Коло

НОВО СИНТЕТИЧНО СТАКЛО После многих оппта и проучавања у Италпји су постигнути одличпи резултати у погледу пронзводње нове врсте стакла, синтетичким путем. Ново стакло је провидно као и обично стакло и може бити замењено у свима случајевима примене. У поређењу са силициумовпм стаклом ново стакло има то преимућство што је врло отпорно против паре, морске соли и мииералпих киселипа. ЧАРАПЕ КОЈЕ ШТИТЕ ОД УЈЕДА КОМАРАЦА Један немачки пнжењер, који је до сада патентирао читав низ корисних проналазака, пријавио је недавио свој најновији изум који ће жене целога света поздравити са највећим одушевљењем. Овај инжењер, изумео је чаРапе које су тако густо ткане, а ипак се не разликују ниуколико од најтан>их женских чарала, да ни комарци ни ма који други инсекти не могу кроз то густо ткиво да прободу своју жаоку. ПОРЦЕЛАН УМЕСТО БАКРА И ГВОЖЂА Већ дуже времепа у епецијалном лабораториуму за испитивање порцелаиа, који се налазп у Киоти, врше се нспитивања порцелана и интезивно се ради на томе да се хемиским путем постигне што већа његова чврстоћа. Овај рад сада је уродио плодом: пронађен је порцелан који је тако отпоран, да у извесним приликама може одлпчно да замени бакар и гвожђе. Надложна места државне управе већ се носе идејом, како да практично искористе овај новодобивепи порцелап. Тако је МЕнистарство пошта одлучило,

да поштанске сандучиће, телефонске слушалице и апарате, па чак и неке машинске делове, отсада прави само од порцелана, кога у Јапану има у изобиљу. БУРЕ ВИНА 28 ГОДИНА НА МОРСКОМ ДНУ Рибари пз Тенинга у Немачкој ловећи недавпо рибу великим мрежама, извукли су одједном заједно са рибом и једно велико буре. Када су рибари отворили буре, видели су на своје велико изненађење да се у њему налази добро очувано црпо виио. Стручњаци су прегледали буре и утврдили да је оно морало бити на морскоме дну најмање 28 година. Четири стотине литара вина, колико је бнло у бурету, рибари су поделили између себе. ДА ЦРНЦИ ПОСТАНУ БЕЛЦИ Позиати научник г. др. Широкауер успео је, после дугог и мучног истраживања, да пронађе метод којим се црна боја црнаца може претворити у белу. Црнци не постају додуше потпуно бели, иего само мрки и као опаљеии од сунца. Овај се метод заснива на науци о хормонима и изводи се једним витамином и једним хемиским препаратом. ЧОВЕК КОЈИ НИКАДА НИЈЕ ВИДЕО ЖЕНУ Михаило Колотос, 80-годиши.и калућер у једном манастиру у Светој Гори, никада у животу није видео женско биће. Своје мајке се. не сећа, а отац га је, као двогодишњег дечака, допео у манастир где се Михаило доцније закалуђерио. Стари калуђср видео је у своме животу само једном једно женско биће и то фотографпју жепе неког францус^ког туристе који Је пре 40 година посетио манастнр.

КВОЧКА ИЗЛЕГЛА ДВЕ —КОРЊАЧЕ Једна квочка извела је, поред великог броја пилића, и две мале корњаче. Тај редак случај десио се у једној фарми у Сишајкурлу, у Трансвалу, где фармерка није приметила да се међу кокошијим јајима налазе и два јајета од ворњаче. Мале корњаче дуго времена се нису одвајале од „мајке". БАКЦИЛ КОЈИ ИЗАЗИВА ДЕЧЈУ ПАРАЛИЗУ Др. Карл Клинг, професор у државној норвешкој бактериолошкој лабораторији, пронашао је бакцил који би могао да буде изазивач спиналне дечје парализе, којој је овај бакцил у најмању руку врло близак. Ово, по сузбијање дечје парализе врло значајно откриће, професор г. Карл Клииг направио је приликом прегледа воде једног запуштеног бунара у Шонену, из кога је једно дете пило воде, а кратко време после тога оболело од дечје парализе. Животиње које су пелцоване тим бакцилом такође су показале симптоме те болести: одузетост поједшшх делова тела, инфекциозне природе. ЗА 39 ГОДИНА НАПИСАЛА 72.980 ПИСАМА Гђа Стел Амброз за 39 година откако је удата, написала је својој породици 72.980 писама. Када се удала она је обећала да ће свакога дана писати својима које је напустила и отселпла се у друго место. И заиста, за то време она је написала 72.980 писама, на што је потрошила преко 77.400 франака, за писаћи материјал и поштанске марке. Гђа Амброз је изјавила да никад не пише мање од пет писама дневно, а неки пут се деси да папише и двадесет. — „То нам је у породици, каже она. Моја мати никада није мање од 20 нисама писала дневпо.."

Леитс иоавришнг тре НА КАЈ1ЕМЕГДАНУ | ПРОГРАМ: Субота, 12 ссптембра: „Ссоска лола" хор и оркестар и тамбурашки оркеетар. Нсдсља, 13 септембра: „Дукат па главу" компоаиција из Веселиновићевих прича и писама. Ј Уторак, 15 септембра: „Комишање" Среда, 16 септембра: „Сап летње ноћи" Четвртак, 17 ссптембра: „Зла жепа" обновљена као премијера. ч Петак, 18 септембра: „Дукат на главу" ^ Субота, 1» септсмОра: „Сеоска лола" са хором и оркестром и тамбурашким оркестром. 11едсл.а, 20 сеитембра: „■Зла жена" Почстак претстава у 18 часова. Улазнице ее добијају свакога дана од 8 до 14 чаеова у парфимерији „Орбијанка" до биоекоиа „Двор" — Теразије 1 38 — а од 35 чаеова на улазу у гледалиште на Калсмегдану. Недељом преко целога дана ва Калемсгдапу.

Главни уредник Мирослав Стевановић * Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Алексаидар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Влаеник и издавач: Српеко издавачко предузеће А. Д. Јован Таповић * Администрација Дечанска 31, Београд. Тел. 24-001—10; штампа „Штампарија Београд" А. Д.. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин„ ,

НЕДЕЉА, 6 СЕПТЕМБК. Прича нам нотшија за овај разговор који је чуо у једном великом предузећу. Директор питао чиновника: — Надам се да нисте целом свету испричапи да сте добили повишицу? Чиновник се скупио, као две паре у кеси и прошапутао: — Нисам господине директоре... Срамота ме, право да вам кажем, да чују колико сам добио.

ПОНЕДЕЉАК, 7 СЕПТЕМБАР. Каже један сусед синоћ комшији: — Уобичајио сам већ толико година, да кад увече дођем кући, прво погледам барометар да видим какво ће време бити. . . — А, ја — пресече га комшија навикнуо сам да кад дођем кући бацим поглед на своју жену па одмах знам какво је време!

УТОРАК, 8 СЕПТЕМБАР. Увесељава нас наш комшија, па прича: ■ р хж | ш- — Јутрос, на трамв» М :' вају, гпедао ме конДУ«тер цело време попреко нао да ниО* IV '' Д [ сам ппатио карту... | — А, ви, шта сте """" урадили? — заграјали ми у глас. — Ништа! И ја сам њега гпедао, као да сам платио карту...

пегне питао: „Да ли имате будилник"? Прика му казао да нема, апи му рекао да ми сељаци имамо петлове. Онај то кад чу, нареди: „Онда да навијете једног петпа да ме пробуди сутра у пет!"

ЧЕТВРТАК, 10 СЕПТЕМБАР. Синоћ, онај наш млади брачни пар у комшилуку, оставио отворене прозоре па све чујемо. Тако смо чули како се муж — мпадожења, вајка: — Ја знам, драга жено, да нисам ни пеп, ни елегантан, али... — Не мари ништа, Мито, ти си ионако преко целог дана у канцепарији ... — умири га мпадица.

ПЕТАК, 11 СЕПТЕМБАР.

СУБОТА, 12 СЕПТЕМБАР.

Бипа једна про- шевина у нашем суседству. Младић — (ЈЦвЧк просилац, кад га будући таст запитао ХХГГт копико му износе вЦк ' месечни приходи, рекао: „Четири хи- \ љаде!" — Па то није довољно ни за марамице мојој Маци, вашој будућој жени! Младожења се забезекнуо, и, наиван, одвалио: — Зар, госпођица Маца, пати од хроничне иијавице? М-ћ

СРЕДА, 9 СЕПТЕМБАР.

Прича јуче пред целим комшилуком сељак што нам с времена на време доноси кајмак са села: — Дошао један Београђанин код нас у сепо... Па отсео код мог прике... Увече кад је 'тео да

— Спасли сте ми живот младићу, и нећу вам остати незахвалан! Имате ли да ми вратите кусу-р од банке?

Вајка се једна наша сусетка. Не зна шта да ради с неким комшијом који јој већ по трећи пут казао да је пуцкаста! — Па узмите адвоката! — саветује је онај наш комшија судија. — Та, каквог адвоката! — умеша се комшија, — Боље отидите код неног лекара па да вас боље прегледа, јер откуд адвокат може да зна да пи сте то, ипи нисте ...