Коло

15

Српско иоло Нек' се вије, К'о гробојка Србадије... Будиге нам ведри, чилн Ви Српчићи наши мили!

ЗА ДЖЦГ, ЈД Ж СЕ Л?» А 3 с> ш: О Д Ж Ш ИО^ЧЕ

Д@те и сукце Ах, реци ми, мипо суице, Кад нзстзне, ноћу, мрак Да ли и ти тада спаваш, И где скриваш златни зран? Да ли и ти тада сањзш Лутне, бате и секе; Ипи својим златним зраком Будиш земље дапеке?

Ја ке спавам, драго дете, Хиљадама већ лета; Ко небеска сјајна лампа Светлим деци ДРУГОГ СВЕТА. Њих тад Судим да устану, Јер им пружам ноаи дан; Да захвзпе драгом Богу Што им даде паии сан. Препсвао Ал. 11. МилићевиН

Ловац и јаребица ЈТовац је потерао једиу јаребиду. Птица уплашено по-беже и заплете се у сену иа оближњој ливадн. ЈЈовац притрча да је убије- Тада му птида рече: — Молим те поштеди ми живот! Ако ме пустиш, ја ћу ти иоказати место где славају моји родитељи и моје четири сестре. Кад приђеш тихо, моћи ћепт све да мх уловиш. Вратићеш се кући с пуном торбом. Пристајеш ли?

Овце и пас

Договорише се овце да оду до овчага, па почеше да блеје испред његове колибе. Изађе овчар и упита их: Шта вам је? Зашто блејите тако жалестиво? — Господару — рече једпа. овца дошле смо да ти се потужимо. — Реците да чујем! — Ти, господару, ниси праведан према своме стаду. Ми ти дајемо млека, иравиш сир, продајеш га и добијаш доста иоваца од њега. Свака овца ти у иролеће рађа по једно јагње и

умножава ста.до. Дајемо ти и вуну. Сваке године постајеш све богатији, а на нас и не мислиш. Свакога јутра нас истераш на пашу, и. кажеш: хајде, идите да пасете траву! — а нас ништа не ради, а тп га гледаш и. пазиш као шарено јаје! Кад устаие дајеш му кости, а увече снра и хлеба, чиме је то заслужио твој пас? Да тн, он, можда, не даје вуну и млеко, или ти, можда, рађа сваког пролсћа по једио јагље? Дошле смо да ти кажемо да од данас не желимо више да паеемо траву, и тражнмо да нам даш за јело сира и хлеба. Ако ие услишиш иашу молбу, ми ћемо се побунити. Запалићемо кошару и разбежаћемо се на разне стране. Отерај пса, а хлеб дај нама! — Добро, — пристаде, чобаиии, отера пса и стави у иећ десет хлебова да се пеку. Делога даиа овце су јеле хлеб и иису .ишле иа пашу. Увече, иошто заспаше — дође вук. Поче да обилази окр кошаре, на кад примети да иема пса, провуче се кроз једну рупу и уће у кошару. Стари ован се пробу-

— Не приетајем! — одговори ловац. — Да би спасла сво.ју главу, ти си спремна да издаш своје родитеље и сестрс- Баш зато ћу да ти откннем главу. Мала издајиица клону.

ди, и потрча да пробуди овчара. ГоСподару, погибосмо! Где је пас?! — Па зар ми ие рекосте да га отерам? — Ах, господару, никад више немој да слушаш нашу овчју памет! У то време, пас, који није био далеко од кошаре, осети вука и баци се иа и>ега. Врзо га свали иа земљу, и горски Цар једва утече те успе да му ие одеру кожу. Од то доба овце и пси су најбољи пријатељи. Голуб и мрав Мали мрав .је ожеднио. Сиђс иа поток, иаведе се да иије воде али се претури и иаде у реку. Поче да се дави. Изиад њета ,је летео један голуб, па се заустави па једиој граии изиад реке. Он погледа па реку и рече: — Какав сам ја лепотан! Кад виде дављеника, голуб реши да учини добро дело. Откиде једап лист с гране и баци га у реку. Мрав се попе на лист, па се после дохвати обалеГолуб је продужио да се огледа у рецн и да се дпви својој леиотн. У то време наиђе туда једаи ловац. Оп је иосио саидале иа босим иогама. Кад је ппиметио голуба, он клече и подиже пушку. Али, док је нишаиио мрав ириђе и поие му се на босу ногу. И ујсде га јако. Ловац се трже и промаши. Голуб одлете и рече: — Оваквог лепотапа, као што сам ја пушка не бије! Јеж и мечка Јеж Таралеж и баба Меца нашли једаи ћуп пун меда — Јежићу, поделпћемо га на равие делове! — рекла баба Меца. — Валги, баба Меио! Баба Меиа клекла поред ћупа и рекла: — Ја ћу да чувам ћуп, » ти, Јежићу, трчи да позовеш моју депу, нска и оиа мало лизиу од меда. После ћеш ти да чуваш мед, а ја ћу да позовем твоје јежиће Иде јеж иутем, а све се мисли: ,,Мед остаде неиодељеи, л баба Мепа остаде поред н>ега сама. Кад она оде, носле, да иоаове моју деиу, ја иећу бити сам, и тако иишта исћу да уфајдим."

Јеж-Таралеж стигао пред мечју кућу, и викнуо: — Хеј, Мечићн! Колико вас има? — Двоје! — Е, нећете га, ви јести меда! Вратио се Јеж и рекао баба Меци: — Твоја деца неће да дођу. Не једе км се мед. Иди ти сад да позовеш моју децу, па да видиш како ће она да једу слатко мед! Отишла баба Меца, и путем иочела да мисли: „Мед остаде неподелтен, а Јеж остаде сам поред ћупа. Јешће ои мед, кад га нико не види, И Јежићи ће да дођу. Море, нећу да нх зовем!" Дошла баба Меца до Јежеве куће. Повикала: — Хеј, Јежићи! Колико вас има? — Двоје! — Е, нећете ми га ви јести меда! Вратила се баба Меца и рекла Јежу: И твоја деца неће да дођу. Не једе им се мед. — Лажеш, Мецо! — И ти лажега, Јсжу! — Да идемо да питамо Јежиће! — Најнре да питамо Мечиће! И пошли. Баба Меца почела да премипша: „Море, ја нреварих Јежа. Ухватиће ме у лажи!" .Јеж је такође био брижан: „Преварих ја Меиу, ухватиће ме у лажи!" — Море, да се вратимо мн, баба Мецо! што ми да се објашљавамо с децом! " — Важи, Јеже! А за то време Лисица намирисала мсд. Довела мале лисичиће и, лаи, лап, иолизали мед, иа се сакрили у гори. Вратили се Јеж и баба Меца. Гледају — мед полизаи. — Оде наш мед! — рекла Меца. Добро је што сам мало лизнула, док сам била сама! — Јесте, лен је био, — и ја сам га пробао, док.тебе није било. — Зпачи, обоје смо лагалп, Јежићу! — Ми смо се лагалн, Мецо, а доуги иолиза мед! Мува и биво Летела једиа мува, па се уморила. Таман стала иа једиу крушку, а сељак је иоследњим ударцем секире до-

вршио с тим осушеним дрветом. Муг ва је имала само толико времена да одлети и да се спасе. Кад је била У ваздуху, иоче да размишља: — Бре, иисам зиала, да сам толико тешка! Чим сам се спустила на кру* шку — опа се сруши! Летела, је п даље. Путем је ишао Један биво. Иде иолако, клати главу. Иде да пије воде. Мува с» снусти на и>егов десни рог и номисли: — Сад ће ноге да му потону у земљу, све до трбуха! Сад ће... А биво је нехајући ишао даље н иреживао. — Ако сам ти тешка — рече мува — да се скинем? — ТНта? Тешка? Ја ипсам пи ириметио да сп се спустила на мој рог! — одговори биво. Мува се увреди и ноче да га уједа. Тада биво размахиу репом и докачи муву. Мува је пала на земљу, и лежећи на леђима, почела да се конрца. Мучила се да се иодигпе, али није могла. Нутем је ишла једиа кокошка, и кад ирммети муву, етаде и ноједе је.

Добар лек У глаккиш сбоЈо.ј паче То питање чудно ааче: „Зар од меие пвле јаче Што ме реном сиоЈкм таче? ИВто га трпим да ми смета? Што сс мојом стазом шета? Зашто мо|е мрве кљује? Што ми сталио досађује? ТреСало Си да га кљунем, Ил* очегшм или мунем, 11а пека га носи ђаво. То Ои Оило сасвим нраво." Од мисли је чак на дсло ©ио наче већ кавсло: Залсте се из све силе И а«естоко кљуиу ввде: Писиу ниле. Дпрк забруја. Квочка, л.ута као гуја, Ва треиут се крај »>иж створи Кљуву наче и обори. Жалостиво квекну наче, Скуии сиагу и умаче. За њим стари натак квачез «То је лек аа навадаче".. •

Врабап спортиста врабаи 1Ј.»ндг;ш Вите иема мира, Решио се озбиљио II ои да трениу>а .

Устао }е рано, Кровове нрелет'о, Нреврт'0 се и скакао Тамо-амо скрето. Гледали га другови 11а се пудом чуде, „Шта Џииџаиу Ссше, Да ли не нолуде?!" А он вм се иасмејао. И одговор дао: „Ја сам браћо моја Снортиста ностао!" Гадмила Ђорђеиић

Мвћнн змај Ура! ура! у небесио ппаветнило Винуо ее Мићин Змај; А за њиме поаија се Његов релић, његсв нрај. Гордо му се Змај дигас Под облане сиве, И отиде тамо горе, Где анђели живе.

Ах, што немам и ја ирила, Уздахнуо Мића, Па да одем до аиђела, До тих драгих бића! Да се викем, да полетим Облацима плавим И заједно с ' анђелима Бога да прославим. Препевао Ал. Н. Милићсвић