем... Радили сви — и старо и младо и жене и деца... Таја је у заробљеништву, уја такође... Али њихова је њива обрађена, воћњак уређен... Све је очувано, гајено, нао њиховом руком... Писали им о свему и њихова захвалност је већ етигла. Захвалност и благослов... Из рата се у село није вратило две трећине људи... Остали у заробљеништву, али чељад код куће није клонула. Наћротив... Жеља да наставе и очувају оно што је тајо, отац или син подизао не пропадне, није остала пуста. — Биће још напредније све кад се врати... И ради село... српско женско село, у коме вредну његову руку што је сада тако