Коло

Вредност

н скупсцспи псрсиски тепих из 17 вска. Руком рађени теписи на Истотсу помињу се у већој мери појавом Ислама, а сачувани комади, нронађсни у Конији у мошејн Ала-Бдин, потичу из 13 века. Има трагова да их је било и у Старом веку. Тако Табари у свом делу „Арапска хроника" нрича о Сасаниди-

ЦЕНИ СЕ ПО КВАЛИТЕТУ, ВЕЛИЧИНИ И СТАРОСТИ

171 аши листови у последње- вреЧ /{_, ме обилују огласима ,у којима се нуде на продају или купују теписи. Трговина овим артиклом Орнјента узела је код нас велике размере. Не каже се узалуд да добар ћилим више вреди од сребра и злата. Али, тешко је знати шта вреди којд ћилим, јер се и ту тражи велика стручнђст.

ма, који су имали руком рађене тепихе. Александар Велики, славпи македоиски владар, после битке код ГраИика, послао је својој мајци Олимпији уз златне пехаре и друге драгоцености такође и иурпурне тепихе, заплењене у напуштеним шаторима персиских прпнчева. Ни до даиас још није утврђено да ли почетак везених и тканих тепиха треба тражити у кршевитим плаиинама Кавказа, илн код старнх номадских племена Персије,. Туркмонијс, Белуџистаиа, Авгаиистана илн у старој Киии. И данас се још на Истоку .тепих производи само руком. Оријенталац, који се тим послом бави, всћ. од раног детнњства учи се техпици ткања и везивања чворова, на га ниједна машииа у тоне не може да заменп. Вредност теииха цени се по квалитсту рада, пореклУ, материјалу, доиадљивости шара, но величини и старости. Уколико је већи број чворова па 10 см. дркине, утолико је теиих и скушвп. Главна саставна материја тениха су вуна и иамук, - ређе. свила и камиља -длака. Тепих бојаднсан биљним бојама има већу вредпост од опих обојених хемиским бојама, пошто су биљне боје трајније, времеиом лостају леише, нежније и добивају диван сјај. Укусност шара и .хармонија боја дејствују разлнчито на поједиие укусе. Инак у одабпрању теииха жеиски укус је иистинктивно сигурпији. Гетко када ће место тепиху бити на зиду; он је прављен за нод. Када се у неку просторију ставља внше комада, иотребпа је нарочита нагкња да се изаберу комади складни по величини и мустри који ће лежати једаи до другога. Иначе ће базарско шаренило несрећно изабраних комада да делује само одбијајући. Код „старости" тепиха нмају реч једнно стварни стручњаци. Само се онај тених може назватн „антнк", за кога се несумњиво утврди'да је стар бар 80 до 100 година. При куповини антик-тепиха треба се нарочито чувати кућних иродаваца и нестручних радњи са њиховим „ретким приликама" и арапским бајкама. Трајност појединих тепиха зависи од квалитета материјала из кога је начин.ен, а и од пачина чувања. Дужина ашвота већих теииха може се утро-

стручити ако се подметпе филц одговарајуће величине нли какав јевтинији ћилим. Имепа поједииим теппсима дају се највшне по местима или покрајннама у којнма су рађени. Порекло се познаје по материјалу, врсти рада и другим важпим особинама," у чсму је потребно стручно знање. Од малоазискпх тепнха позиатији су Смирна, Ушак, Мелас, Ладик и анадолски теписи, које раде номади и сељаци, пајчешће за молитву. Чувени су и 'Бордес, Бандерма, Муђур, Јирикен н Султаи, затпм специјални турски теиисп Сивас, Борлус и Шах-Абас. На Кавказу зкиве н дапас још многобројпи остаци разних народносних група и племена, раздвојепн внсоким планинским венцима. Зато им и тениси показују, сталност у погледу облика и квалитета. Пајомиљеинјп н најпознатији' су им теннси Казак, Куба, Зејхур, Ширван,. Карадаг н Караџа. Персиски теписи су најлепше драгоцености Истока. Најпопуларпији су Сарук, Тебрис, Мешед, Кирман и Корасан. Иоред староседелаца у Персмји видну улогу у нзграћивању поједниих врста теииха имала су и номадска пле-

мена Курда, Бахтнара, Лура п Кашкана. Чувена је и највећа „Петаг" нерсиска индустрнја тепиха. Даље па Истоку позиати су теписи Бохара, који се нарочитв свнђају лгенском свету, затим туркменски теииси. Кипески теииси нису нарочито старог порекла. Мииг-тегшси нису старији од Киен-Лунга. У Тиенцпиу се ироизводе у великом броју као трговачка роба намењена Европи. Оријентални теписи старијег порекла рађенн су за домаћу употребу н зато им днмензије нису иогодне за евронске ггрилнке иако су квалитативпо много боЛ)Н од оних, који су намењени за продају у Европи и Америци. Начин рада оријенталних тепнха пренесен је и па Балкан. Најбоље тепихе даје Грчка, захваљујући избеглицама нз Турске, особито из Јерменије. . Сконље, Пнрот и Прпштииа израђивали су пре овог рата одличне тепихе. Сарајевска ткаопица са својим ћилимима била је такође на гласу. Производња тепиха н трговина са њима може нашем народу да осигура лепу и сталну материјалну корист. Н. Ковачевић

Ако сте претерано суичали лице..«

Зашто жсне тако чезнуданмазу таман тен и у лето иокушавају на све могуће начине да га стекну? Постоји једна основна ствар коју бп жене требало да нмају на уму: црн тен чнни жену старијом. Безопасан је само за младе девојке. Жена после тридесет годииа пе бн смела да поцрни. Осим тога, супце веома квари кожу на лицу. Сува кожа под утицајем супца још се внше осуши, набора, добнје црне и црвепе флеке. Жене са маснијнм тепом с отвореннм порама, добнју још веће отворе у норама. Оснм тога и разни ексцеми долазе од претераног сунчања масне коже. Сунце је здраво, али не за свако лице. Може н цело тело да преплапе, али лице треба чувати. Само бубуљичава лица могу се излагати сваком, па п пајјачем суицу. Лето је прошло, али нека овн савети буду добродошли жеиама и за идућу годину. А опе које нису знале, или нису хтеле овог лета своје лице да сачувају, па сада пате од флека, црвенила, митесера, бора, треба озбилшо да се сада постарају за своје лице. Суве коже које су летос унронашћене треба подвргнути масажи. Увече је иотребно умивати се жуманцетом или трицама од бадема. У воду за умивање ставите мало винског сирћета или сок од лимуна. После умивања лице премазати добрнм ноћним кремом. Сада се у модерној козметици унотребљавају кре-

мови па бнолошкој бази. Упбтребљавају се сокови од цвећа, воћа, много Поврћа. Ови кремови садрже у себи много витамииа и врло су добрн за. кожу. Нарочнто кремовн на бази сока од краставаца. Они омекшавају кожу и чисте је од флека. Овај рецепт је нарочито добар за суве коже: Белог воска . . .. . 10,75 грама Спермасета . . . 13,5 „ Бадомовог улл ... 50 „ Сока од краставаца .10 „ Масне коже које су за време лета настрадале треба најпре очистити од митесера. Масна лнца се морају прати увече млаком водом и сапупом. У воду треба ставити боракса. Умивање завршити хладном водом. После умивања поквасити лице лосионом за стсзање пора. Преко дана употребљаватн нарочите кремове и пудер за масие коже. Да би се флеке изгубиле са масног, грубљег лица, може се употребљавати овај лосион: Бисмут субнитрици . . 10 грама Беле живе . ...» 2 „ Окснда цннка . . , 6 „ Венецијанског талка. . 6 „ Глицерина ..... 20 „ Дестилиране воде . . 100 „ Овај лосион је шкодљив за кожу. С тога чим се изгубе флеке (оие се изгубе за 15—20 дана) треба престати са његовом употребом.

Београдски основци за наше заробљенике I' хЛош нрошле године образовап јо у основној школи „Вук Караџић" у Палилули одбор састављен од ђака и њихових наставника за одашиљање пакета непознатим српским заробљеницима у Немачкој. Одзив ђачких родител)а у овој племеинтој акцпји био је тако свесрдан да је одбор био у могућности -да од почетка ове школске годипе пошаље око 80 килограма разиих животних намирница у пакетима за иаше заробљенике без породица. — На тај начин — кажу наставници основне школе „Вук Караџић", — деца су могла да шаљу по седам до десет пакета месечно нашим заробљеницима у Немачкој који иемају породице ни сродпика у домовипи. Деца сама пакују пакете, попуњавају листе и носе их на пошту. Школска управа верује да ће овај пример ободрити и многе д-руге Малишане по београдским основним школама и њихове иаставиике. (Свимак: А. Симцћ)