Коло

10

ииил гаврилоба РАГЕ Д ИсЈА -—

И пљуне Гаврилу у лице. И, ои... А чичи-Гаврило осети како га негато поче гушити, па стаде дерати на себи руво, забаци капу која му је стезала главу као каква гвоздена карика и јурну у ноћ, у ветрину, у помрчину. .. Али га пресрете Анђа са победничким криком: — Тајо, Милан је гласао оца! Милан је гласао оца! III Састале се опет девојке код бунара па испитују Анђу пгго је тако Тулша: Милан је гласао оца, послушао љу, зиачи: још је воли. Али Анђа зна друго: после оних избора Милан опст иочео да банчи, па само виче како хоће да се дели. И, ево, баш даиас пред Милановом кућом састаје избрани суд угледних сељака да ноделе оца са сином. Али, она Аиђа, то ие да! Ишла је сама код ЗКивана, кога је Милан призвао у избрани суд, и .замолила га да говори са његшм оцем, чичаГаврилом. И, ево, баш наилази ,: Живан. Анђа га са стрепљом пита: има ли наде? А Живан је, немо, пољуби у чело . . . Анђа је разумела тај гест и узвикиу: — Мој се јаран неће делити! — Ко .је тај твој јаран? — пита је пркосно Милан, који баш наилази са ћата-Пајом. —Није као прут који сваки ветар иовија. Него је као дуб у гори; где никие ту и остаје! — Је л' тако? Е, ја ти кажем да ћу да се делим! — виче Милаи. — А ја ти каЖем: мој се јаран неће делити! Али је ииат јачи и сав је обујмио Милана., А ту је и ћата да инат још више потпири .. . Учитељ је ирви дошао Срећку» у избрани суд. Ч И све чекајући •друге, ирича се поведе о Милану. "Орећко 'сумља да је Милановом »Инату крива Анђелија: она га учи да тражи да се дели. Али му у•ча објасни како Милаи мучи Аи"1зу, како управо он њој тера инат... > Пред кућом Срећтсовом састао ■;«се „избрани суд". Ту је, поред л ;Срећка и учитеља, још и попа и газда-Живан и мајстор-Тодор. Живан и Срећко, душмани, и не '•гледају се. Изабраше Живана за претседника: нешто штрецну Срећка. Доведотне и Милана. Он се укрутио војнички: —Хоћу да се делим. Ја не могу да трпим да он меии оиако од .рамена отсеца: ти ћеш тамо! Ја ; сам и света прошао, и био сам, , гато онај рекао, и ја нешто. Ја сам био у војсци каплар, био сам старешина, не могу ја то да тр;пим. Нека се мени да моје, па ја како знам« А Срећко устаде и рече: — Иек му се учини но волш! Док ја живим, у мојој је кући ^Овако. Пописаше све имање. Кад Ми■ лан одједном поче: ' — А са-д да видимо колико има ! дуга на кући. I Срећко плане: | — Ни иаре! Све ово пгго видите, Божје је и наше! — А пгга мени веле — лита : Милан ... . — Шта ти веле? — Да си потрошио сто дуката за изборе: дукат на главу. , — Ама ко вели .. .? ! — Ћата-Паја . . . Сад скочи и попа, га ће Ми, лану: — А јеси ли ти добио- дукат на • ту твоју луду главу што си гласао Срећка? " —• Нисам — вели Милаи. — Али ме је Анђа натерала да гласам оца. Иначе да не бих . .. [ Срећку сад сине у глави: Г — Анђа те натерала?! [ Доиесоше и тапије и писма и [сточне пасоше. Донесоше и кесу Гдуката: било их је осамдесет, али је Срећко дао попу десет дуката да их раздели сеоекој Сиротињи, ако Бог буде хтео да Срећко По• стане кмет и очува задруге од растураља. . : Сад и Милану сине у глави. А , у дупш газда-Живана нешто се ,.покрене. Устане и изгрди љути,;Т0 Милана, па ће му онда благо: — Боље ти је, синко, у оваквом •.добру, своме добру, бити и слуга ; лга газдовати, него сам газда па гладовати . .. ,,. Милаи једва изусти: — Па добро, кад ви велите, ја ..ево нећу да се делим . . . „. А Срећка гуше сузе: — Ја сад хоћу .. . Кад ти имаш бољих пријатеља осим куће и мене, иди па кући кућу с љима! Преклиљу сви Срећка да попусти и оирости сину. Најзад му придази ,и Живан: — Па ево, Срећко, да те и ја

замолим и ако знаш како ми је тешко . .. Срећко подигне влажан поглед на свог дојучерашњег душманина, занија се и падне Живаиу на груди . . . — Одмах колеби, па пази! Виите не терај са мном инат! Хајд! захвали ,се чича-Живану ... . А Живан хукне: — Не мени. Ни.је то моје дело. То је дело чича-Гаврила, тог „шепртље", тог сеоског „вилозофа" кога не хтедоемо слушати . .. У том тренутку наилази чичаГаврило. Воде га кћи и жена. Устао је из болесиичке ностел>е, из које се није дпгао од оног тренутка кад га Живан ц Срећко онолико осрамотише . . . Чује се љегов тихи глас: — Водите ме на раскрсиицу да замолим за опроштење све оне које сам увредио .. . И чича клекне иред Живаиа и Срећка: — Опростите ми!. .. — Не, ти иама треба да ,опростиш ... — Вама? А ви се, ето, измиристе.' Чича-Гаврило је пресрећан. А тек ће Живаи Милану: — Љуби таста у руку! Милан ирилази руци Гавриловој, грли оца, нају и Анђелију, .своју Аиђелију .. . — Сад могу мирно умрети шапће Гаврило. Али ко. сад мисли на умирање, кад Срећко води сватове' у своју кућу... Ето ти и ћата-Паје ко без душе. Он веру.је да се Милаи поделио па тражи своју награду. Колнко ће му Милан дати? — Дукат иа главу? Све по закопу ? ' — пита Милаи .. . Ћати то изгледа мало ... — А, мало ли је дедан дукат за такву главу? Ћата тралш двадесет дуката . .. А Милан прист&ие и вели момцима: — Дрлште га! — и опали ћати шамар. — Један дукат! Два! И опали му други шамар. А ћата јауче: — Ама станите! Не вреди моја глава ни један цванцик! . — Тако? Е, онда врати кусур! — Па како ћу? — Окрените га! — викне Милан, па удари ћату ногом у тур. Ево т.и кусур! Све по закону! Сад се и ћата расиали: — Има и за то параграф: ногом у тур! Двадесет ,дана затвора! Све по закону!... Раздрагана омладина поведе коло...

Ову лспу и узПуД.љиву причу, што сте је ирочитали, оживило је, савршеио верно ирестоничко Уметиичко позоригате, прошле педеље на Калемегданској сцени. Уствари, она је драматизација иеколиких прича и лисама бесмртног ерпског нисца Јанка Веселиновића, драматизација која је потнуно успела и која је овако извсдена: За разлику од „Ђида", који је настао у нрвом периоду Јанкова ствараља, у нериоду идеалног реализма и идиличиог оитимизма, мотиви за комад „Дукат на главу* узети су из приповедаКа и писама која су наиисана после 1984 г., дакле у време, кад је Јанко почео да назире и иалнчје живота, кад је његов рсализам постао дубљи, истинитији. Осног« за радн.у у комаду „Дукат на главу" узети су из једног од иајбољих дела Јанкових, из ириче „Чича-Гаврилова трагедија". У тој причи изнесена је и главна драматсиа борба, уколико се она односи на личност Гаврилову. Сам карактер Гаврилов нродубљен је одликама, које је Јапко дао доцније једном нотпуно сродном лику, чича-Стојану из »Писама са села" (из 1904 и 1905 годиие). Та.| чича-Стојан, у неку руку сеоски филозоф, видовит и мудрац, позајмио је чича-Гаврилу У „Дукату" паметне речи о пропасти задруга и о погрешкама наше политике, у разговору са Срећком Србинчевићем (111. Н ц V нисмо) и у разговору са Живаном Јевтићем (I писмо). У радњу око изборне борбе и Гаврилове трагедије уплетена је драматска историја једне деобе нред избраним судом, коју је историју Јанко сажето оиисао у свом петом Иисму из године 1900. Главни јунаци из изборне борбе, кмег Живаи Јевтић и газда-Срећко Србинчевић. постају и главни јунаци у „деоби". И тако радња око сукоба на изборима тече уиоредо са радњом о „дсоби". Млади

јунак у тој „деоби", Милан, има све одлике оиога Костс, кога је Јанко описао у помеиутом иисму о деоби. Тип Миланов је продуббл.ен извесним карактеристикама коде су узете из ромаиа „Ворни" (сцена са банчењем). Поред тога, Милан је и главни јунак једие љубавие историје која је угкаиа у радњу; Миланови сукоби са Аиђелијом, његов инат кодим криде збуњепо осећап.е према Апђи нсмају директне, него вигпе онгате инспирације у Јаиковпм делима; тако н лик Анђелијин нијс директио узет од Јанка, али је ипак инснирисан главном јунакињом ромаиа „Сељакиња". Тип ћата-Паје узет је из гаестог Писма Јаиковог из годипа 1902/04, али само у осповним карактеристикама; његове иитригантске одлике, као и заплет са мотивом дуката на главу оснивају се на инвеицији драматизатора у вези са радњом ко^ада. Иајзад, тин мајсгор-Тодора добио је каракгеристике једиог лица из ромапа „Сељапка".

Да тако верно и убедл>иво оживи Мачва Јанкова, да тако дубоко разгали и нотресе гледаоце сиже нагае нове позоригане тековине заслуга је и режије и целог уметничког воћства и уметничке игре целог позориганог ансамбла. . . јер, утисци које је многобројна публика понела и с премијере и доциије, с две репризе. остаће незаборавии. . . Тегаку исихологаку улогу Чича Гаврила, те трагичие Јанкове личности примио је на себе да је оствари одлични уметник и нрвак Уметничког позоришта г. Бранко Јовановић. И он је остварио. .. Својом мајсгорском уметничком игром, која је у оним најузбудљивијим сценама достизала ниво художествене глуме, г. Јовановић нам је оживио ту нотресну и драгу фигуру чича Гаврила тако верно и тако убедљиво, да заслужује најласкавије нризиање и, иесумњиво име в_еликог глумца. .. Треба, међутим, одмах рећи да су и две друге главне личности: Живаи Јевтић, кмет, и Срећко Србинчевић толико исго мајсторски вешто приказане и уоквириле јога рељефније. већ од првих иризора, наличје нагпег сеоског политикапског живота. Г. Велибор Старчић као газда Живан и г. Станко Колашинац као Срећко, својом уметничком игром дочаравалн су од почетка до краја драматичио развијање радње. узбуђујући до суза публику. потресену, заустављена даха, све до срећног исхода у којем су умели да, независно од развијања сцеие, доведу до оног иеочекиваног расплета и олакгаања, после којег се — баш зато и проломила бура од аплауза одутевљене публике ... Али, иигата мање ие заслужује признања и уметничка игра осталих чланова. Г. Теја Тадић као Срећков Милан био је сјајан. Анђа, његова вереница гца Браика Андоновић, држала је до краја публику евојом доиста реално;« игром и својим истииским сузама, и оправдала јога једном паде нагае нозоригане публике. која у њој. својој љубимици, види у ерећнијој сутрашњици једну велику уметницу. .. Ћата-Паја, у рукама г. Аце Стојковића остаће ненадмашен. И сви остали који су, дајући све од себе, успели да њихово позоригате, срећом бапт у Јанковом делу, тријумфује, заслужују пуно призпан»е. Међу њима иарочито гђа Цајка Јовановић, Мима Предојевић; Стојаи Јовановић, (који је изврсио дао сеоског Нону) Вук-Чедомир Војнновић, Никола Гагаић, Иво Ерман, Анита Неранџић, Душанка Савковић. Нада Божииовнћ, Вера Радојевић, Десанка Чекеревац, Гаја Граовац, Љуба Богдановић, Пера Милићевић и други. Нарочито пак признање и захвалност публике принада Уметничком позоригату што је дошло па идеју да драматизује Јанкове приче. Када се примило тога, нека зна да је истински завирило у српску душу... и да ће бити још више вољено ...

Горе: — Бидиш, газда Живане, је као кад ждралови лете.., У средици: — Један дукат! Два дуката... Држ'те га момци... да се раскусурамо.... Доле; Епилог.