Коло

8

Чудесна лампа даје одговор и на питање: који је грашак добар. Лево се види жлти грашак, на око сасвим добар. Обасјап пак светлошћу флуоресцептне светиљке он покааује своје недостатке .: сва зрна нисц џодједнахо грела, многа ш џагрижена од теточина.

Испитивање клијавости семења врши св данас помоћу флуоресцент светиљке. На слици се виде повећа арна ражи у светлости чудеспе свстиљке. Мртва арна остају тамна, а клијава светлв јасно. Дакле, већ ту се може одредити просечни принос будуће жетве, ако је поље засе• јано том врстом семена.

ао што Је Мознатб, обичпа', бела светлост састоји се из читавог низа зракова. Једне од њих, такозваие ултравиолетне, наше око и не види. Људи су, међутим, успели да и те ултравиолетне зраке, ту „певидљиву светлост" добију вештачким путем помоћу тако зване „флуоресцентне светиљке". Ултравиолетни зраци имају чудну особину да покрећу поједине молекиле неког тела. Ти молекили ночиљу да трепере и тако стварају таласе који се могу учинити видљивима. Али способност интензивног светлења, а то је оно што се зове „флуоресцирање", имају само извесне материје. Зато „флуоресцентну светиљку" или „светиљку за аиаливу", како је такође вову, има данас свака лабораторија у којој се врши

Лево. — „Девојка која врачи". Ово није одблесак, рефлекс невидљивих ултравиолетних зракова, него сопствепа светлост човечјег тела коју флуоресцентна светиљка изазива. Интересантно је да зуби и нокти светле јаче и у другим бојама него сама кожа.