Коло

1?ашдар шга кошш

НЕДЕЉА, 27 СЕПТЕМБАР. Две наше мпаде иомшинице, мешају јуче пекмез од шљива и разговарају. Гпасно: — Је пи Мицо, да пи би могпа да вопиш човека који те вара? И. комшиница Мица пожурила да одговори: — То не, апи бих могпа да варам човека који ме вопи. ПОНЕДЕЉАК, 28 СЕПТЕМБАР. Прича нам комшија; па узео да критикује тако разне уметнике који мисле да су уметници зато што су пустили дугачке косе и што носе измашћено одело. Прича нам то, па да поткрепи износи нам како је својим ушима чуо, ономад у Вишњици овакав разговор између једног спикара који је тамо отишао да спика пејзаже. и једне снаше, У чијем винограду радио. — Допада пи ти се, снашо, ова слика? — Па, лепо мопујеш — рекпа снаша. — Само да оћеш мало повише дана да останеш ... — Е! Зар ти се толико допада слинарство? — Ама, јок то. Него, ка вепим, док си тун', не' да нам долазе тице у виноград да нам кљуцау гројзе! Да те Бог поживи и теб и ту твоју косурнну... УТОРАК, 29 СЕПТЕМБАР. Синоћ, у башти, развезао се разговор о рату, о храЈединих ратника, и гб&у комшија наравно предњачи. Прича како је у балканском рату чинио чуда и покоре својом неустрашивошћу. Одједном умеша се госпа комшиница и овако га поклопи: — Ћути, матори, не фапи се, над знаш како си се обрукао кад си нам се јавио са фронта овако: „Пишем вам с бомбом у једној а револвером у другој руци!"

Моторизовани лек

„Један пензионер пронашао да се нааеб лечи бензином."

мспо^- 11е , Т.јЈопашли сте да бензином могу да излечим назеб. Сад пропађите еде да добијсм бепзии...

СРЕДА, 30 СЕПТЕМБАР. — Ја и мој муж имамо заједно шесдесет и четири године! — хвали се једна сусетна госпа комшиници. — Па зар вас није бипо срамота да се удате за таквог бапавца? — узвратипа је заједљиво госпа комшиница. ЧЕТВРТАК, 1 ОКТОБАР. Био комшија пре неки дан на пецању. И док седео тако пришао му неки заједљиви шетач и питао га: — Признајте ми нешто... Је л' те да вам је ипак поненад досадно да тако сатима седите непомично и да чекате рибу? — А, није. Варате се — узврати комшија. Никад скоро нисам сам. Увек се нађе по која будала да ме забавља... ПЕТАК, 2 ОКТОБАР. Јуче, усред нашег дворишта обрука нека снаша нашег уваженог комшију. Он шаљивчина па хтео мало да истера шегу с њом и пресрео је питањем: — Је п' сестро, имаш ли виноград! — Имамо, вапа Богу! — А јеси пи га обрала? — Нисмо још! — А, хоћеш пи да ме позовеш у бербу? — Бих ја, вапа, господине, ал' ме срамота... — А, што, болан, сестро? — Па, зато, што те нисам звала кад је требало да се виноград окопава, подвезује и реже... СУБОТА, 3 ОКТОБАР. Добипа она наша млада сусетка неку огрлицу па пропаде показујући је И хвалећи се по номшипуку. А, ове наше комшике пакосне па разгпасипе. — Ипи је огрлица лажна или је вереник пажан. М-ћ

•»ОСВШУИСШШЛУ* КАУЧУКОВЕ БИЉКЕ __^>ајвеће плантаже каучука налазе се на Малајском Полуострву. Само ова аемља давала је око 400.000 тона каучука годишње. На другом месту налази се Холалдска Индија. на трећем Цејлон. затим Индокина. Сијам и напослетку Бразилија. У свим овим азијским областима каучуково дрво пресађено је из Бразилије. нз простране и тајанствене Амазоније чиЈе непроходне прашуме прететављају Домовину каучука Главна биљка која даје каучуков сок јесте јужноамеричка хевеја. врста познаТа у науци под именом Хевеа бразилиенеис. Али. осим ње. постоји Читав низ других биљака чије стабло. корен или плодови дају сличне сокове од којих се може добити каучук. Мпоге од ших могу чак да успевају у умереној клими. док је хевеа изра8ито тропска врста која расте само у крајевима са тропским поднебљем. У степским крајевима Пентралпе Азије расте неколико врста биљака у чијем се корену налази сок сличан каучуковом соку хевеје. Пресован>ем корена. из њега се добија каучуков сок. док се код хевеје само засена кора стабла. Осим тога постоји читав низ мане аначајних биљака које луче слпчпе сокове. У Конгу нарочито V баруштинским прашумама око великн|х река. има вигое врста каучуковг^т дрвета која су некада интепзпвпо етгсплоатисала.. И овде су урођепини

правили гумене. логгте па чак н неку врсту. врло примитивних гумсних судова од каучука. ШЕЂЕР ИЗ СИНТЕТИЧНЕ ВУНЕ Немачкн хемичари уверавају да шл.ака целулозе садржн у кристалној форми шећера, алкохола, квасца и неку врсту ул»а сличну бадемовом. Од 200 хиљада тона синтетичне вупе може се добити: 20.000 тона кристатг>г .шећера као и других саотавниј материја. Тако да целулоза осим вуне даје и слатку храиу. БОРБА ПРОТИВ ДЕМОНА ВАТРЕ Кад пожар упишти кућу пеког Кинеза, он не може да се појави _у кругу , својих рођака или суседа пре него што се потпуно обучен пе окупа у каквој рени илп бар не проведе доста времепа под пљуском да би се очистио. Кинези сд давнина сматрају да се „демони ватре" насељавају у оделу и по телу ИЈРтве пожара и у случају да их не отерају сталним умивањем могу убрзо да се опет појаве и проузрокују нове несреће. АУТОМАТСКО ИЗЛЕГАЊЕ 45.000 ПИЛИЋА У Берлину постоји инстнтут са толиким бројем инкубатора који су у могућпости да проузрокују аутоматско излегање 45.000 пилића одједанпут. То су пилићи особите расе који одмах после поласка па свет бивају затворепи у нарочите сандуке од картопа и разаслати експресом широм земље одгајивачима кокошнју За време од првих 48 часова ти нилнћи не примају храиу.

ДВАДЕСЕТ МИЛИЈАРДИ МУВА Ова огромна цифра не нреставља како би се могло помислитн, број мува које досађују иеком извеслом крају, већ просто потомке само једног јединог нара тпх инсеката у кратком року од пет месеци! И заиста, две муве које би се под ногодним условима почеле да мпоже у априлу, дале би живот Фантастичиом броју генерација и у августу би цифра њнховпх потомака достигла 20 милијарди. Узрок брзог множеп.а овог — за. нас колико досадног толико и онасног — инсекта, долази отуда Н1 то се из његовпх јаја које он сваки н ут нолаже развијају ларве у року првпх 24 часа, а неки иут и у року од дванаест часова. МЕТЕОРОЛОШКЕ СТАНИЦЕ АУТОМАТИ На далеким арктичким острвима и мало пристуиачшш местима северних обала евроиског континента ускоро ће бити смештене аутоматске радио метеоролошке станице. Ове станице ће редовно и аутоматскв слатн радио извештај о стан.у времена и свима променама времена у Арктику. што ће бити од велике користи за пловпдбу тим пределима као и за предвићаље времена у Евронн. Само с времена иа време стручњаци ће обилазпти те станице и оснособлзавати их за далл рад. ЗЕМЉА СЕ СМАЊУЈЕ Према теорнји једног.циришког научпика, земл.а старећи губи од своје запремипе. Постепепо хлађење унутрашн.ег слоја наше планете износн 668 изгубљених калорнја годишње. То је

довол.но да из течног у чврсто стан,е нретворп усијано камеп.е у занремини од скоро трн мплнона. И понгго сва);о тело које се хлади губи од своје запремине сматра се да је н земља нодложна том нроцесу смањивања. На тај начин, према мншљењу тог швајцарског научника пречник земље се сваких хиљаду година смањн за 6 сантиметара. ПРОНАЂЕН НЕПОЗНАТ НОМАДСКИ НАРОД Немачки истраживач Ернх Вустман пронашао .је далеко на северу нов, досад непознат номадскн народ. Ои је провео пуне три годпне међу Лапонпима посматрајући и иснитујући њихов живот Том прилнком и.ему је нонгло за руком да иронађе мали народ од свега две стотпне члапова. Већ некллико векова прниадници овог народа Жене се искључнво члаповима своје ра.се тако да данас у целом том народу има свега шест разних породичних имена. Истраживач је прикупио читав низ "народпих песама које говоре о иароднпм јунацима као и о стварима које се односе на жнвот тог малог народа. Све поједнпости о овом народу нредао је нетраживач франкфуртском географском друштву и оне ће ускоро бнти иубликоване. Главни уредник Мирослав СтспановиИ * Уредпик Мића ДимитрЈсвић (на путу) * За фотографије Александар СимиН * Цртач Ђорђе Лобачев * Урсдниттво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Власнин и издавач: Орпско излавачко предузеће А. Д. Јопап Тапопић * Адмннистраиија Дечанска 31. Београд. Тел. 24-001—10: штампа „Штампарија Београд" А. Д.. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дцп.