Коло

1?а»дар мога

НЕДЕЉА, 13 СЕПТЕМБАР. Хвапи наш комшија кафеџија своје ново вино, па ће тек рећи: — Како вам се свиђа ово моје ново вино. То је вино из оне године кад се јавила комета! — Море, да није — упаде комшија •— из оне године кад је бипа поппава? ПОНЕДЕЉАК, 14 СЕПТЕМБАР. Слушамо синоН, у башти, у мраку, овај разговор између комшија: — Јесте ли се упознали већ с вашим новим суседима? — Јесмо! — А, јесте ли разговарапи с њима? — Не само да сам разговарапа, већ сам се и посвађапа и... сада опет не говоримо! УТОРАК, 15 СЕПТЕМБАР. Прича комшија једној сусетки како се нека њена пријатељица хвалила да је за лепу нову хаљину коју је добипа плаћен само један _ пољубац. — Како пољубац? — Тако пепо. Ухватила сам мужа над је пољубио моју наставницу нлавира, и морао је да ми купи ову хаљину... СРЕДА, 16 СЕПТЕМБАР. Опет свађа оног нашег младог брачног пара. Комшија се умешао, измирио их, и сав блажен ишетао се као паун увече у башту да се пофапи својим добрим депом, кад мпадица с отвореног прозора осу паљбу: — А, ви матори, боље да забодете

Нвће, па нећв...

Али, Мико, кад твоја лимпа пе светли, требало Ои /а сиђеш с бицикла. Море, пробао сам и то па опст неће да светли.

нос у свој тањир, место што га увлачите тамо где му није место ... И сад чик да замолите комшију за неку помиритељну експедицију. ЧЕТВРТАК, 17 СЕПТЕМБАР. Прича комшија овај разговор који је чуо у нашем комшипуку између госпође и њене спужавке: — Је п' те, милостива. А који је био већи и славнији, Моцарт ипи Штраус? — Моцарт! А, што питате Јулишна? — Хвапа Богу! — Зашто хвала Богу! — Па, зато, милостива, што сам баш малочас разбила спучајно Штраусову бисту!... ПЕТАК, 18 СЕПТЕМБАР. Онај наш комшија пензионисани професор доистајемного расејан, али ипак не толико да наш комшија прави толику шегу с њим. Јуче нам, тако, испричао како је уважени професор изјутра, за доручак, дошао и сео за сто, онда је узео барено јаје пољубио га а жену куцнуо кашичицом по глави ... И у кући због те његове расејаности — лом!... СУБОТА, 19 СЕПТЕМБАР. Нашем пиљару у комшилуку иструлио сав парадајз у подруму. Крио га да би намакнуо цену што више па иструпио. Комшија му се потсмева, над он ни пет ни шест него му скреса у брк: — Ппатићеш, комшија, ти први ту трупеж само не на парадајзу него на неком другом артинпу. И, да видите, тано нам и дође ... М-ћ.

ПРОВЕЛА У БОЛНИЦИ 40 ГОДИНА Једна болесница у градској болницп у Копенхагену доасивела је огшх дана редак и необичан јубнлеј: она је паврЈпила пуних четрдесет година откада лежи у болпиди. Несрећна жена још као мала девој■чица од две године разболела се од неке необјашњпве болести, носле које је остала узета. И поред свих настојања лекара њена се болест није побољшала. Њеним родитељима није ништа преостало по да је 1902 године превесу у градску болницу, где су сматрали да ће бити боље негована но код куће. Болесница је тамо остала све до сада и најзад помирила се са својом судбииом. Новинарима је изјавила да л остатак живота жели да проведе у болници. ЗА 35 ГОДИНА УБИЈЕНО ПОЛА МИЛИОНА КИТОВА Једна норвешка статистика утврдила је да је последњих 35 година у Арктику убијено преко пола милиона китова. Лов на китове почео је око 1905 годпне и то у врло малом обиму. Доциије, усавршавањем справа за лов ва ове огромне животиње, толико се намножило китоловапа, ла Зе за ово р^лативно кратко време утаман.ено преко пола милиона тих сада већ реткпх животиња. ВИТАМИН ПРОТИВ СЕДЕ КОСЕ У случају да се успегано заврше експеримепти који се сала врпте у Паризу, ускоро неће бити на свету селих љули, наравно, у првом реду — жена. Три научппка Инстигута за екснерименталну биологију >тврдили су да употребом групе витамииа коју је ироиашао* научпик^'Ж Бари, ллапе код пацова престају да буду спве.

Научници сада истражују методу да се експерименти могу негакодљиво да изврше и на људнма. Д-р Вари нронашао је ову сунстанцију прошле годнне ириликом делења витамина Б. Помоћу једне груие љему је иогало за руком да успешно лечп болест бирибцри, помоћу друге гнхт, а помоћу треће груне он снречава да човек оседн. ТЕСТАМЕНТ У ОБЛИКУ ТОН-ФИЛМА Једна француска филмска глумица, која је недавно умрла у Паризу, оставила је за, собом тестамент у облику тои-фнлма. У првој сцени овог кратког филма појавл.ују се сви њени рођаци, а затим она. У наредној сцени она се обраћа свима њима и до најмањих ситница саопштава свакоме шта о њему мисли п колику му суму оставља. Француски суд признао је овај пеобичац тестамент као потнуно исправан. ЖИВИ МУЗЕЈ У манџурској вароши Синкингу г /.вара се један необичан музеј, нео'дгчан ноглавито по томе што неће биги посвећен прошлости већ садашњости. Директор садашњег Народног музеја г. Фујујама одлучио је да створи један нови музеј у коме ће бити приказано садање стан.е привреде, уметности, религнје и кућевног жнвота разних племе.па која сада насељавају Манџурију. На једном великом делу земљишта биће саграђена насеља у којима ће живети типични претставпици племена из најудаљенијих области М«гнџурпје, до којих је иначе тешко доћи. То би дЛкле био ка,о неки живи музеј који би прнказивао начнп живота тпх урођеника у љиховпм родпим местима. Питање је само па који ће начин и за које време г. Фујујама успети да задржи све те .људе од промене живота н обичаја која ће нсминовно доћи са овим нреселењем?

ПОТЕРА ЗА БЛАГОМ ГУСАРСКОГ КАПЕТАНА КИДА Чувени гусарски капетан Кид, о којем је Досада паписано много историских и иолуисториских пустоловних ромапа, закоиао је, једпог дана, на Кокосом Острву огроман део свога баснословног блага. Како сам није могао да извјшш цео тај посао, он је морао да новеде собом, да бн му помогли на послу, неколико својих гусара. Међутим, да ти љегови друговн не бн касније одали тајну где се благо нала.зи, он нх је после завршеног посла иоубнјао. Нешто к&сније, умро је и канетан Кид и до сада још иикоме није ношло за руком да нропађе то његово благо. У току годипа, на и векова, разни пустоловнн и предузимљиви људн, жељнп богатства, крстарили су око Кокосовог Острва, копали и трагали али нпкоме од њих није пошло за руком да сазца где је благо закопано. Говорило се чак да је капетан Кнд своје благо ставно на лађу-церненјатл своје благо натоварио на једну лађу, коју је затнм потопно. Испитиваио је, после тога, и морско дно, нзвађепе су неке олунине, али благо јога до данас није, нропађено КОЛИКО ЖЕНА ПРОВЕДЕ ПРЕД ОГЛЕДАЛОМ Један шведски статистичар, који није жално труда да то израчуна, утпрдио" .је да једн.а жена просечш) у свом жнвотУ нроведе две стотнне и педесет даиа нред огледалом. Посматрајућн многе жене, како он.тврдн, догаао је до закључка, да се млада девојка посматра дневпо у огледалу бар петнаест мннута. Удате жене, међутнм, пред огдедалом проведу дпевно више од тридесет минута. Према томе жена која наврити недесет годипа живота провела је пред огледалом око шест хил.ада часова пгто изиоси две стотине и педесет даиа.

Аешље- иомфшине илре НА КАЛЕМЕГДАНУ | ПРОГРАМ: Субота, 19 септембра: „Дукат на главу" (у 17,30 часова) Недел.а, 2» септембра: „Зла жеиа" (у 17,30 часова) Уторак, 22 септембра: „Сеоска лола" са хором и оркеетром и Тамбурашким оркестром. У 17,30 часова. Среда, 23 сентсмбра: „Сан летње иоћи" (у 17,30 часова) Четнртак, 24 септембра: „Зла жеиа" (у 17,30 часова) Петак, 25 септембра: „Дукат па главу" (у 17,30 часова) Субота, 2Н септембра: „Дџндо Мароје" (у 17,30 часова) Недеља, 27 сепТембра: „Ивкова слава" са чочедима и народирм музиком с мотивима из старога 11 ин 1а. У 17,30 час. Улапиице се добпјају свакога даиа *од 8 до 14 масова у парфимерији „Срби.јанка", до биоскопа .,Двор" — Теразије 38. Од 15 часова на улазу ' у гледалиште иа Калемегдану. Недељом преко целога дана на Калемегдану.

Главии уредиигс Мироелав Стеваповић * Уредник Мића Димитрјевић (на путу) * За фотографије Ллексаидар Симић *. Цртач Ћорђе Лобачев Л Уредииштво Иоенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Власиик и изд&вач:. Сриско издавачко нредузеИе Л. Д. Јован Тановић * Администрација Дечанска 31, Београд. Тел. 24-001—10; штамиа „Штампарија Београд" А, Д., Дечаиска 31, Тромесечрха нретнлата 58.— дин.