Коло

/х^ада се, прошле суботе, над великим умо-рним престоним градом спустила ноћ, у скромхом, вечно тихом Дому, на Гундулићевом Венцу, иаа тешке вдше гвоадене капије, што се склопила за дрним судбинама, вадовољно су куцала срца слених девојака — питомица тог скромног јихог уточишта, вечних ваточеница •вирепог удеса... Дан који је минуо није им, истина, донео оветлости. Бно је таман жао и сви другн, као и дуге године што су н прохујале у тмини. Али, тај дан •варио м је срећом и надама... 1 Док је лагано силазио сутон на се■овите дрво(реде липа, слспим девојжама на Гундулићевом Вснцу, свитао Је у срцу н>ихов велики дан, њихов увбудљиЂ доживљај, дан аихове вслиџе утехе... Својим гостима и својим животним добротворкама, племенитим Срнкиљама — које ни у данима нашег најтежег нскушења, нису ваборавиле своје несрећне штићенице, хоје их и данас е маггеринском и сестринском нежношћу воде кроз таму, њихов трагичпи животни нут — да им се одуже, приредиле су једну малу свечаност, скромну али топлу и узбудљиву, доличиу дому под чијим су кровом нашле свој ашвот! Једна мала белешка у новилама, меето позивнице, обзнанила је њиховим лријатељима, да слепе девојке на Гундулићевом Венцу приређују свој мувички концерт... * Скромна дворница била је испуњена шријатељима слепих девојака. Ту су биле и све племените Српкиље — н.и•хове ваштитнице, престоничке госпоће, које већ годинама издрждвају Дом... У дну дворане, украшене слпкама до-бротвора и славском иконом светог Стевана, с кандилом пред њом, имировизован је подијум. Слепе питомице дрхтале су од среће и узбућења, када је мала, скромна свечаност почела. А, почела је поздравним говором, топлим речима које је у име својих другарица упутила дебротворкама и гостима слепа питомица: Миленка Јанковић..

Свој топли повдрав она је исписала сама и прочитала га ... Читала га је масом који је треперео као и прсти И>ених руку, којима је прелазила преко слова Брајеве азбуке... Онда је глас одједном загушила суза вахвалиости: „Орбин је био у евакој борби стојик, иа и у овим приликама, наше узвишене и велике Српкиње примиле су нас нод своје материнско окриље, остављајући добровол.но своје домове да би нама олакшали живот... Ми вас молимо наши драги Београћани да и дал>е подупирете рад наших госпоћа пред којима су тешки вадаци олравке дома и наша исхрана, пошто је овај Дом нриватна установа. .. А, сада вас молим да саслушате наш мали концерт, којим желимо да вам што нријатнији боравак учинимо међу нама ..." Затим је изведен концерт. Народне и класичне музичке тачке, отсвиране мајсторском вештином оставиле су најдубљи утисак на госте. Исто тако. дубоко су узбудиле ванредио лепо отпеваНе песме слепих девојака... Слушајући мелодичне ввуке клавира и мелодичне песме били смо дубоко потресени... За клавиром се ©мењивале девојке, иза чијих су црних наочари биле угашене 8енице, па ипак прсти су миловали уметнички вешто дирке... Слепе музичарке нису нам нружиле само музику, већ кроз њу и своју душу... Песма „Девојачке жеље" до суза је ганула слушаоце, стегнута срца над тешком судбином тих љупких и драгих бића — животиих страдалпица ... Топли, спонтани пљесак наградио је сваку тачку... А он, за слепе девојке није био само захвалност. Био им је и нада и — утеха... * Зато су тако задовољно и куцала срца заточеница свирепе судбине, што проводе своје најлепше животно доба у вечној тами... Зато су срећа и надања и озарила њихова мученичка лица, јер руку на коју се ослањају на свом трновитом путу доживотнога мрака, пружила им је племенитост... и љубав истинског родитеља... М. Д.

ела је страшно завидела Цаци. Сасвим разумљиво. Све је то било због оног њеног „дављења". Пала Цаца, још прошлог лета, „случајно" у воду и епасао је неки богаташ, ва кога се после удала. „Кад би се то и мени дееило!" помислила је Лела и уздахнула. Тога дана отишла је на купање. На шгажи права кошница. Освртала се дуго. Напослетку, примети једно хладовито место иза кабине. Легла је немарно и стала да размишља. Опет јој пала на ум Цаца. „Зашто не бих и ја покушала?" сину јој одједном мисао. И тако поче да ишчекује „жртву". Није прошло ни пола часа и она га примети. Био је плав, леп, атлетСки развијен. У елегаитним, дугим завеслајима пролазио је у свом чамцу поред купатила, Л«лино срце закуца од узбуђења. Као у сну видела је аутомобил, вилу, отмена соареа, све удобности. .. „Ово је прави!" помисли намештајући капу од гуме. Није ниједног тренутка размишљала. Ушла је у воду и ванливала према његовом чамцу. А жад се довољно приближила, стаде одједном да заномалсе: ,, „У помоћ!" — викала је страхујући да неко други не буде бржи. Међутим, он се као стрела баци у воду. Усксро ју је снажна мушка рука вукла у правцу чамца. „Цаца ће пући од беса", помисли она заДовољно. Била је ван себе од среће.

Мишљеље које влада, у Европи о индијеким лекарима приказује их као шарлатане који на разне начине шаљу људе на онај свет. Уствари, индијски лекари су људи добро просвећени у своме занату и њихово лечење не заслужује исмејавање. У Индији се пе постаје лекар од данас до сутра. Да би био примљен у ту професију он треба да има нарочито овлашћење које му се не даје ако не докаже да је провео један.дуги период поред учитеља (гуру) сиепијализираном .у .медицини и дабро уведеног н у теорију и у праксу. Разне одлике треба у Индији да красе . доброг декара а најважнија -је добро намћење. Он мора за време евог дугог курса да научи све нанамет. Али није довољно само темељно апањо. Неопходна је практика јер се сматра да добар лекар треба хармонично да сједини науку и искуство. Добар лекар треба да буде: скроман у одевању, љубазан у опхођељу, резервисан у понашању и најзад неподмитљив. 1 Индуси сматрају да свакн сиромах има права на бесплатно лечење и лекар не сме да захтева од њега награду па ма био приморан да га ради тежине болести неколико пута посети. На тај начин индијски лекари нримају хонораре само од богатих пацијената. То чине на врло спретан начин: Они напишу рецепт тако да пациент да би га дешифровао мора да се обрати апотекару који је наравно у договору са доктором и иаплаћује скупо изгубљено време. Индијски лекар пма увек много пацијената. Прегледи се врше увек под ведрим аебом и много пре одређеног времеНа болесници седају у круг пред једним великим тепихом простртим по земљи на коме ће лекар да седи скрштених ногу. Природно је да се ради јавне консултације не може извршити преглед тела што је нарочито забрањено у ногледу жена. Лекар ту мора да се задовољи излагањем тока болести од стране болесника после чега ће му опипати пулс. И то је довољно, јер по мишљењу Индуса добром лекару је и најмањи

Лепи човек пренео ју је на рукама на обалу. — Одмах ћу вам донети нешто ва освелгеше! — додао је брижно. „Почело је!" закључи Лела. Човек је учтиво замоли да га за Жколико тр©1гутака извили, узе свој купаћи огртач и огрну га. Лела се умало не онесвести...

ј-

На леђима огртача пиеало је: „Савез нрофесионалних спасилаца, чувар број 7". Киптећи од беса, пожурила је да се што пре склони. Само једном се осврнула. Видела је како је.узалуд тражи на обали, с чашом у руци ...

поремећај пулса сигуран знак по коме ће он после неколико минута размишљаља поставити тачну диагнозу. За време иснитивања пулса лекар мора да се строго придржава инднјских обичаја. Тако например ако је пацијент жена, која.припада муслиманскиј религији, он мбра за време тог акта да од ље окрене главу. у друјом пак случају, кад она припада извесним сектама он не сме из њених уста да чује описивање тока болести већ то излажу њен муж или служавка. ' Индијским лекарима стоји на расположењу огромна маса лекова из сва три света природе, али највише из биљног. Лекови се обично пију и то скоро увек ујутру. Нар&вно да лекови варирају према болести. Према схватању Индуса лекар"мбра добро да разликује излечиве болести од неизлечивих и не сме да мучи болесника осуђеног од провиђења на смрт разним узалудиим лековима.

»Скамполо« премијера у позоришту „Србозар". Дворана Орнске ааједницо рада, Иемаљипа 28 Олавија. У суботу 1 августа позориште „Орбоеар" приказује оддичну комедију од популарног италијанског писца Никодеииа „Окамполо". То јв једна од оних лаких комедија које освежавајући утичу на душу. „Скапмполо" — отпадак — једно улично де»војче, које још није захватио кал и порок подземља и које се попут весело хггице креће уживајући у потпуној слободи, искрена, не позиавајући друштвено „обзире" одједном улази у друштво које је прихва-ћа и покушава да од ље створп се>би потребна уживања. али оиа згенева својом борбом и честитошћу да избегне све апасности и утврди себи једио поштено место у новом лшвоту. Комад релшра Јован Јеремић а насловни улог тумачи Огљашса Хет. Остале улоге су у рукама одличиих глумачких снага: Љ. Василжевића, Д. Сотировића, С. Буханца, Н. Динића, Б. Павлића, Лиле Јовановић и Мери Вилић. Ула-3'нице по цени од 5—15 дин. моту се добити преко целог дана на позоришној благајни Иемаљина 28. Почетак у 18 часова.