Коло

16

/^од кладионице одјекнуло је у1\^ звоно . Старт... Човек који се први пут задесио у овој знојавој, задиханој вреви и гужви добија утисак као да је дат знак за узбуну пред напад непријатељских авиона у неком многољудном граду. Људи као да су погубили главе. За тили час испражњен је простор лред кладионицама. И цело мноштво јурнуло је наврат нанос у правцу нисте. — Пошли су! — дрекнуо је неко и узбуђено се попео на клупу. Неупућени посматрач заиста би се запрепастио. Па шта је с тим ако су пошли? До1>авола, човек је зато и до•шао на трке да види кад ће једном већ коњи да пођу са старта место да се читаво пола сата задржавају у једиом кругу како би их људи посматрали зналачким оком. Да, тако нисли неупућени посматрач. Али је мишљење хиљаде и хиљаде других сасвим различито... Кон.и су још далеко. Одавде се не виде. Људи се пропињу. Истежу вратове. Пролазе тренуци. Дуги као вечност. У свом том мноштву, што је до пре неколико часака викало и галамило, настала је чудна тишина. Само се о другог краја тркалишта чује граја ... Коњи се приближују. Сад су на завијутку. И онда... не, заиста то је згешко описати... * — Један води! — Продерао се опет онај човек на клупи. — Триии! — вичу други. ; Људи су ван себе. Настаје паклена вика. Да уши заглухну. Коњи су већ пред циљем. Развија се огорчена борба за победу између коња који носе број „један" и „три". На сто метара пред циљем коњ број „један" је водио. Али онај други приближава се стреловитом брзином ... Људи су изгубили дах. Десетине

•— Ово је већ пета трка. Нећу моћн ни да се извадим. — Видиш какав си човек! Вио бих у стању да реч не проговорим с тобом. Јесам ли ти лепо рекао да увмеш и обрнуто кад си узео „триједан"? — Море, остави ме на миру. Какав си баксуз, стигао би неки десети коњ да сам те послушао. А они који су добили? То ништа не значи. У другој трци већ могу све да изгубе... — Да чујеш шта ми се догодило! Срео ме неки старац. Једва види. Каже да је нешто сањао. Рече ми како да се кладим. И добио сам... ЈБуди су невероватно сујеверни. И поред чврстог уверења да се судбини не може доскочити и да је већ давно писано у књизи Удеса ко ће да добије данашњи хандикап, готово сваки гаји потајну наду да ће доживети пријатно изненађење. Било да га сврбео длан, или нуцкетало палидрвце кад је палио цигарету, било да јв брижљиво савио у новчаник своју прву седу влас ... Неко узео годинв старости па се кладио у „ајнлауфу", неко по броју слова у имену погодио победника ... Бар тако он чврсто верује... > I * Ако човека случајно нанесе пут до Цареве Ћуприје, а никада дотле нијв ни крочио у тркалиште, заиста ће св осећати бескрајно туђим и осамљеним у свом овом мноштву људи.., Од једне до друге трке протекнв понекад више од пола часа. Шта св ради за све то време? Неупућени посматрач ретко ће то одмах схватити ... И онда га обузме бескрајна досада, коју само с времена на времв прекида неколико тренутака неке узбудљиве трке ... Око „падока" искупила се гомила. И рекао би човек да се ту састао свв

стручњак до стручњака у погледу тркачких коња. Сви ти људи зналачки посматрају лепе животиње, загледају их и коментаришу ход. И одједном сви постају неповерллви. Најбољи пријатељ неће вам рећн тша он лично мисли. Људи извадили неке хартијице, записују бројеве, климају уозбиљени главом, као да о богзна чему размишљају ... Тек кад се заврши трка, раскраве се срца. И почну бескрајне исповести. Неки човек, кога у животу никад нисте видели, ухватиће вас фамилијарно за руку, повући устрану и почети да вам прича. Био Је чврсто уверен да ће добити ... — Али, ето, шта ћете.. < Путеви Господњи су непознати... * И онда крај. Све оне гомиле што су се од раног поподнева као река спуштале низ падине код Цареве Ћуприје, лагано се разилазе. Ако вас занима ко је добио на кладионицн, нв треба никога да питате. Познаћете га јер се тај неће гуратн по трамвајима. Возиће се фијакером. < ■ Поповић

хиљада дипара су у питању. Можда и много више. Фавориг може лако да изгуби. А у том случају... Један се очајнички ухватио за промукло, осушено грло. Други окренуо главу. Да не гледа. А трећи? Чврсто стегао оба палца, стиснуо вилице, искезио зубе ... Коњ број „три" стигао је фаворита у пакленом трку. Коњи су као вихор пројурили кроз циљ, у облаку прашине... — Ууу! — хукнуло је мпоштво. — Рекао сам ти, три је добио! — Којешта! Требало је да понесеш наочари! Није га стигао... Трка је већ завршена. Али, победпик се још не зна. — Да није мртва трка? — пита се неко. — Видећемо! Објављује се резултат. Трку је добило грло број „један", фаворит. У, последљем тренутку. Неколико секунди било је у иитању. Само да је писта још за који метар била дужа.., * — Свршено ... Опет сам изгубио.