Коло

алабастера, оникса и "скупоценог стакла расидано је изнад глава гостију. Поједини трговци мирисавих масти били су на далеко чувени. Материјал за израду мириса увожеи је, углавном из Вгипта и Арабије. Развој козметике у старом Риму свакако је допринела употреба купатила. Посетиоци ових купатила били су углавном мушкарци. Отмеие патрицијке и богате даме давале су предност домаћем неговању тела, које их је стајало много труда и времена. Биле су опкољене многобројним ропкиљама од којих је свака имала свој одређени посао. Из уметнички иарађених орманчића вадиле су бочице и кутијице са мирисима из којих се ширио по собама, ионако пресићеним свим могућим мирисима, још и мирис најразноврснијег цвећа. Али Римљанкама није било довољно да ови мирисн задовоље само њихово чуло мириса, већ су хтеле да они допринесу и љиховој лепоти. Ова жеља изазвала је производњу многобројних козметичких средстава. Плиније је забележио неколико одличиих рецепата, Пеге и боре на лнцу римске лепотице уклањале су облогом званим „фомеитум"; друге м:асти давале су кожи свеж изглед и снежну белину. Веома омиљен био је нарочити облог, проналазак Неронове жене Попеје, направљен од грашковог цвета, јечменог брашна, јаја, комина, јеленских рогова, нарцисовог лука и меда. Од свега овога направи се тесто којим се ноћу покрије цело лице, Жене мање богате правиле оу маску за лице од смесе направљене од средине хлеба и млека. Понеке даме остављале су ову маску на лицу преко целог дана а отстрањивале су је само увече или кад су излазиле из куће. Зато Јувенал спомиње у својим сатирама да су мужеви Римљански ретко кад видели лице своје жеие без овог слоја теста. Маска се скидала млеком од магарице коме се уосталом приписивало нарочито за тога, млеко од свежом, меком и

жену веома

Становници земљнне кугле имају различите претставе о украсима и начииу украшавања; али жеља за вештачким улепшавањем своје спољашности својствена је и најпримитивнијим народима и потиче из најдавпијих времена за које зна историја. У бнблији такође наилазимо на ову Појаву која се испољавала у начину одевања, чешљању, ношењу накита и употреби мириса. Код Римљана, нарочито за време царства, телесна култуРа дошла је до високог степена. Средства за улепшавање била су омиљеиа како код жена тако и код мушкараца. Прво место заузималн су мириси. Богатим и отменнм људима они су постали потреба и нису их се одрицали ни под каквпм околпостима. Тако је, на пример, Луцијус Плотус, пошто је истеран из триумвирата, у своме склоништу где се бпо сакрио, употребља-

вао мирисава уља и мазао се њима; мирис га је одао, иа је затим био осуђен на смрт. После победе Римљана у Азији, употреба мириса претворила се у праву манију, тако да су конзули Лициније Крас и Јулије Цезар морали да забране продају страних мириса, наравно, ие са великим успехом. Овај луксуз достигао је свој врхунац завремецарства. Јувенал пише да је Марко Силвије Ото, кад је полазио у ратове, носио собом велике количине мирисавих есенција, масти и уља. Калигула је троигао велике суме иоваца на мирисе у којима се купао. Нерон је толико волео мирисе да је у сали у којој је ручавао имао парочиту справу која је са тавапице правила праву кишу од разнпх мирисавих есенција, у облику капљица ситних као прашина. Приликом погреба његове жене Подеје, било је

Како су се удешавале

џ>а<ме> сш,аре Трмсе и Рмма

запаљепо разних мириса и трава впгае пего што се за читавих десет годииа могло да нагомила у целој Арабији. Стари Римљани употребљавали су мирисе у три облика. Називали су их по њиховом главном састојку или по месту у којем се производе. Један од најом-иљенијих мириса био је „сусуну сусинум" справљен од крина, уља од пасуља, меда, цимета, и шафрана. Био је врло скуп; једна либра (пола килограма) стајала је око 5000 даиашњих динара. Мирисом су трљали цело тело па чак и табане. Грчки епикурејци уживали су да употребљавају за свакн део тела засебан мирис. Одело, постеља и остале ствари, све је то било намирисано, па чак и коњи и пси. Приликом гозби лосипано је цвеће, паљена измирна, мприсаво уље у посудамаод

пажљив, па јој је послао у изгнанство педесет магарица да би могла у њиховом млеку да се купа. Зубе су Римљани чистили зубним прашком чији су главни састојци били плавац (бимштајн) и мермерни прах. Длаке са лица отстрањивали су плав цем и нарочитом пастом званом „псилострум". У јавним купатилима нарочити стручњаци обављали су овај посао. Много труда посвећивале су Рим. љанке својој коси и фризури. Мазалв су је уљем и помадама, увијале на вруће гвожђе, плеле је у кике и помоћу чешља правиле су уметничке фризуре. Фризура Римљанки била је слична фризури Гркиња.

ЈДва модела поподневпих хаљина: 11рва се састоји од два 'дела. 1'орњи црна блуза, која се скопчава цслом дужином предње стране, сужена у струку, при дну поруб[ Јмна воланом, паставља <е широком сукњом од гитампане материје. Друга хаљина голуби-сиве боје, са апартним рукавнма, састављена је V тци дела ситно плисирана од појаса.

Поподневна хаљина од вуненог штофа боје песка са црним уметком У струку и широким порубом од исте .материје. Веле мангиете на гиироким рукавима и крагница лепо допуњују ову вео,ма укусну хаљину.