Коло

(Го10б: Еигорајвсће КоггезропсЈепгеп)

СРПСКЕ РАДНИКЕ ИНТЕРЕСУЈЕ

/~*ва века пруск« истоције тесно у-У су везана за Потсдам. Ту је —' велики Курфирст створио прво основе пруске војске. Ту је вежбао војнички краљ Фридрих I своје „лангел Керле", и оставно свом сину неколико »ил-ада узо1>них војника и пуну државну касу. То су темељи са којих је мотао Фридрих Велики да се бори са тадашња пола света. Ко жели да унозна савремени Трећи Рајх, тај ће узалудно тражити почетке у Верлину или у неком другом месту Немачке. Они се налазе једино у Потсдаму. Свадси кутак у Потсдаму одише фредеријанским пруским духом, али он је био водиља и у уједиљеној Вилхелминској Немачкој, као и у рспубликанском надионалсодијалнстичком Рајху. Српски радниди из околнне Берлива посетили су у више група Потсдам,

вољне приликама. Оне неће да се петљају око набавке хране ношто не знају нсмачки језик. У логору могу да се до срца срнски напричају, а ако им досади онда спавају или се зат?ављају. Већина их стоји у редовном додиру с* својима код куће. Писма иду уредно и новац се шаље без тешкоћа. Главна им је брига како би. набавиле илустрације од куће. Стигли смо једну групу радника пред поаиатим стененицама у парку Сансуси, које воде према дворцу Фридриха Великог. Водич се стара да што бол>е окарактерише Фридриха Великог, кога је народ зпао „дер алтер Фриц", и који је једна од водећих личности светске историје. Наполеон га је поред Цезара и Турена узео у своја три велика војничка учитеља, али Фридрих П Велики био је н ретко обравован човек. Био је у блиском пријател.етву и нренисци

да би упознали ову највећу културну тековину Немачке. Они су се могли да увере у многе добре стране пруског милитаризма, како се радо карактеристише великих стотину година нруске историје. Мара Сенадер је смеђа и витка девојка из једпог од многобројиих Карловаца. Она је запослеиа код Сименса и ради већ девет месеци у оделељу за пгоизводн.у микрофона. На посао се не тулги. Зарада је довољна. Она мисли и даље да остане у Немачкој. Моагсда у неком мањем предузећу, јер је тамо већи додир између радника и послодавца. Логорски живот понекад досади. Увек исто — храна и приче. „Кад наћем ообицу, онда ћу моћи да мислим својом главом. Нико ми неће сметати кпда се у мислима разгопарам са својима код куће. Тада ће бити бол.е". Марние другарице су потнуно задо-

са Волтером, старао се за привредно нодизање тадашње Пруске, имао је много смисла за музику и архитектуру. Парк и дворац Санеуси граћени су нрема његовим жељама и нацртима. Преко пута дворца налази се толико позната ветрењача, која најбоље карактерише великог владара. Фридрих Велики је волео мир, и сметала му је суседна ветрењача. Једног дана позвао је млинара. „Смота ми твоја ветрењача, хоћу да је откупим. Колико тражиш за ву?". „Мој деда ју је саградио, а после моје смрти желео бих да је наследи мој син", одговорио је млинар. Стари Фрнц био је принуђен да и даље слуша буку ветрењаче. Тако су орпски раднидн унозиали Потсдам, који није владарска резидендија, већ жипи претставник читавог државног система. 0 томе сведочц и ирича сваки камен у Потсдаму.

1) Улазак у Сансуси резиденцију фридриха Великог. 2) Званични фотограф снима једну групу српских из. летника пред дворцем Фридриха Всликог, једном од најлепших барокних грађееинч. Лрозори су зазидаии ради заштите од ваздушног напада. 3) Ником више не смета встрен>ача V Сансусиу. Сои посетиоци Сана/сиа оћилазе еетрењачу, која је лепа успомена на привлачност и стрпљивост Фридриха Великог. 4) Ко купује тај се и предомишља, поготово кад се треба да изабере неколико слика из Сансусиа. 5) Коло пред дворцем пруских владара у Потсдаму.