Коло

Ж1 ш јгжш;с г јгжс> Карло XII, шведски нраљ, беше једнога дана, нао пијан, увредио своју бабу, нраљицу. Она се, дубоко потресена, повуче у своју собу. Када се крањица ки сутрадан није појављивапа из своје собе, краљ је питао за разпог томе, јер је (у пкјанству) био све заборавио. Казали су му тај разлог. Отишао је одмзх краљици: „Госпођо, баш сам сада сазнао да сам се јуче рђаво понашао према вама; дошзо сам да вас замолим за опроштај и, да више не бих чикио танве грешке, ја взм, ево, велим да више у животу своме нећу нинада пити вина". И одржао је реч. Од тога дана пио је само воде и био је сасвнм умерен а то је, као и вежбање, најзад учинипо шегову вољу јаном и снажном. Превео Ап. Н. Мипићевић П И Т А 11. А : ОДГОВОРИТЕ, ДЕЦО. НА ОВЛ ПИ ТАЊА УСМЕ110: ДА ЛИ ЈЕ ПИЈАНСТВО П01'0К ИЛИ ВРЛИИА; ЈЕСГЕ ЛИ КЛДГОД ВИДЕЛИ 1ШЈА11А Ч0ВЕ11Л; КАКО 011 ИЗГЛЕДА? 1) Кога је Карло Дванаести увредио; зашто је то учинио? 2) Кад иекога неираведно увредимо — а нарочито родитеље, сроднике. и етарије •*— шта треба да учииимо тада; шта је учинио нритом Крало ХИ? 3) Да ли је Карло Дванаести одржао реч коју је дао крал.шш, својој Оаби? 4) До чега доводи нијанство; до чега трезвен живот? — Мре препричапан>а, питајте своје старије да вам објаене: где је Шнедска и какав је као воЈсковођа и рапшк био Карло XII. ПГЕИРИЧЛЈТБ, ДЕЦО ј ОВУ ИГИЧУ УСМЕИОЈ

Српско коло Нек' се вије, К'о тробо^ка Србадије.., Будите нам ведри, чили Ви Српчићи кашн мили!

ПО 115 илрод,не приие

(НаставиИе се) Растаиак Сећам се, оче, тебе, К'о да је јуче било, Кад изгубисмо, оче, Твоје очинско крило. Сећам се кад се тог дана Праштасмо с уздахом из груди И кад ја шапатом рекох : „Оче, срећан нам буди!" Данас, кад сломљена срца, Ја ове редове пишем За нашом судбином тешком Ја горко уздишем. Бсоград. 15 септембра 1942. Бсра А. Марковић, уч. IV р. IV ж. гим., ћерка Алсксиидра Марковића, рсз. порцчника. Оснабрик Бр. 2140

Врапчији збор

То би било сасвим праведпо и часпо!" Мислила је жаба, па то рскла гласно. А жаГшна мудра размишљања ова Слушала с дрвета Бул»оокић Сова. — „Истина је стара" — рекла Сова жаби „За оио, гато иема, свак се живи граОи. Ал' иремудри Творан и земл»е и кеба Свакоме је дао оно, што му треба. Ви сте, жабе, тако слабачке и мале, Скојом страшном креком сваком додијалс, А јјош да имате и крила и сиагу. Сав свет би одавио отишао к врагу" ... А. Л.

„ЈВЛНОР" ЛА^А ПОШЛА СУ ТИ ВРАТЧА V ПУчАНИН^ ... ДА ДА СЕкГ/ДРВА И ^АМОЛИШЕ ДА ИМ ПО ШЈоЕМ ХРАНГУ НА МАРАРи^ ПО СЕ « СТРИ-.ПОСЛУЦЈАХ ИХ ' ило ш ~то ми с>виои)Е

«ПО№ др^уг^и и ИЗГ^&И СЕ ИСТА СУД15ИНА СНАШАА сЈВ И НАО = мла^ЕР"

НОКИ И С^ТРАААН .ДОк- <ЈЕ ^ МХВАО ОВЦ Е .БИБЕРиЕ сЈЕ СТАЛНО МИСЛИО НЧА МАсЈМИНУ ПРИС4У...

м ОЛЕ ТИ СЕСТРА-- А УВЕиЕ ЛОБРАТЧА Б&З Н^Е -УПЛАШИ » СМО СЕ И ТАМО,^ ПОДНОЖсЈ^ ПЛАИИНЕ АО^НАДООМО<3^сЈЕЛМЕ СТАРИЦЕ АА сЈУс)Е А ИВ ОДНЕјО.,. ИЕ МОПУ ТИ ОПИСАТИ МАШЕ ОиАсЈАИзЕ

, . . ОНАА ОИ СЕ ТИ РОДИО _ ВИО СИ МАЛИ . МАЛО ВЕКИ ОЛ "6РНА БИВЕРА ,ТЕ СМО ТЕ НА"е>ВАЛИ ВИ» БЕРМЕ ОТАЛА сЈЕ ПРОШАО иЕТР» НАЕСТ ДУГИХ ПДЛИНА ... ОТАи ТИ 'УМРЕ , А ДА НИШТА нисмо иуди ЗА ТВОсГУ СЕСТРЧ/ И БРАТлУ —°

т рј] ило давно. У свануће, иа врх крова | рЈ1 једив куће, екупили се вранди мали и збор чудан одржали. Требале су ствари валше и одлуке врло сиажне да се сврше тога дана а на корист свих џивџана. Пре свега ее чула вика: — Да бирамо иретседника! И за чудо, врло красно збор одлучи Једногласно: — Дврчко Летић, мудра глава, нека збору претседава! Верујте ми што ћу касти: иримио се Цврчко части и збор бурно иљеско цео, кад је место заузео. Како звонда иије било, ТДврчко диже десво крило и са иуно збил.е рече: — Велика нае брига иече за потомство наше драго, иоиајвеће, оитите благо. Зато- смо се, моји мили, на збор Ојвде сакуиили, на нек сваки од вас каже све, што мисли да иомаже, да потомсгво, с иуно воЈве, од иредака буде боље. Држим да.ће да вам ирија, да- отночне дискусија. — Да чујемо — чу се днка — најбољега говорника! .. . На ту цику Цврчко каже: — Кад се сав збор у том слаже, оглашавам нек се знаде: Џиво Цивић реч имаде! Џпво Џивић дилсе главу иечешл>ату и чулаву, и иовика: — Врапци, браћо! . .. На зло нас је свак навраћо, ко год нам је наук даво, да имамо на све ираво, и да све, свуд што постоји. у својину сваки броји. Запамтите, браћо драга: где год треба слога, снага, свуда мора бити рела. Зна се ко ком заиоведа. И казни се свак, ко куша, да старије не послуша. Оамо код нас — мог ми крила — та уредба није била. И враичији народ цео чинио јб знто јс хтео. Тако не сме бити више, Ружну прошлост нека брише враичи народ целог света са кровова и дрвета. Нек врапчија свака глава младеж тако васпитава да по целом свету хода част и слава нашег рода. Да би цил> тај могли стнћи, треба школе свуд подићи, а биране, мудре, главе, у те НЈКоле да ее ставе, да са нуно добрих жеља врше дужносг учитеља. Брига око нЈколских зграда не задаје много јада, пошто може дулшост ову отаљати црен на крову. Ал' учитељ ко ће бити? Ко том чашћу да се кити? То је Џивић громко нито. На то јекну силовито, ко у паклу вражја граја: — Ја! Ја! Ја! Ја! Ја! ЈаГ Ја! Ја! . . . И сред ове оппгте цике шченаше ее сви ва кике, и ирскоше горе, доле. И сврши се збор без школе. (И крај многих врућих жсЈБа не иебраше учитеЈва). Од тог збора, децо моја, година се много зброја. А ј Г по волш судбе строге; због њихове лоше слоге, још и данас врапци свуда својом лармом, праве чуда: кошкају се, грде, гложе, и грехове евоје множе. И иризнају својс боле: Зло јс сне што нема — ш к о л е. А. Л.

Жаба и сова

Крскавчспић Крека, мала проста жаОа, Што по бари нлнва, а по суху таба, Размншљала често и ноћу и у дан И дошла је тако па закључак чудап:

„Овет је овај, збиља, врло грсгано саздан! Па сс грешке могу набрајати ваздаи. Ето ово прво: зашто да ми, жабе, Будсмо малене, мршаве и слабе?

ОА сЈЕДНОМ СЕТИ СЕ ИЕМЕРА ЕЗ^-МБЕ-РЧ-ЛЕ СКО<-ЧИ . СВОсЈИМ но )-НЕМ ОТСЕМЕ сЈЕЛИУ ГРАНУ И ПОкЛ'ША ЛА сЈЕ ОАОИИ...ПОСЛВ АУГ&Г НА=> ПРЕ5АЊА УВИАЕ ДА МУ с>Е САВ ТР^Л ^ЗАЛУДАЈН — ГРАНА СЕ НМсЈЕ НИ СА0.ИЛА-

Судбина би много нраведпија била, Да је, норед иогу, дала нам и крила, И још, покрај тога, лављу снагу јаку, Па да нркосимо највећем јунаку.