Коло

9

ПИШЕ.' С ,вииг;улАО^

х~»ва сата изјутра. Удобно заваљен у наелоњачи поред ками^<3/ на, седи домаћин, генералии директор банке, Петровић и пуши. Лице му је уморно али ииак задовољно. Није ни чудо. Удао је и најм-кађу, трећу кћер по реду, њу још иајсјајније, за младог страног днпломату високог племства и човека од каријере... 0, он је добро запазио завист многих званица и поред срдачног стиека руку. Петровић задовољно слуша шум и пригушен разговор послуге, која распрема раскошне одаје после гостију. У оквиру врата појавио се његов собар, да нрими нарећење за ноћ. Одмахнуо му је само руком у знак да не жели да га неко прекида у његовим пријатним мислима. И наиослетку мир. Лењо пружи руку до сточића, нали себи чашу вина и иодиже је у иравцу блиставог лустера, уживајући већ у боји вина. На вратима се зачу лако куцање, а одмах затим у собу уђе његова жена, још витка, добро држећа госпођа. Он се изненађено трже. — Ти, у ово доба? Куда? рече само, видећи је обучену за излаз. — Идем, остављам те ... Немој ме прекидати, пусти ме да кажем сг.е И1то цмам, рече уморним гласом жена, вндећи његов покрет и жељу да јој иешго каже. Остављам те, јер не могу више. Свих двадесет и пет година издржала сам због угледа породице и среће наше деце. Син ће ускојјо дииломирати, кћери су нам сјајно поудаване, збринуте. Ја им желим од срца да постигну бољу срећу и наиђу у браку на боље разумеваље код својжх мужева, него ли ла, њихова мајка.

—- Али.за кме Божје,. Олга, шта ти је? Шта си то тако тешко подиосила? Па ми се нисмо никад свађали! рече муж," згранут.* 1 <:• — Имаш право'. Али сваће су избегпуте само зато тто сам се ја увек повицовала. свим" твојим жељама и наређењпма, децВ ра!ди. Ја нисам постојала. В-ила сам од првог дана твој бесправни роб. Свака мп је жеља била ускраћена, чак а онда када сам хтела да зИрађујем, да бих помогла својој твЈШКо оболелој мајци. Ускратио си болесници сваку помоћ у нади да ће на тај начин јнто пре умрети омрзнута ташта, и то само зато, јер је за тебе била нроста — жена једног послужитеља. Забранио си и њој и моме брату, трамвајском кондуктеру, да ме посећују, а мени да им одлазим у посету. 1{ад су дошла деца и ночела да

расту, узимао си ми их из руку и говорио да је простачки бавити се по цео дан с децом, љубити нх, грлити их и играти се с њима. У васпитање деце нисам се смела мешати, још мање нешто захтевати, јер где бих ја, сиротињска кћи, могла знати како се васпитавају . деца једног генералног директора, многоструког милионера и унучад једног конзула! Зато су држане најскупље стране гувернанте, после су дошли заводи, које си сам бирао. Кад ми је напослетку умрла јадна мати, забранио си ми да носим црнину, јер си већ одавно разгласио да сам сироче једног лекара, који је умро са женом за време Валканског рата. Истина, купио си јој надгробни споменик, видећи ме онако утучену, али за неколико стотине динара од вештачког камена, К'о велиш, главно је да нма споменик, а жени која је целог века скромно живела и није научила

ии на шта боље, не треба ни луксузан споменик. ' Увек сам била гурана, потискивана н пред децом и пред поолугом у кући, истина увек с формом и осмехом на лнцу, али тек никад нисам и.мала своје Ја. . Онога дана, када се навршило пола године од смрти моје мајке, давао си сјајну забаву у част страних делега' та и Финансијера. Када сам те молила склопљениХ руку, да ме оставиш бар тога дана на мнру, морала сам чути, да је глупо бити тако сентименталан и да се осећања Морају подре дити иптересима нородице и твог на претка... Сџлц ме ништа више не везује за овај дом, а за тебе већ одавно не. Пу сти ме да идем. Као што видиш од свега сам изабрала две једноставне вунене хаљине. овај капут и шешир. Сву моју скупоцеиу гардеробу остављам ти. Отпутоваћу далеко, да те не срамотим, али те молим, не тражи ме. јер би било узалудно. Нађи изговор за твоје пријатеље који ти се учини најзгоднији. Збогом ..." Врата су се затворила, али шум корака чуо се још неколико тренутака по пустим одајама, затим се зачу на крају ходника отварање врата. Једна жена ишчезла је у ноћ, сама, пешице, без аутомобила и без извештачено услужног поздрава послуге...

( ПИШЕ: А.Т?У^ИР^-)

( азда Маринко је продавао готоV / ва одела, и сви га знали у нашој варошици. Окретан је човек газда Маринко, и увек нешто измисли, да привуче муштерије. Једног дана, тек, видимо ми како му се зашаренио излог некаквим плакатима. После видимо како је памсстио У нзлоге некакве црнце са цнгаретама прилепљоним на воштане усне, ,а на њнма — готова одела нашег газда Маринка. Ишао, човек, врло често у Веоград, гледао престоничке излоге, на, тако, доноспо новитете и у Нашу вароншцу. Једном речју, газда Маринко је био сасвим савремен човек, и често је измишл>ао немогуће рекламе, само да протури робу купцима. Кад би се састао са пријатељима, волео би да се хвали: — Знам ја шта је реклама. Американски начин! Него, ту скоро десило се нешто, после чега је наш газда Марипко одустао од својих трговачких идеја, и сасвим се разочарао у американску рекламу. Руку на срце — идеја му била добра, али десило се тако... Внди газда Маринко да купци све ређе навраћају у његову радњу, па смисли план, уверен да ће му довести мкого муштерија. За време ручка, док је његова радња била -затворена, покупи он неке старе новчанике, изреза новине у облику новчаннца, п распореди их цо новчаницима. За ночетак је тако „опремио" са.мо три новчаника, и разместио их ио џеповима. Отворио радњу око три часа, протрљао руке, намигнуо сам за свој рачун у огледалу, и са великим нестрпљењем , чекао муштерију. Чека, тако, газда Маринко и све премешта опе новчанике по џеповима. Улази један старац, пристојан, ру- . мен у лнцу. Разда Маринко, се сав. пресамитио од љубазности. Те изволте, молим, те шта желнте, молим. . . Старчнћ разгледа готова одела, и стаде код једног, голубије боје. Лок је старац скидао свој капут, да би нробао одело, газда Маринко приступи извођењу свог „амернканског трнка". Вркну руком у унутрашњи џеп и извади новчаник са ла-

ТРИН.

жннм иовчаницама и стави га у унутрашњи џеп новог готовог капута. И опет намигну сам себи. Старац се вртео пред огледалом, миловао ревере, пипао рамена, знате већ, каб"сви љ^ди са новим од^ом. И запита га_зда. Машнка: — Иошто? Гаада Маринко зацепи страшиу цену, просто невероватну: — Три хиљаде! Старац исплати три хиљаде, задржа на себи нови капут, узе сгари завијен у иоЕнне и нанусти ради.у ... Не прође ни два часа и навалише муштерије на готова одела газда Маринкова. Али, нажалост. нађоше затворена врата... Да, да, десила се ненредвиђена ствар: газда Маринко је погрешио, и у џеп продатог каиута ставио свој новчаник, пуи пунцијат пара. Хиљадарки и стотинарки ... Старац, срећни старац, је нестао. Мора бити да није ни био из наше наланке. Само, сви смо се чудили како се сазнало за његову срећу. Како су то дознале оне силне муштерије, које су облетале око газда Маринкове радње...

Углавном, газда Марннко ое мануо „американлке рекламе", и . вратио се латријархалном начнну трговања:, Иаволи, муштеријо! Гоба говора!

( хх&ши1АИИМКЖ Маларија и »маларија« Сваког пролећа повећа ое број случајева маларије. То бива због тога шго се тада појављује већи број комараца, преносиоца ове болести. Али. маларију, хвала Вогу, пе препоси сваки комарац; преносе је само женке једне нарочите врсте. тзв. апоФелес. Женка комарца ове врсте мора да уједе маларичара. У њеном телу клица маларије, названа плазмодиум, пролази извеоне промене, у неку руку сазрева да би, када она поново уједе, али овог пута здравог, заразила га маЛаРНЈОМ. . . ,,:::■ . . Маларнја је ђрАо распрострањена болест. Од ње болује много милцона људи нарочито у топлим, мочварним крајевима у којима су културне и хнгијенске прилике недовољне. Маларија је до данас папела много зла људима. Копање Суецког, а нарочито Панамског канала умало што није бнло доведено у питање због ње, јер су многобројии оболели радници, постали песпособни за рад. Маларија је позната од давнина. Велнки лекар Хитрокат неколико векова пре, Христа, писао. је да од маларнје болују људи који живе поред баруштина које „својнм испарењима" и•зазивају „велику грозницу". Колико јв Хипократово запажање било тачно!... Само он тада још није знао да нису „испарења" баруштина која изазивају маларију, него је преносе комарци који се легу у барама и мочварима. 'Гребало је да прођу двадесет и пет векова од тада па да Рос и Лаверан тачно утврде нроузроковача и начин преношења ове болести. Једна чиљеница је апсолутно неоспорна: да комарац и то једино он, тј. боље речено она, пошто је женка у питању — преноси маларију. Према томе без комарца нема маларије. Макакав' додир са маларичарем не претставља никакву опасност — док нема комарца. Али чим овај уједе болесиика, постаје он заразан и својим другнм убодом болест преносн да.ве... Од маларије може да оболи и младо и старо и мушко и женско. За заштиту од маларије не постоји ни серум. нн вакцина. Постоји само једно, спгурио сретство: уништавање илн занпита од комараца. То се ностнжв нсушнвањем баруштина и мочвари, у•ништавањем комарнчних легла, загатитом од убода (мрсжама, рукавицама и др.). Док није постојало сигурно сретство за лечење од маларије — кинин, она је била врло тешка и опасна болест. Па и данас је, ако се лечење не почне на време. Међутим када се болест утврди у почетку, када се кинин да у довољној количини и распоређен како треба, маларија се мора да излечи. Маларичаи напад је типичан? прво јака трескавица, затим висока температура (преко 39°), па јако знојење. То се понавља сваког другог, или сваког трећег дана. Али, може и сваког дана или и НеправнлНо, када јв инфекцнја мешовита. Већ према знацима болести лекар ће типичну маларију моћи лако да утврди. Али врло често маларија — као и друге болести! — није типична. Тада једино преглед крви и палаз маларичних плазмодија у њој може са спгурношћу да потврди дијашозу маларнје Врло често, нарочито с пролећа када је маларија заиста честа, свака трескавица или свака температура а ш свако знојење сматра се за маларију. Међутим много обољења могу, у почетку, личити на мала.рију, нарочито туберкулоза, грипа, тровање крви па чак и ангина. Због тога да би се избегла заблуда најбоље је испитати крв сваког маларичара и тражити маларичнв плазмодије у њој. Када се оне нађу, сигурно је да болесник болује од маларије. Ако се пак не пронађу, нијв искључено да је ипак маларија у питању само онда преглед треба поноеити , па и више пута. Али увек треба имати у виду да постоји маларија и „маларија", која прикрива неко друго обољење. Др С.