Коло

16

У очекивању муштерија...

мим, и већ је вапга фотографи]'а готова. Наравно, тих неколико тренутака претвори се у вечноот. Читави минути прођу док вас човек само намести. И кадгод ое завуче под велику црну мараму, замлатара очај нички рукама. — За име божја, будите мало природнији I Окреће вам главу ва једну или другу отрану, одмакне се неколико корака, пажљиво вас загледа са ових страна. И кад је напослвтку готов, опомене вас: — Сад, молим мир, мир, мир.. 8 готово. ^ А онда, још нисте ое ни прибрали, а човек вам тутнуо под нос мокру фотографију. " — Дакле, овде сте сјајни! Неоопорно. Стојите као проштац, буљите накострешени, као да сте у најмању руку расположени да се с неким бијете. Фотографија иде у породични албум. И ту лагано бледи, док лик потпуно не ишчезне. Давас уличннх фотографа са старинским апаратима с »хармоником« нема више. Конкуренцнја јв велика. ПојавИли су се људи с модерним камерама, зачас исжоче иза неког угла, оалете човека. Тек у неком забаченом углу парка затећи ћете их понекад. Апарат на ногарима је ту. И добра воља. Али бадава. Публике нема. Људи се потсмевају. Нанђе понека снаша из Белог Потока или кршни, бркати Личанин. Више нико. Човек се пружио у траву и спаша.., Међу српским омладинцима

Петровданска молитва

аније их је било миого више. Зађу по пијацама, перифериским улицама и парковима, и — чекају. С тешком муком наместе статив расклиматан, тако да прети да се сваког тренутка сруши. — Брза фотографија, гоаподо! Поклонитв само неколико тренутака пажае, дозволите да вас сни-

Националне Обнове вежбају улоге у позорншннм комадима које приказују свуда но унутрашљости Орбије. Наша слика приказује тренутак са читајуће дробе Трифковићевог „Лаже и паралаже", који ће комад извести сутра у МладедовдуЈ .

(Снимцн: А. Оимић) ствовао је велики број свештеника. Домаћини славе били су чланови богомољачког покрета у Београду, којв је овом приликом издашно помогао г. А. Папађорђе, познати београдски фабрикант ратлука. Г. Папаћорђе који је Грк, али велики православац, нознат 'је још из раније по свом необичном милосрђу, нарочито сада после рата, када је својим великим пошиљкама обрадовао стотине наше браће у заробљеништву, стотине избеглида и болесника по болницама. Овојом дарежљивошћу он је омогућио и ово традиционално славље, а одмах се примио и за домаћина црквене славе о идућем Петрову-дне. најмлађих...

зданица сутрашње Србије, наша нацнонална српска омладина неуморно нзвршује своје задатке према Отаџбиии и народу. И ако прекодан заузети дужношћу радне службе, чији су обвезници, ови млади Срби, увече као .чланови нозорнпгеа

Г. А. Папађорђе велики добротвор православља.

Верии Београђат за време Божје службе пред Топчидерском црквом.

✓^»лава Топчидерске цркве окупила / је и ове године многе вернике око старог каменог храма, обраслог бршљаном. Слегао се свет из Београда и околине варошн. Од раног јутра прис/гизали су верпи и окупљали се па петровданску молитву. Црквица је била препуна па је много света стајало напољу. Унутра јв било мрачно, на махове је допирао мирис тамјана, а пламичци на свећама немирно поигравали... Пошла је литија. Одржан је помен код костурнице иза храма. Људи су побожно падали на колена... Архијерејску службу служио је тувлански енископ Нектарије, а чинодеј-

Са Изложбе

еколико речи о изложби сликарског курса М. Јосића, која ј® отворена прошле недеље на Коларчевом Универзитету. Ова изложба, ло броју изложених радова и њиховом квалитету премашила ј© све раније, што је и разумљиво кад се узме у обзир да је ово четврта година рада ових најмлађих сликара. Ту су радови Ол»и Дуканад, мајстора у давању карактера и душе својим сјајним графикама, које су у танчине финв и меке. Затим, Кока Михаћ са својим одличним пастелама, израженим импресионистички, у лепом складу поређаних флека, делује освежавајући. О. Вукашииовић ове године се мења и налази један веома префињеи стил са сјајним колори•гом. ЊсЛ1е кроки-скице су такође врло добре. Мими Јаиковић остаје доследна свом начину широког схватања, а поједине ствари решава на декоративан начин. Сека Галовић темпераментна у колориту са лепо укомнонованом и продубљеном мртвом природом и торзом, много обећава. Добрила Антонијевић, симпатична млада почетница има два врло успела уља. Б. Вукићевић има много смисла за композицију а неки од њених крокија израђени су мајсторском лакоћом. Талентована Љубинка Јовановић изненађујв својом „Девојчицом" са пуно лирике. Буца ГруЈић жустра и слободна у третирању поред неколико лепих скица дала је и крокиакт веома свелс. Андра Спиридоновић плах и сензуалаи по изралсају дао је у графици врло фине стилске портре-екицв. Аљогаа Јосић конструктиван и прецизан дао јв лтлански и материјално решене студијв. Владан Штиха добар цртач и солидан колорист излаже и један успео акт. Када би унео више душе и истине био би још бољи. Глувонеми ученик Миодраг Радисавл >евић има неколико колорисаних крокија решених Примитивно али врло интересантио. Барбуловић излаже четири платна. Трвба напоменути још Веру Иротић, В. ГруЈић, Божичвовић, којв заслужују такођв иажњу.

Може се рећи да Је ова изложба нотпуно успела а њен успех ће дати ученицима и у будућв још вишв полета у њиховом уметничком стварању. <0. Б.

Владан Штиха: Један успео акт.