Коло

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ '

Жена прсбацуЗе мужу којн паги од набике да се за сваком лепом женом окрене: — Кад год видиш неку лепу жену, заборавиш Да си ожењен! — Напротив,. баш тада се увек тога сетим1.ЧаК и уздахнем! * — Хвала ти, ујаче, на аутомобплчићу који си ми послао напоклон. — Ах, тај мали поклон није вредан разговора. — Да, то сам и ја рекао, алп ме је мама натерала да ти се ипак захвалим! * — Покојни судија Љтровић био је најталентованији, најпаметнији и најбољи човек на свету. — Откуда ти то знаш кад га ниси ни познавао? — Откуда? Па откада сам се оженио његовом удовицом. * — Реци, Мико, зашто си баш мене узео 8а Јкену? — Знаш... То ме исто питају и сви мојж повнаници. * Уредник (једном свом ожењеном пријатељу): — Твоја жена ми је опет послала некоЛико песама у рукопису. Реци јој да се окане писања кад већ нема дара за то. Воље нека кува... Муж: — Не, драги мој. Пусти је само нека пи1пе стихове. У противном позваћу те на ручак који је она скувала. * После школског распута учитељ улази у разред. — Јоване, викну школског послужитеља, погледајте колико је овде прашине! И показа прстом једно место на глобусу. ;— Па, господше, ту је баш . Оахара.., * После венчања. Он: Тако бих волео да је сада вече. Она: И ја, мили мој! Ои: Није могуће!? Зар и тебе жуље ципеле? * |— Од чега сада живиш, Мико? Од два голуба! _ ?? Сваки дан их продајем, а научио сам их Да одмах одлете и да ми се опет врате. * Шта? Ти си се, дакле, ипак оженио? — Како да ти кажем: Као момак нисам се добро осећао ни код куће ни ван ње! А сада се бар угодно осећам ван куће... * — Здраво. пријатељу, како се радујем што вас опет видим! — Забадава се радујете; дуг вам ни сада не Могу вратити. * Где ми је само била глава када сам дала Пристанак да бУдем твоја гкена! — На мом десном рамену.

Он: Хоћеш да се удаш за мене?. Она: Нећу, али твом укусу ћу се увек днвити. * — Болест ваше госпоће није ништа друго, до ројава старења. — 0, господипе докторе, будите тако добри, на Зој то ви Лично саопштите. • ■ I • * — Шта, већ сте по четврти пут постали удоо&ац? За бога, шта сте урадили? г— Нншта! -Ииао сам срећу. * — Марипе, мој муж је мало озебао. Метните му у кревет једну флашу. I— Црног или белог? * Он (на игранци, за време једне игре): — Срећан сам што мој начелник Јовановић није вечерас овде; то вам је највећи скот на свету. Она: — Ви канда не знате с ким играте! Ја сам његова ћерка! Он: — А знате ли ви с ким пграте? Она: — Не! Он: — Хвала богу! — -рече пграч и изгуби се у гомплн, * — Жане, угшта неки стари аристократа пред тостима свог собара, Колико дуго сте в>ећ у служби наше породице? — Већ трећа дегенерација, мцлорде1 одговори овај, иоклонившн се 5

■— Срам те било, погазио си обећање! — Умири св, срце моје, даћу ти два друга!

I ;

Апђео: — Какво време да пустим иад Београдом?, Пусти маглу да се не види како штеде воду!

!— Је ли, пријатељу, шта има ново у провипцији?А ^ е— Богами, не знам! ја сам из унутрашњости.

— Уплашио си ае од жене, па се кријеш! — Јок, брате, не кријем се ја, него она не зна где сам!