Коло

8

*~) /!% лифта су изишле дво младе, (//[ васмејане даме- Њихове нашминкане усне цвркутало су Љупке слогове. Застале - су за тренуГак, пре него што ће зазвонити. } — Хоће ли пристати? — упитала је Плава дама. Знате ли, Жермена, да Је то врло чудан човек? Пре свега, логледајте само како тај живи: стану-. јв на мансарди, а слике му се нлаћају хиљадама франака. Могао би да живи у иространој, засебној кући. — Видећемо да ли ће нам сам о-: Јгворити и да ли, као што се нрича, нема баш никог млађег. Ова ме је по,Сета јако узбудила, Ивона. Али ја ни|како не верујем да ће вам он израдијуи неки леп портрет. Ои је страшно иастран човек. Причају да ниједан од н>егових модела не може да позна се,!бе и да се свет слика код њега само... Како бих рекла? ... само из снобизма. Иначе је неверовагно богат- и велики тврдида. I Ивона је прсла V веселн смсх. — Па и ја баш то хоћу, Жермеиа. Можете слободио и отворено то рећи. !Ако на слиди иснаднем исувише ружна, нећемо је гледати. Главно је да на платну буде потпис тога сликара У моди. — Ако "буде пристао! Звоните брзо, Да видимо. Одјекнуло је звоно. Затим је настала дуга тишина. Изнутра се нико није журио да отвори. ■— Он није код куће, или ни.је расшоложен да прима посете! :— примеЈила је Жермена. Њеној другарици издужиле су се црте иа лицу, које је добило разочаран и увређен израз што ју је чинило још л>у '1Јки }ом, али у истом тренутку она се несташно насмешила. •— Погледајте, мпла моја. Смешна ствар, ааиста — узвикнула је она. —■ Врата нису затворена. Треба само гурнути н ући. Напред! Нека- нас газда истера ако сме. Бар ћемо окушати срећу. Треба само досиети до атељеа. Чим су прешле праг, нашле су се у. атељеу> ирострапом и високом ка.о каква капела, неелегантном и чудиом, са намештајем и мпогобројним платнима у нереду. Одмах су процениле да се све то сла:ке са тврђељима да маестро воли само неред и да мрзи сва лра-: вила и све конвенционалности. На иихове узвике и грохтотан смех У другом крају атељеа појавио се једал човек, неочешљан, иеизбријан, одевен сасвим немарно. Да би доказао како су његове моралне особпне сличне физичким, ословио је даме нагласком који је потсећао на булдога спре-. мног да уједа. — Ко вам је дозволио да уђете? ЈПта хоћете? Ивона је ступила са својпм најлепЈпим осмехом. <— Ми долазимо ради мога портрета, Маестро. Ја сам госпођа Лашер. МоХ>алн сте примити моје иисмо. ДозвоЦште ми да вам пре свега ово лредам. Врло спретио, пре него што је слиКар, који ју је набусито, али зачуђепо лосматрао, успео да проговори> она му је пружила један коверат из своје Јорбице. . — Шта ћу .ја с тим? — лрогуиђао је. ^ Шта је то? ! <—I Новац. Петнаест хиљада франака !. • — рекла је тихо млада жеиа. —< Ле ли то доволло маестро? То је за рортрет који вам тражим. Мрзовољпп поглеп се мало ублажио. Вграбљепи коверат ишчезао је у џепу. — Пошто сте ви са.ми одредили цену, нећемо о томе разговарати — налталио се сликар. *— Хоћете ли одмах почетп? — упи!гала је Јтттљато госпођа Лашер. — Зар данас? ■— узвикпуо је умет* ник. —! Да. Ја прекосутра путујем на; Ривпјеру. Тражим, дакле, од вас један експресап иортрет. Ја знам вашу.

<2' виртуозпост. Неће вам то "бити првина, да израдите један портрет за једпу, једину сеансу. — Зар вам је баш стало до тога? —« уздахиуо је сликар у недоумици. — Па добоме... Хоћете ли ми рећи какву ћу позу да заузмем? Хоћу ли да стојим или да седим? — Оедите, — одлучио је уметник И Ноказао иснред једних већ сиремних ногара диван па који су селе две младе жене. — Не може вам се ништа одрећи кад унапред плаћате- Али внате, ја не гарантујем да ће слика личити ла вас, не сликам ја као остали свет. р— То већ чнамО, — одговорила је Ивона> и ласмејаЛа № дискретно.

ад се Мића Чолић и Милап Савић, лосле седам година, поново видели у Београду, загрлили се срдачно. Да би остали дуже ваједно, сели су лред једну кафану и* иочсли живо да разговарају. Враћали се у пропглост, грабили згоде и незгоде из свог младалаштва и смејали се као деца. У то време, из облнжљег биоскопа излазила је публика. Мића је бацио' летимичаи логлед на пролазнике, а онда, одједном, крв му јурнула у обра-, ве. Ставио је руку на лријатељеву и стиснуо је узбуђено.

■— Слушај — рекао је, — погледај г брзо ову црнку што је баш сад прошла! Јеси ли је видео? — Да — одвратио је кратко МиЛап. — Па? — Видиш ли — рекао је Мића тихо, — кад је лепа црнка нестала за углом, то је једина жена коју сам доиста волео... Застао је за тренутак... Поглед му нестао негде у ваздуху, онда уздахпуо дубоко и додао: — И коју још увек волим...! Ћуталн су обојица неколпко тренутака. Мића је скупљао снагу да угуши узбуђење, растерети срце и прикули порастураие мисли. Велжко узбуђеп>е огледало се на, његовом леном

Сликар Је НаЈедареД ђдлучпо дохва> Тио неколико кичица и почео да набадује боје но платну, што је- необично аанимало његов модел. •— Не очекујете да ћете позиати сег бе! — рекао је он. То би било исуви^ ше просто да вам нацртам уста, нос и очи. Ја сам измислио нову формулу ва портрете. Видећете! Само седите мирно. * Смејући се необуздано пријатељице су понеле портрет, „израђен и предат у току једне једине сеансе", како се сам уметник изразио. — Ох, драга! Ужас! Па то је нека; мистификација! На шта личи то измазано платно? ■— Ни на шта! Али он је уиапред рекао и ја не могу да се жалим. Можда ће се наћи глупаци, који ће коментарисати и величати ово дело кад га је Паскито радио. Да би проверила ову претпоставку гђа Лашер је одмах телефоном позваЛа сво.је познанике. Ако се не буду дивили, бар ће се запањити! :— мислила је малициозно' _

Лицу с мушким, тврдим цртама умекшаном благошћу и отменошћу. — Зар си је толико волео? Зар је толико волиш? — упитао га је Милан. н погледао значајно. •— Да, много .. — А, — упитао га је оклевајући МиЈтн, — да ли је... било иечег измеку вас? Мића се горко осмехнуо: — Нечег? И почео је да прича: — Равпо пре десет годипа у једпом малом месту у близини Вудве летова) ло је једио "београдско друштво ... Међу њима била је и она... Дивна је била, свежа, млада, препланула... Најлепша међу девојкама, најзаиоснија... Првих далта мпоги младићи хтели да; Отму бар једаи поглед њенпх дивних црпих очију. Увек је било неког поред н>е, а увек је изгледало као да је сама, толико се јасно видело на њеном лицу да је нико не иитересује ... Непрпметпо сам је пратио. Једпог дана, када сам изгубио сваку паду посматрајући како њени другови играју „ланцбал", приметио сам да ме гледа. Погледи су нам се сусрели. Њен поглед тог тр-енутка не могу да ти опишем.,, Био је топао, дубок,,, али, и

г Први гостп, пре пого што су поглс-' Дали слику, узвикиули су: — Паскитова слика? Ах, драга при^ Затељице, она ће ускоро имати неоцевену вредност. Помислите>. то је сигурио његов последњи рад. Ви реко.сте чини ми се, да вас је јуче сликао?^ ;— Не, даиас, јутрос. !— Не претерујете. То је сасвим пемогуће. <— Зашто? ■— Просто зато што је јутрос Паскито већ био мртав. Зар не знате да је иађен убијеи у свом атељеу? Није вам било непознато да је живео сам. Утврђено је, кад је нађен, да је убијеп неколико сати пре тога. Према томе, ои ТУ слику није могао данас израдити. — Ето, Жермена је сведок да нас је неко примио и пред нашим очима израдио портрет. Или оно што је тако назвао.«. Ко је то био? промуцала је гђа Лашер, побледевши. —: Убица! узвикнула је прлјатељица. — Убица те је сликао! Ох, драга, сад тек разумем аегово сликање. Треба ти честитати спасење. Могао те је и на други начин искасапити, као и меие уз то. У сваком случају> ти си желела оритипалан нортрет. Ето, сад га имаш..«

пун бола... Тај дуги поглед учииио је да сам почео стално да мисдим иа Н>у. Све више, све дуже ... Сваког дана у пролазу, наши погледи све чешћс се сретали, али прилике иије било да се унозиамо ... Чак, мојт да ти кажем, ни смелости у мопи.... Њени удварачи, иосле узалудних налора, без икавих изгледа, отнадади су 'једаи по један, али је инак нису остављали да буде сама... Нарочито кад се сунчала ту, испред мојих лрозора, иа домаку мог логледа, мога даха... Из дана у даи наши погледи били су све речитији. Казивали су много премного... И све: да је волим, да ме воли... Бар тако сам ја замишљао. То сам осећао целим својим бићем ... И скупл,а0 сам снагу да јој прнђем, али лисам иикада могао да је скуним доиол.но. Није било смелости... Ни прилике... Распуст је прошао.,. Прво је опа Напустила то местанце на мору, па онда ја... У Београду, срео сам је иоиово... Видели смо се једне ноћи у сенци баште у једној кафани. Гледао сам и жалио је што са другНм за столом ћути. Кроз ту нбјасну светлост посматрао сам њену косу и тело. Видео сам у фантазији тада све оио што мпоги други никада неће видети. Приметила ме је. Окренула је брзо главу и погледала ме. Године су пролазиле. Мисао иа љу нспуњавала је цело моје биће. Али, стицај околности био је против нас. Наишла је једна девојка, уплела се и против моје вол>е у мој живот, а она је, изгледа, сазнала за то... Онда, једног дана, прс годнну и по, чуо сам да се удала. После тога неколико пута, у пролазу наши су се погледи срели.._ Били су увек топли, леасни. 0 љој данас не знам ппшта, чак пи за кога је удата, где живи, иод којим условима... Да ли је срећна?... Или не . Мића Чолић је заћутао. Његов пријатељ гледао га је без речи неколико тренутака, а, онда му је спустио руку ла раме. — ЈКалим те, пријатељу, рекао је топло, с осећањем. Устао је нолако. И поновио: — Жалим те много... А твоја л>у"бав збиља је дивна у својој узвишопости и чиототи... — Кад ћемо се поново видети? упитао га је Мића, на растанку. Хоћеш ли бити љубазан да мс претставиш твојој госпођи... — Не, Мићо, боље да се внше пе видпмо ... Боље за обојицу... И за њу... Зато, зато што је опа моја жена... И нису. се внше никада видели,, 5