Коло

19

ље оес. Исто тако не треба казнити дете само зато што с .то на н>ега љути- или ЉТо Нам је изааваАо' нсрасиолодање. Безразложне казне много кваре децу. Казне које не долазе у право време стварају код деце осећан.е ненрав/;е. Некада, када су породице имале миого деце ишло је са васпитањем много теже и казне су биле окрутније. Али у данашњем систему породи чног жнвота, срећу се све. виш« јединчад. Ту Се сва. пажња н љубав усредсређује на једно дете. Таквим родитељима изгледа да је нбмогуће да сг.оју „мазу" карне. Таквој се деци иикада не опире, никада им се не прети. а још мање да се номисли на телесиу казну. 0ве се састоји у наговарању и обећањцма, ,И такр љубдмче искоришћује сва нрава свога полозкаја ц оно дна како треба ц, поступа са родлтељнма јер је паметнији од њих. Такво је дете оГикшо н неподношљнво за околину. Оваквом детету не би шкодило када би се мало „испраши.џо". Казне и чврста' руКа јоШ Пикога до сад у васннтању деце нису нреварили. II 11н је на одмет српска нослоВпна да се др |Јо Савнја. док. је младо. ,Л?убав према детету се не пспољава у мажењу и иснуњавању сваке жеље, већ у исправном васпитању и спреми еа нов живот која изискује н јишсност и казну. Можда то није лако, али -аа разумне родитеље треба да је јасно да норед нежиости треба и хладно , расуЈзнвање. Свака мајка и свакн отац који воле своје дете нерадо га кажњава. алн га зато ипак казни кад је то потребно, зато што желе да од .детета постанв напредан човек. Ст.

Свакодневно пролазећи норед лимунова,. сматрамо их за нешто тако нриродно, као што је сунце па пебу а међутим требало бн д» им се дивимо. Као и иежни бели цветићи лимуновог дрв.ета, негде у Италији, Грчкој или на Кавказу, мирише и њиховн довезени плодовЛ Зато оструганом лимуповом лиром тако радр зачињавамо .разне колаче и друге посластице,' зато се. из ли.мунове коре добија драго.цепо уЉе Ш ОпСављање ликера и разипх мириса. , 'Истнна, од једног обичног лимуна не.; можемо да се наједемо алн зато ■моа<е$:о';да се напијемо. Његов сок који садржи тако много лимуиове ки• сздцн§ најбоље ће нас освезкити, како на болесничкој постеллг, нсто,тако и лети; негде на излету или знми иа смучању. Лимун је нарочшо важан за зимске дане,. јер садрзки богатстцо од три витамина г А, Д- и-Ц, и,0Д .{ше^в^ћ^, он је л наЧјбргатији хранљнвнм ' сасхрјцпма.: И зато нам лимућовп ноказују' пут ка добрим зубнма и добрим иервима, у младосдј ,нут ка рашћењу а у старости опет ка дугом веку, Поштујмо зимн' лимун и навнкавајмо .децу. на њега уместо драгоцепЈ1Х поморанџп. Дајмо нм здрару лим,уиг»х • ду бнло топлу , која истина , г.ребе , у грлу али добро, делује вод аншне, бнло освежавајуће хладиу. Одличан је такође и неразређен сок од Лимупа ослаћен самр медом који и у малнм количнна^ма савршено гасц зкеђ п зато је подееан за дуга путовања. У днјеталној кухињи чувепа Је лпмупада од јаја, одпосио : да два жумандсп! са •шећером разредимо лимуновнм соком II водом. Научимо се да лнмун употр:ол,авамо чешће и у кухнљи, а то тим пре што нрнликом кувања мозке да се употребн и тамо где се најмање, иадамо. Ако ов.е зиме о нра-шицима. будете : прнпремали рибу, сетите се да ЈЈибље ..месо, ,неће .таЈср -лако, да'.се ,раснада ако поред сбли у воду .ставите и ,мало„ .лнмуновог, сока. ' Исто тако олзУиЈтенб јабуке и крутке 1 задржаНе лепу. бледУ боју кад у воду капнемо мало ■ —ллимука —, : ; ■ А ионгго су ови киселн пл'одОви збил.а „кисели као сирће" а здравпји него спрће закиседнће, врло доб,ро сваку салату'. Псто тако закиселиће и ЗамиР11сати и чај било прави руски илн еамб лниови н додаће му лзитамппа.

{ Ха ли, ТРЕБА КАЖЊАВАТИ? |

/1,1 одерна педагогија каже да не /у [ ТЈ )еба децу кажааватн, већ да ^ ое с њима треба иостунати благо, леннм речима да се утиче на њих како би се одвикли од лоших наиика.. Ннкакав прут, никакве претнс, већ добре разумне рсчн. Тим се постпзке више него телосним казиама. МноТн родитељи сматрају да ове нове методе нису оправдане. II увек се наметало питање који је став оиравдан. Да ли одгој који и јискујс л.убазност, или одгој „гиоздене руке" која казкљава. Изгледа да истина лежи у средини. И једно и друго иотребно је за децу; и љуба-зност ако је то довољно за одгој и казкњавање ако заслузкују. 'Го не зпачн да децу треба сталпо • батпнати за сваку најмању грешку, већ је нотребно да се дете научи да мисли о последицама неког престуца. Пре свега треба да ! се зна шта на дете делује и како да се поступи да би се постигао. зкељени резултат. Нису сва деца. иста. На нег^У делује само телесна казна, док ,је другима Довољиа обична претља, па да послушају и код такве деце бн телесна казна нзазвала огорчење, понизило би

нх..„У том случају овакву децу не смемо тућн. јер ће баш тада тврдоглаво да ћуре п'да се уснротипе. Нека Де1и, напрпмер, < боје се много батина и почну да плачу и да вриште чим внде прут. Ни овде не смемо ,ово сретство да употребимо. Боље их је казпити на тај начин што чемо им, узети иеку омнљену играчку. На њежну и осетљиву децу треба делоВати само мирним и тихим речима, треба им говорити како је то код вас изазвало велики бол и зкалост. То је ,за њнх довољна казна, и дете ће се трудити да више не у.радн нешто слично. Ма какву грчпку дете учинило, никада не треба родитељи да исно-

Матсло шешир од браон филца богато украшеп гарџитуром од пера.

(ЗГо1;о5: Еигора ЗопдегсЛепБи

Врло елсгантпа хаљина у виду мантила од лаког штофа боје песка са крзном на рукаеима .