Коло

17,

Три несташна мачета

Бипа једном три мачета * И весељу њином бурном Црна иао гар, Није било нраја: Њушчице им ружичасте Играпи се и скакали А очи к'о жар. Као усред маја.

Српско коло Нек' се вије, К'о тробојка Србадије... Будите нам ведри, чили Ви Српчићи наши мшш!

Али кад се добро смрзла Та три красна брата, Да се мало поодгреју, Потражили врата.

Пред вратима сва три братг Маучу наглас, Топла соба и фуруна Једини је спас!

И од њине грдне вике Тргла се из сна Мајка маца, сва дремљива, Љутита и зпа. И кроз једну пунотину Од кухињских врата Угпедала, сасвим бепа, Три лрекрасна брата. Њена деца беху ' црна, То бар добро зна; Ово нису њена деца Ето грдна зла! Па се врати на стопицу, Да настави сан, Остадоше сви без крова, Док не свану дан! Обећаше, над се свану, Три мачета та: Да слушају своју маму, Иано је зпа. Превео и препевао, 'Алексапдар 11. МилићсвиН

Непоспушна и несташна Сва три била јзко < И савете своје мајке 3 Не штују никако. Стегла зима оштра јака Звижди ветар љут, Сепа, поља завејана ■ ' '' А поток сирзнут« Док напољу пахуљице Нрупне бепе веју, Сво четворо у соби се Покрај пеки греју. И док стара мајка маца На стопици дрема, Дружина се ова мапа На грудвање спрема. И без шума и без хуке Та три мапа врага, Пољане се дочепапи ■> Преко кућњег прага.

Кад примети како дете спава, н.егова Срећа заврте главом: — Вх, детенце, детенце, разболећеш се колико још ноћас. А ако ти се, недај Боже, нешто догоди — сви ће да кажу: ето, ово дете баш нема Среће, таква му је зла Срећа. Ја ћу послв бити крива! И Срећа се сагла и нробудила дете. Викнула му је срдито: — Брзо устај са влажног камена! Уши ћу да ти ишчупам! Дете заплакало, устало, ушло у ку* ћу и рекло мајци: — Нисам имало среће да мало поспавам! * Пас и петао ТГас и петао погали заједно путем. Ноћ их стигла у једној гори. Петао размахнуо крилима и попео се на једно дрво, а пас се наместио испод дрвета. Попричали мало, па убрзо заспали. После поноћи петао, по свом обичају, протегао врат и почео да куку-

риче. Негде близу палазила се лисичја јазбина чим је чула петлов глас, лисица дотрчала до дрвета и почела да говори. петлу: — Петлићу, кад сам чула твој глас, ,срце поче да ми лупа од радости. Сиђи доле, да те аагрлим у зиак благодариости. 'Ги Си најбољи певач у целој гори! — Врло радо, кумице, — само не могу да сиђем, јер су врата закључана, Доле, цред вратима, спава вратар. Молим те пробуди га и реци му да ми отвори. — Камо ,га вратар? — развикала се лисица, и ночела да тражи по мраку. Овде сам! — зарежао пас и скочио на гошћу. — Чекај. најпре, да ја тебе загрлим. Лисица пагла да бежи, алн је всћ било касно.

Баба и вук Баба је говорила своме унучету: — Доста, бабино детенце. Доста си плакало. Немој више да плачеш, јер ћу те дати вуку! Стари вук, који је обилазио село и завиривао у све колибе, чуо је бабине речи и рече: — Бво једне паметне бабе, која је решила да се ослободи плачљивог унучета. Старн људи имају главе пуне мудрости. Добро си решила, бабо, само пожури и дај ми га што пре, јер сам гладан. И вук чучну и ноче да чека. Ноћ је бнлџ мразавита. Дувао је студени ветар. Старн вук је цвокотао зубима. С времена на време исправљао се на шапе и провиривао је кроз прозор'М1ћ. Унутра, у топлој собици, малишан је лежао на постељи и плакао из гласа. Баба је климала главом и певала му успаванку. У неко доба она се трже и рече: — Доста, бабино детенце! Нећу да те дам вуку. Ако ућутиш пробудићу чика-Перу и даћу му секиру да убије вука! — Шта је то сад?! — рече вук. — Дај му секиру, бабо, — рече унуче*

Питања

Одговорите, децо, на ова питања усмепо (родитељима или учитељима): 1) Јесте ли видели кадгод иесташие мачиће; шта они раде; како изгледају? 2) Док нису изитла иа снег, какве еу бо]е била ова три мачета? 3) Јесу ли ова три мачета била послушна? 4) Кад стегне зима, како изгледају села, поља, потоци? 5) Кад пада снег, где је пајпријатније седети? »> Док маЈка маца дрема, куда намеравају три мачета? 7) Шта су радили мачићи у пољани? 8) Како су се нгралн мачићи у пољаии? ») Нашто су опи најзад потражили ватру? 10) Зашто су потражили домаћа врата? 11) Ч1та су радили пред вратима? 12) Шта је урадила мајка маца кад нх Је чула да маучу пред вратима? 13) Да ли Је маЈка нзишла напоље? 14) Затто вх није пустнла унутра? 15) Где су мачићи провели ноћ? II) Шта су се наЈзад аарекли мачнћи? НренричаЈте, децо, ову песму писмено]

Браћа

Једне ноћи вук закуца на врата од колибе, Овчар је спавао ду.боко у колиби, а његов верни иас чувао је стадо.

— Ко куца? — упита пас. — Ја сам! — одговори вук, — твој брат иа горе. Отвори ми, брате, да у);ем код тебе.

— Шта говориш! — зарежа пас, да пустнм вука у колибу? Ти си полудео! — Слушај, отвори ми, — настави вук да моли пса. — Не заборави да смо ми браћа исте крви. Зашто да се не помажемо као браћа. И ти си иста жнвотиља, као и ја. Разлике има само у нашем положају.. Ја сам слободва звер, госцодар горе, а ти си рабаџпја кбд чобанипа- Ти си роб. Лајеш ;и дан.у и ноћу, а твој госнодар те евакога дана бије тојагом. Кад он седне за софру, онда јоде нечено јаг- > љсће месо, а теби." даје голе кости, јер с,и ти глупп нас. Ако ми отворшп, ја ћу да изабер^! најдебљег овна и однећу га у гору. -После ћемо га цоделитн: пола мени, пола тебн, јер ситн мој брат.

— Значи, тако ти зпаш, бабо, — речо вук. — У овој кући не воде рачуна шта обећавају. Једно говоре, а друго Раде. Комарац и лав Један мајушни комарац, засвира пред лавовом пећином. — Хеј, страшцло, доста си плашио животиње у гбри и по селима! Изађи да опробамо снагу. Без сумље ја сам снажнији од тебе! Знам да ти можеш да гризеш зубима и да гребеш ноктима, али то може н свака мачка. Хајде, излази! Лав махну шапом да удари комарца, али комарац цијукну, изви се и уједе га најпре. за уво. Лав поче да скаче по пећини као луд. Комарац га затим уједе за њушку. Цар свих животиња полуде. Цео сат се претурао и скакао по пећини, а мали враг је летео око њега и уједао га где стигне. Најзад, силна животиља паде од умоЈ)а на земљу. Комарац изађе из пећине и поче да труби:

— Ја сам савладао лава! Ја сам иобелио Цара свнх животиља! • И малн враг је бно опцјен успехом, Лстео окол.0 а шеиури^ се, па није

ни приметио како се уплете у паукову мрежу. Његове дуге ноге беху спутане. — Добро ми дошао! — поздрави га паук. — Свашта сам јео: муве, крилате мраве, бумбаре. Само још нисам јео такве јунаке, који и лавове побећују. Кад је чуо те речи, комарац умре од страха.

Превари се пас и отворн врата на колиби. Чим уђе, вук се баци најпре на пса. После покла цело стадо оваца.

Срећа 1е крива

Једно мало и неразумно дете легло на хладан камен испред куће. Заснало је брзо са раширеним рукама. Убрзо наиђе тим путем његова Срећа.