Коло

мога кошиЈв

НЕДЕЉА, 7 ЈУНИ Прича нам комшија: Познати београдски мпади хирург оперисао једну исто тако познату и врпо пепу београдску даму. Поспе операције (уостапом, неке ситнице) коју јој је извршио изнад копена, дама упита брижно: — Да пи ке се доцније видети ожиљак господине докторе? — То зависи само од вас, драга госпођо! — одговорио јој хирург смешећи се.

ПОНЕДЕЉАК, 8 ЈУНИ . _ Шта

има да замерите мојој новој књизи, што сам је ономад издао? питао комшију један наш тазе писац. Комшија се накашљао, и рекао му: — Искрено речено, напазим да би корице требапо да буду много ближе једна другој... УТОРАК, 9 ЈУНИ Седимо у башти, синоћ и, по обичају, развезпи разговор... Одједном неко тресну пред комшију овако питање: — Каква је разпика између поспа и спекупације ? — Просто, брате! — узврати комшија као из рукава — Ако изгубиш, онда је то спекупација, ако добијеш онда је то посао... СРЕДА, 10 ЈУНИ Мој комшија често иде неким поспом у суд. Па ишао Тако и ономад. Веђ истога дана увече, под нашом пипом, у башти причао нам како је присуствовао једном претресу и како се бранипац оптуженог топико заборавио да је напао свог колегу адвоката противничке стране овим речима: — Ви сте највећа битанга коју сам у животу срео!

У ери дрвенари/в

— Лепо јџ кажем оној мојој маторој кад је хтела да ми купи дрвепе ципеле, да се од погу прво почиње да лтрада ...

Претседавајући се умешао: — Пазите шта говорите, и не заборавите да сам и ја овде! ЧЕТВРТАК, 11 ЈУНИ. Попадија из наше куће смртно се заљубипа у једног нашег младог номшију. И вребала му попадија свани корак, Недавно овај наш необично симпатични млади комшија упознао се с неком пепушкастом девојком. Госпа попадија ухватипа и то, и једног дана пресрепа младог комшију, и ни пет ни шест, него га запитапа јетко: — Па, је п' те, комшија, кад миспите да се жените? — Чим решим три ствари! — Ех, ех! К'о бајаги! А које то три ствари као има да решите?? — Прво да нађем —■ мпаду! Друго да попадије престану о мени да воде дачуна, а треће да вам на дан Мога венчања буде забрањен излаз из куће. ПЕТАК, 12 ЈУНИ. Три мокра друга преседели у стану једног од њих цепу ноћ уз чашицу... Сабахипе, чим је куцнуо полициски час пошпи ку- -( ћи. Кад је онај други, испратио кући оног другог, рекао му, пред вратимг.: — Друже Тозо, пази сад кад упазиш да те не чује она твоја аспида ... — Ко, она да ме нз чује?! Е, мој брајко! Чује та и кад барометар падне ... СУБОТА, 13 ЈУНИ. Бипи јуче гости код комшије. Припиком претстављања, комшијина кума исповрти питање : — Ах, ви сте онај чувени професор Петровић? Ја сам вас сасвим друкчије замишљапа! —■ Како то? Дебелог, малог и ружног, зацело? \ — Напротив, витког високог и пепог! — извали кума, а комшија се уједе за усну. М-ћ.

НАЈСТАРИЈЕ НЕМАЧКЕ НОВИНЕ У ФАКСИМИЛУ Приликом прославе иетстогодишњице проналаска штампе град Лајпциг, центар немачког штампарства, издао је факсимил пајбоље очуваних немачких новипа. То су повезани комплети такозваног аугсбугЛнког „Ависа", чији се оригинали чувају у провннциској библиотеци у Хановеру. Исто су тако штампане и често цитиране штрасбуршке новиие „Реласион", које је издавао штампар Карол. И једне н друге новине нзлазиле су већ 1609 године. СУДБОНОСНИ БРОЈ 13 У ЖИВОТУ РИХАРДА ВАГНЕРА У животу славног немачког музичара Рихарда Вагнера, који је умро пре .скоро седамдесет година, број 13 играо је срећну, може се рећи судбоносну улогу. Само име Рихард Вагнер (како се пише) састоји се од 13 слова. Он се родио 22 маја 1813 године у Лајпцигу, у школу у Дрездену ступио је 1822 године, а на лајпцишком уннверзитету иматрикулисан је 1831 године. Свуда ту збир цифара даје број 13. Увертиру „Фауста" написао је у Паризу 1840 године. Као што се види н овде је вбир цифара 13. Своју оперу „Холанђанин луталина" завршио је 13 септсмбра 1843,

„Танхојзера" је отночео да компопује 13 јула 1843, а „Лоенгрина" је због тога што је учествовао у револуцији пз 1848 године, видео на сцени тек 13 година пошто га је завршно. Тринаесто Вагнерово дело „ПарсиФал" завршено је после 13 година рада, 1871 године, а 13 месеци после , тога . Вагнер је умро у Венецији У налатн Вендрамик. Вило је то 13 Фебруара 1873 године. Интересантно је да је друга Вагнерова жена Козима, Листова ћерка., била удата за Вагнера 13 година. а н.ихов син Сигфрид прнликом смрти свог оца навршио је 13 година, КАКО КИНЕСКИ СЕЉАЦИ „КОНЗЕРВИРАЈУ СУНЦЕ" У баштама. кинескнх сељака често се могу видети узорно обделане леје, посуте као јаје великим белутцима. Нарочнто се белутцима облажу леје, у којнма се сади бостан, краставци, оннјум и дуван. Кад је један европски професор питао сељаке зашто то, чине, одговорили су да они на тај начин конзервира>ју сунце, јер камење носи у себи сунце. У ствари кинески сељаци поступају саевнм иснравио, пошто они искоришћују снособиост белутка да упија сунчеву светлост и због тога је нспараван^е земље ман»е. На тај начин земља остаје влажна. Камеше се угреје и кад земл»а почиље да се хлади, оно јој даје скунљену тонлоту сунца.

КОЛИКО СУ СТАРЕ НАОЧАРИ Није познато коме прнпада заслуга за изум наочарн. Зна се да су прве наочари прављене у Венецнјн, алн се Не зна тачно ни година ни век. На јбдној фресци Томаса Модецског, која се налази у сакристији цркве светог Николе у Тревизу, приказан је човек са наочарима. Фреска је рађе,на ,1352 године. Писапи споменици о наочарима су старији. У једном флорентинском рукопису из 1299 године ппсац, каже: „Сад сам већ тако стар да не бих могао ни читати ни ппсати без стакла званог „очијали", које је пре кратког времена .проиаћено на благослов јадних стараца, чијп је вид попустио". Према овом изгледа да су наочари пронађене у XIII веку. ГРАД Р0БИН30НА Два перуанска авијатичара ирилнком једног извиђачког лета у густој шуми код Мадре де Диос открили су једно насеље од 80 арапских породнца које још од 1915 године нису имале никакве везе са цивилизованим светсм. Ти насел>еници били су раднини у прдизводњи гуме који су се 1915 годиие после слома тамошње индустрије гуме насТанили у овој прашуми н нису билц у могућностн да допру до н.ивилизованнх области, пошто су били опкољени дивљим индијанским племенима, а сами нису имали оружја. Временом, они су се свикли на живот у прашуми и почели су да живе сд лова н рнболова као некада и ши-

хови преци. Међутим,, они нису подивљали већ су нродузкили да воде један иоле цивилизован живот. Већина њих знали су да читају и иишу, а одело су носили од влакана п коре од дрвета. У овоме осамљеном насељу деца су се јако размножила. Пошто ннкада нису видели авнон, њихово изненађење било је огромно када су се ова два перуанска авијати, чара спустила у њихово насеље. НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИ ЈЕЗИК НА СВЕТУ Једаи научник који је проиутовао ПатаЈонију наишао је тамо на иајједноставнији језик на свету. Једно иатагонско племе говорн .језиком који има свега сто речи. Тај језик може се у мало дана научити јер ,нема никаквих граматнчких иравила. Да накнаде сиромаштво израза у своме језику уроћеници се сАуже мимнком, а та је врло замршена тако да је странац не може лако да разуме н научи. Изгле• да да се ово племе налази на прелазУ из језика покрета у језик говорни. Главни уредник Мирослав Стеваповић ♦ Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев ★ Уредииштво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25 -010 ★ Власник н издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јовап Тановић * Администрација Дечанека 31, Београд. Тел. 24-001—10; штампа „Штампарија Београд" А. Д., Дечанска 31. Тромесечиа лретплата: 46.— дин.