Коло

16

ССвимсда: А. Самећ)

/ ^5?мЈгјм једном тренутву учинило би вам се као да сте ко зна колико хиљада километара далеко од Београда,. као да сте на неки необјашњив начин доснели на усамљене морске обале Азије или Африке, у далеке пределе о којима, сте само читали нутописе и егзотичне романе. Поглед вам се сваког тренутка зауставља на другом нризору, још необичнијем од нрвог ва наше поднебље. Сваког часа наилазите на безброј птица чудног кроја тела и још чуднијих боја, понекад толико лепих да бисте их узалуд тражи-' ли и на палети неког славног сликара... . Улазите у птичје дарство београдског. зоолошког. врта ... . Заустављате се недалеко од великог (5асена. Четири пеликана извукла се из воде и стресају крила. 0 пеликану сте читали. То .је'она велика' пепељаста гтица с великом кожном кесом испод дугог кљуна. Слушали сте о необичном начину. његоврг лова. Креће се махом по плићацима и гњурањем главе хвата рибу заједно с водом. Велика кожна кеса испод доњег кљуна се напуни, и кад се вода из ње истисне, остају на дну рибе. Посматрајући изблиза зкивот ове птице, које има и у нашим крајеви.ма у неким годишњим добима, зоолози су уочили занимљиве, понекад дирљиве појединости из породичног живота ове друштвене птице.. Детавало се врло често да је из воде! по којима живе пеликани одједном нестало рибе. Настајала је глад. У својој бескрајној родитељској љубави, доведени понекад до очајања, стари мужјаци су кљуном откидали своје месо и хранили младе. Овој наизглед ружној, тромој и дремљивој птици посветио је један познати несник своју најлепшу песму, овековечивши ту родитељску љубав, која не вна ни за какве жртве. Мало даље наилазите на Фламинга. Запањује вас невероватна тананост ногу ове птице далеких жала Јужне Америке и Африке, толико танких да изгледају као да ће се сваког часа пребити. Чини вам се да ова чудна птица, нешто дубоко, дубоко размишља ... . Онда наилазите на љубимце Београкана, два дивна бела лабуда у вештачком језеру каменитих обала. Они никад нису сами. Увек ће се понеки посетилац дуго задржати посматрајући их и бацајући им храну... И свуда срећете у овом живахном кутку зоолошког врта, увек пуном граје и цвркута, своје пријатеље из школских природописних уџбеника. Они су ту, на домаку руке, у свом царству. Као и остале многобројне животиње у београдском зоолотпком врту, птице су већ стекле велики број присних анапана, који не пропуштају ни један дан да их не обиђу у њиховом царству, у којнма владају радости и болови, у коме се и воли и мрзи, као и код људи...