Коло

6

Г1- КСЖГЈ.:

/Јлика „Окретпица", шеФ мале /џ { железничке станице Н., ударио је свом снагом шаком о сто, а г. Пера, који је дошао да подигне пошиљку која је присиела за његопог сшга. сав је дрхтао од узбуђења. На столу јо стајао сандучић, затвореи сједне стране плетеном жицом, кроз коју су се могла видети два морска прасета. — Причајте штогод хоћете! — дерао се Мдка „Скретница". Али ако не платите возарипу по тарифи, сандук остаје овде! Прописи су прописи! — Ви сте идиот! дерао се и г. Пера. •— Зар листе писмени? Овде, у тарифи, стоји: „Домаће животиље иду по нижој тарифи. „Према томе, ја ћу за два морска прасета да платим по иижој цеии. Разумете ли? Мика „Скретница" зграби тарифпу књигу и поче та)со жестоко прелисгавати да је књизи сваког тренутка претила опасност да се распадне. Затим, трудећи се да говори полако, и упирући ирст у књигу, одговори: — Извшште. господнпе, знам ја шта су прописи. Вво, овде стоји: „У случају сиорног питања, узима се већа тарифа. Прималац пошиљке може уложити жалбу од ..." Јесте ли видели? У товарној листи јасно пише да су то свиње, а свиње иду по већој тариФи. Ево (прст је попово заиграо по кљизи), вар не видите? — Господе Болсе! простењао је т. Пера. — Па та се тарифа одпоси само на обичне свиње, а не на морске прасиће. — Свиње или прасци, то је једпо те исто! отсече Мика „Скретница". — Мене се нимало не тиче, јесу ли то копнеии или морски прасићи. За нашу тарифу то нема разлике. — Па то је страшпо! Али чекајте! Ваша ће дирекција дознати аа ово. Што се прасића тиче, можете их задржати докле год не буде дошло ретење. Али једио вам кажем: Ако им ое ишта деси, тужићу вас суду. И г. Пера изиђе пз станице треснувши вратима за собом. Мика је опрезио пренео сандук с морским прасићима у ћошак своје каицеларије. Стао је и задовољпо почео да трл>а руке. Његова чиновпичка савест била је чиста. Али зато је г. Пера сав 'кппео од беса. Пред кућом га је чекао син, очекујући морске прасиће. Али кад је угледао оца, побегао је брже 'боље пе усуђујући се да га ишта упита. — Где је мастило? — повикао је г. Пера чим је улетео у кућу. — Ја ћу тог глупака научити шта је тарифа. Иедељу дана доцније примио је г. Псра следећи одговор железничке ди»екције: „Примили смо вашу жалбу по питању погрешпо примењепе тапифе за одашиљање даи морска прасета. Све гужбе у овом смислу имају се упућивати нашем одељењу аа жалбе." Г. Пера је паписао дугачко писмо одељењу за жалбе. Писмо је било пуио оштрих примедаба и ироније. Посде четрпаест дапа, жалбепо одељење дирекције му јс Одговорпло: „Примили смо ваше писмо по предмсту паплате тарифе за морске пра-

сиће. Шеф станице у Н. обавестио пас је да сте одбили преузимање пошиљке. Према томе, ваша жалба нема везе с нашим одвљењем, већ ће се морати упутити директно тарифном одељењу". Г. Пера је сео и написао читав елаборат тариФном одељењу железничке дирекције. Да би доказао исправпост свог гледишта, приложио јс препис оног дела Мајеровог великог лексикона „Слово М — Морско прасе". Према подаиима у лексикопу, морски прасићи су „саУ1а ора1оса", док је обична домаћа ввиња „киа" из породице „вихсЈае".

и што Јв могао

Као што обично бива у надлештпима где се ана за ред, писмо -л. Псре Олло је одмах придружено „предмету" и упућепо шефу тарифпог одељења. Шеф тарифног одељења површно је прегледао „предмет", зевиуо и иозвао дактилографкињу: — Иншите: Шс({>у железиичке станице Н. Позивате се да одмах јавите овом одељењу зашто сте морским прасићима одредили тарифу која се односи на свиње. Али у том трепутку поглед му је повово пао ла „предмет". — Побогу брате! Ти прасићн су сигурно већ ноцркали од глади. Затпм је издиктирао још и' постскринтум: „Пзвеетите нас о данашњем стању вошиљке". Кад је Мика „Скретница" прочитао писмо, ночешао се по глави и замншл>ено поновио: „Известите нас о данашњем стању пошиљке". Хм, можда би требало да позовем марвеног лекара да им ошша било? Али, ко ћс то платити? За сваки случај, да ое не би огрешио о службено наређење, гледао је Мика пуних пола сата кроз мрежу у сандук с моргашм прасићима. Оида је одговорио: „Господину Тарнћу, шефу тарифног одељења желсзничке дирекције. Веоград. „Држао сам се штампапих прописа и зато сам одредио већу тарифу јст> су по моме мишљењу прасићи мале свиње, и то ћу тврдити докле год ми ви не јавите да то није тако. Што се тиче здравља прасића, зављам вам да су потпуно здрави, уколико сам се могао лично уверити. Ујсдно вам јављам да их има всћ осам комала. За 1-сљ сам доеада издао 120 дипара. Могу ли тај издатак дописати трошковима у товарном листу?" Кад је добио писмо, Тарић се замислио: — Хм... Изгледа да тај Мика „Скретница" има право. Праснци су оаиста мале свиње. Позвао је дактилографкињу и издиктирао јој следеће писмо: „Прометни прописи одређују да прималац пошиљке има да плати све трошкове. ООавсстите нас о примитку своте од 120 динара". Сутрадан, примио је Мика писмо из тариФног одељења. — Но, види се да, они у дирекцији појма немају о томе какав је човек тај госодин Пера. Лако нм је ређи: „Наллатите!" Али као савестан чиновник, узјашио је Мика службени бицикл и одвезао се пред ку]1у у којој је становао г. Пера. Овпј га је угледао кроз нрозор и нобедопосно узвикнуо: — Аха, ево и мог тврдоглавог шеФа стаиицс!

Изишао Зе из куће љубазНије рекао: — Но, јесте ли се опамстили? Унесите сандук у кућу! Мика „Скретница" је хладио и сасвим службено одговорио: — Немам никавог сандука. Имам само рачун на 120 динара за кељ што су га прождерале ваше свнњс. Дошао сам да наплатим тај трошак. Уместо одговора, г. Пера залуиио је капијом. Мика „Скретница" поправио је своје наочаре. — По овоме занључујем да прималац уекраћује плаћање. Обавестићу о томе дирекцију. Два дапа доцније пвсмо које се завршавало: „Шта да радим с морским прасићима? Има их већ 24. Смем ли да их продам и прџмљени новац обрачунам? Молим за хитан одговор". Тарић је ноелао телеграм: „Иродаја морских прасића пије дозвољена". Затим је издшстнрао писмо за Мпку „Скретницу" у коме му јо нашироко објаснио да морски прасићи никако нису власииштво дирекције. Они прсстављају само залог за дужну возарину, те се, према томе, не смеју нродавати. Мнка је погле- ^ дао наморске праси!)е и уздахнуо. Сандук им је већ давпо постао премален. Оградио им је део своје собе и цоо дап провео тестеришући даскеи причвршћујућн жичану мрелсу.

Прошла су још два месеца. Мика „Скретиица" се очајио латио нера н нослао телеграм: „Сад има 160 свиња". Међутим г. Тарић |е био добио отсуг ство а затим и боловање. Његов заменик затражио је објашњење пово"дом овог чудног телсграма. Мика „Скретница" му је одмах одговрио: „Заменику шефа тарифиог одемња Железничке Дирекцјие, Београд. Тиче се^предмета Вр. 0.11.11.Ж.Т. 24071. Жалба г. Пере Перића по питању таксирања шшил>ке прасића. Сада имам 1(>0 свиња. Молим за упутства: Смс.м ли 158 продати?" Заменик је послао телеграм: „Продаја забрањена". Али се, уједно и заинтересовао за тај иредмет. Проучавајући га наишао је на нрепнс Мајеровог лексикона. — Па тај Мика „Скретница" није у праву. То су морски праснћи, а овде се јасно види да морски прасићи нису никакве свиње. Тарићев заменик ставио јо нотребну забелешку па дпу предмета и нослао га правном одељењу. Правном одељењу било је потребно неко време да проучи предмет н онда је упутило Мики „Скретници" писмо у коме се говорило да се 1С0 морских прасића којн се налазе код њега на чувању имају предати власнику г. Перићу, а вооарипа има се наплатити по , нижој тарифи. ИзвеШтај, пак, о извршсној наплати доставпти правном одељен>у дирекције у року од осам дапа. Мика „Скретница" је ировео цео дал бројећи морске прасиће. Затнм је ссо и написао: „Пекад сам имао 160 свиња; сад их имам 402. Морам ли за свих 402 наплатити возарину, и како да обрачунам износ од 3.240 дин. које са.м издао ва храну, диске и жичану мрсжу?"

Неколико дана доцније.стигло је писмо иравпог одељења у коме је оио тражило објашњење како је могло доћи до тога да буде пријављено свега 160 свиња уместо 402. Сем тога је тражило сиецификацију издатака за храиу истих. Али ток што јс Мика „Скретпица", пошто је прсбројао праоиће и усгановио да их има већ 684, ссо да нацише Дирекцији опширан реферат; стигао му је тслеграм: „Обрачун морских прасића погрешин, Наплатите за два морска прасста по нижој тарифи. Изручите их одмах примаоцу. Правно одељење".

Мпка „Окрегница" је двапут прочитао телеграм. Онда је почео да нули салдуке морским прасићима. Изнајмпо је једна кола, и натоварио их. Кад је са својнм чудиим товаром стигао нред кућу у којој је становао г. Пера, нашао је на улазу таблу: „Издаје се". Кућа је била иразна. Мика сс вратио на стаиицу. Међутим, већ се окотило даљих 53 прасића. Мшса јс истоварио сандуке и одвезао се у Општииу да доана г. Перину адресу. Али је тамо ииоу знали. Затим ое одвезао на пошту и дознао да сс породица Перић вратила са летовања у Вооград; адресу пису оставили. Кад св Мика доцкан увече вратио иа стаиицу нашао је 102 нова, тек рођсна морска прасета. Очајан, иослао је телеграм правном одељењу: „Прималац пошиљке се отселио. Адресу није оставио. Шта да радим?" Сутрадал, кад је дошао У канцелаХ>ију, чиновник правног одељсња коме су нредали тслеграм, иасмешио се: — Тај мора да је луд. Па требало би да зна да се у таквим случајевима роба шаље у централу. У том је смнслу одговорио Мшш „Овретницн". Мика „Скретница" је лајзад слободпо одахнуо. ГЈозвао јс сву своју иородицу да му иомогле да утовари 903 прасића, колико их се већ било окотило. Сви су радили тако да је ове

ирштало. Тестерисали даске, правнли сандуке, пуннли их нрасићима, товарили у вагон. У вагону радно је Мпка, без капута, сав обливен знојем: великом лопатом за угаљ убацнвао је морске прасиће којих је већ било преко хиљаду у даскама иреграђена одељења у вагону и гласпо говорно: — Само још тридесет сандука и решићу их се! Али иикада више неће Мика насести тим инострапим свињама. Свшве су свиње, а прописи прописи. Коњи, пси, рибе, медведи, тигрови... Јпто се мепе тиче, сви могу нутовати по нижој тарнфи... — На крају крајева, кпак сс све добро свршило. Шта би тет4 било да сам уместо нрасића имао слонове? М. Ст-вић