Коло

13

*

■^рввЖВиђј.

пиш^и^дагл&Ко вириа^вир^

Вољенн друже мој, Знам да наши разговори још увек живе у Теби и да устрепталост, којом смо се бадили у живот није још умањена његовим тегобама. Оно велико, моћно, осећање творачке снаге, онај патос, полет и занос са којим смо сневали о раду и стварању једног лепшег и бољег живота, за друге и себе, расту даномице. Крај свега тога, било је у мени неке чудне чежње 8а нечим непознатим, нечим што сам га осећао као један отргнути део себе и који чекам да ми се врати, да бих био цео, потпун, смнрел и срећан. Чини ми се да је то друга прловина мене, онај део моје, душе који ми није дат рођењем и који сам-тражио целе своје младостн, у дугим бесаним ноћима. Ти схваташ, друже,' да је то било тражрЊе једног друга друкчијег од Тебе. И кад. сам, првипут, видео Н:>у, осетих оно величанствено усхићење, које 'се доЖивљује једино на граиицама позиања великих тајни и великих истина. Схватих да смо једно.. Зароби ме понор њених очију, онај склад туге и смеха, својствен ббгаТим душама. Искреност, којом су. текли наши први разговори, оци ме Још јаче. — 11е волим вас; нисам заљубљена говораше ми, али сам тако чудно мир)1а и чудно радосна што вас знам. Мој ЖИВ.ОТ може , кренути којим било иутем; моћнћу живети крај било којег чокека — бићу срећна: јер сам вас срела, јер сам ггознала човека, чију слику носим одавно у својим сновнма". Нисам могао сакрити своје одушевл>ење. Уколико сам је више гледао, бивао сам све радоснији. Њен глас је мцлсваб као музпка а нсглед остављао свој меки Додир на свему, чега би се коснуо. Као у бунилу бих ворачао или седео поред ње. : — Нисам ни сама била свесна онога шго сам синоћ тврдила, говорнла ми је, следећег дана; волим вас, драги, толико, да не бнх могла да'нути без вас. Ви сте ми све. Сва младост је сневала о вама; сва одрицааа од уживања и саблажњивих замки живота, биле су због вас, вољени! Волим вас, волим .. Радост је била велика. У мени је расло нешто слатко, лако и силно, да ми се чннило да бих собоа и својом срећом могао напунити читави космос. У самоћи с,ам ширио руке,' гоњен небдољивом ;Пртребом да. себе развејем, као непресушно море атрма, широм светоиа. Јер радост је моја превелика, радост . од које ,се умире или се посгаје начим вишим. — Мили, сувише је среће за нас; бојим 1 ' је се. Осећам да ћу, једном, бити сувицге несрећна!" Нисам се усуђивао да је додирнем. Божански лепа мозкда би хладни естета нашао на њој мнрго маца — она је влгадала мојнм бићеб и ја сам је немо, удивл.ено, посматрао, н покретом главе, рамо, -рдби- јао п.еиа страховања. ■ ЛеТе 1 дани. Чезнемб једно за другим. Недавно ми њен ЦцЦеларијски момак . донесе писмо, .„Синоћ сам -дуго читала мами, писала је, .да бих ; је успавала; а кад.сАм чула њено равнрмерно , дисаље, .ортавила. сам књигу и угасила лампу. У нолутамн собе, у' коју је продирало једва мало' светлосТи уличне светиљке, 'пусТила сам. своје мисли да иду теби, жељсни мој! Сгварала сам тс од,- сенке и грчевито стезала ,на груди. Пробудио ме'је мамин глас, који , ме је" опомнн.ао да 1 је већ времс . за, канцеларију. Трплина ми је прошла тслом: руке су ми јога уг.ек биле склопјБСне у загрљај. Привила сам те још је'дџом себи и скочила"., .Л.:' / ; Колико радостЈГ, колико радлсти! Жудња нам је кидала дутну и тело: физички , бо'л' смо осстили каднисмо .' б.нли близу једно другом. Ни сами незнамо како, бдлучено је да све формалности, потребне за заједнички живот, буду обављеие -што пре. Пријатељу, од прекјуче смо вереници! Не замери што те о томе нисам раније обавестио; кажем ти: Све је било изнена-

да, без припреме, као што нас је и овај вихор љубави понео ненадано и судбински. Али бих хтео да и ти учествујеш у мојој срећи и да учиниш да она буде без иједне сенке. Зато те молим, дођи, буди сведок моје љубави и завета. Последње недеље овога месеца венчаћемо се. До скорог, срећног, виђења! Очекује те и воли твој Милал". — Из планина сам се вратио преморен и са свима знацима грипозног обољења. Ово писмо ме је чекало, већ, неколико дана. Намеравао сам да одем свом добром Милану али сам га замолио писмом да се не : љути што се, уетед, болести, не могу одазвати позиву. који ме је толико обрадовао.

гу да саберем мисли да бих о томе писао. Има у животу много удараца, Има их тако ужасних, да оставе нечат на сваком тренутку који после тога преживимо, али ово је страшније и од тога! (Ех, друже стари, мислио сам, на ти сувише трагично схваташ своју болест; можда и није баш све тако). Ово је ударац, после кога нема устајања, пад, после кога нема подизања! Треба све изнов.а зидати, а оно што је најбитније, уништено је: Ја, моје Ја, је убијено! (0 чему он то сад?!). Све најлепше у себн што сам нмао, скутшо сам; . из свих кутова своје душе открио сам оно најтаианије, и најнежније, простро пред њене ноге (Ах, л>убав, даме!) и рекао: „За тебе је

Још сам лежао у постељи, кад је стигло његово друго писмо. Кратко, али довољно да ми открије срећу једне очуване и пуне идеала младости. Ииак, ипак, некако ми бво писмо није личило на њега, одушевљенбг, распеваног. - ■ А онда;је дошладуга. и тешка. зи-; ма. Живот је и њега ■ и мене захбатио својом' дрл.ачком и у очајној ббрби смо једва' достизали, да се, повремепо, јавимо један другом. \. ' Најзад! Пролеће, мај! Мирише све; пробуђена природа обНавЈБа снаГе у себи и посусталим борцима и ја сам зшао да ћу опет нобедити све што ми се буде супротставило. Корачао сам раздрагаио"н снаЖно у сенци дрвореда. , ' ' ...' • }' ; Један позив ј.е ирекипуо мбје сањарење. - Другом страном улице журио је пошгар. — Чини ми ее, господине, да и.ма за вас ноште. ' Пришао је; претурао је часак по хрпи писама коју је држао у ру.ди и пружио ми рекламу неке књиге коју сам већ имао и једио писмо. Насмејао сам се радосно: пбзнао сам Миланбв рукопис. Да, писао- је он. Али ми је осмеха намах нестало с лица. „Лекари ка?ку, нисаб је измећу осгалога, да је обољење-озбиљне природе, да је, узело маха, али да се мрже сигурно лечити. ' Вратио сам се кућн. Писао сам, хра-; брио га, теншо, уман.авао несрећу, давао : снаге' да је нббеди. Али је проЦгло вишв, од месец, да,на, а ,ја не Добих одговора ни на тб; Ни на друга своја писма. И једнога дана, пред |сам крај јјуна, дрбих ово, цоследње: : „Друже мој једини, Не знам како да почнем, ни како да ти учиним јасним оно, са чиме хоћу да те упознам. Све је тако чудно, нестварно, а тако страховито, да не мо-

целе младости чувано — нек твоје и буде, довека". —. Моја је срећа била превелика, али, не бих поклекнуо под н>ом: била би .ми, чак, иадражи и најбољи помоћник и покретач на дела која сам хтеб да дарујем животу. Трептало је св« у мени. Каква вртоглава; висина усхићења!. II одједном ... ' као; Иат! Међу' рази^ране Никкре,' па.па је несрећа на нас: све се срушило, као лавина зачето каквом ситпицом, и/ поиело нас.' И једико што се сећам, да. сам, од првог нашег интимнбг сусрета, био играчка, коју је она лишила свести и !во'ље. оставивШи јој да се, као црв на ватрн, превија у својим увређеним осбћањима. Упали смо у врзино коло, вучени неком чудном снагом, све ближе амбису уништења. Преишвљавали смо трагику Ракићевјнх стихбва: „У свађи нам је прошло пола Дана, У помирењу мучном пбла ноћ'и". Плакала је предамиом, преклињала за опроштај — и вређада запању-. јућом рафинованошћу, унизкавала и србзавала - до блата, пила ми снагу, разбијала душу, уннштавала н носледњи зрачак здраве свести, увек гоНена. лгеком -страхотном мржњом,' која се заклањала за све могуће разлоге и : новоде, И такОј из дана у дан, час нежна као мати ,над првенчетом, .час помамна као најљућа звер! Газила ме је и привнјала себи, бдбацивала и мамнла; и ја сам се враћао, уморан, из-' ломљрн,- веран као псето, испребијано . и свесно да га очекују нбве и узалудне патње, А тада би ме миловала страшћу ,'у којбј се нзга^а, као ;штр" би, ускоро, унижавала и себе и моју приврженоет дајући се тупо,' без унутараег ;занрса, уживајући да ме вређа својом похотом. А ' врхунац свега је била завршна сцена једне препирке; кад је, пробадајуКи ме, као иглама, свбјим злим ногледом, избезумљена од срџбе, просиктала: „мрзим те, мрзим те, животињо!" Тада сам, запста, схватио сву нскрејвост тога. Хтедох отићи, занавек бтићи од ње. Алн ми се она још једном наруга, још једном ме, дубље но икада, унизи, Дан је био хладан; ситна, сличиа јесењој, киша падала је, док смо пгетали полупрааним улицама. Кад сам, на сва правдања и молбб, остао упораи, она, свосна своје моћи, стаде; упи се у мене погледом препуним суза, погледом очајања, страха, молбе, љубави (чињаше ми се) и преко-р, болан, чудан после свега овога, преће преко њених усана: „Коме ме остављаш?" Клоиух. И рекох, оно што сам увек 8«ао, увек осећао: да је нећу оставити док сам жив. Јер она је моја коб, Но, није се ништа променило. „Опет је беснела Иродијада, опет тражила главу Јованову" ... Узроци? Истражи-. ти их, значи ослободити се свега онога што ме тишти. А у меии нема, чак, ни жеље да то учиним. Јер иема узрока воји могу сломити велику љубав. И ја сам вољан да иопаштам Њену велику грешку — грешку што је везала своју, судбину за мене.. , Сад, далеко од ње, у самоћи својс пустоши и болничке . тишине, прикупљам .своју разбијену. душу. Авај,.друлсе, оИо штб Ј 'е'остало од ње, није довољно да бих мбтал живети, живети Животом вредпим мота схватања. Војим се да нећу, рстајући крај ње, моћи нрсити' терет који ми је живот наметнуо. А без ње не могу, не могу, пријатељу верни; не стидим се: волим је, иако је таква. Не желим, нити мо. гу, да уништим, ни њу, ни свбју љубав — оии су оиај део меие који т може пропасти: уништићу, дакле, оно што пати у меии. И, пре него ли будеш читао ово моје писмо, ја ћу, прач ћеи старим Хароном, путовати преко Стикса: превоз сам унапред платио сузама што сам их пролио над нама и нашик удесом. И већ сад се уздиже у мени нема џогребна песма. А далеко негде расте њен лик и од.свега ја. видим само њен широки, онојни осмех и топли поглед, давни, но никад незаборављени; гледам и шапућем: „хвала Ти, био сам срећаи, срећан ..." Последње писмо је теби упућено; али све мисли, па и она последња, припадају њој. — Опрости, друлсе дра« ги; не заборави ме брзо. твој Мнлан." ■ ■ ~, ♦ • .'■• '•"" ■ .■ ■/■ '■' ■ ■ '. Он је умро. Али тајну његову крила су ова писма. Друже, не могу заборавити да те нема, као што ни она неће моћи да заборави безмерну твоју љубав и твоју жртву.

ДОБРО МИШЉЕЊЕ — Шта мислите о гласу моје ће1Н ке? Од мене га је наследила-. ' ; — Ништа. Вуднте срећни да сте иб се курталисали'. МОДЕРНА ДЕЦА Вака показује своме петсигодишњем унуку аутомобил који пролази улицбм. ■ ■■.;■;': : .:, ;'ј Г:.' —• Види сине ту-.ту! — Какав ту-ту, бакице? Па зар ие видши да је то МерЦедес ко.мпресор са шеет цилиндера; '. :■'(■' : т СКОРО ИСТО — Шта је по занимању твој муж? .— Мсханичар. ;; ; ; " — А твбј? — (Па и бн је тако нешто. Он је алч кохоЈЉчар. ' : !т У ВОЗУ : — Жено, седнш жи добро? — Р.рло добро!.' ' ';. . . ' .; —г ДУва ли ти? — Ие! '' ' •- ■ — Видиш ли лепо кроз прозор? — Видим! — Е, хајде онда да промепимо места^ ПОСЛЕДЊА РЕЧ Судија оптужецом: А оад ви имате још последн.у реч. , Оптужени устаје н окреће се некр- 1 ме у публици: г— Жено, јеси ли чула!