Коло

ад је пре извеспог времепа откривена гробница Фараона Зера, у Олизини Каира, научници који су суделовали у овом великом послу наишли су у гробпици иа трагове великог пожара који је иастао пре ко зва колико хиљада година. Ово откриће бацило је нову светлост на „проклетства" за која се прича да се свете ономе ко се усуди да ремети мир краљевских гробница старог Египта. 0 тим проклествима паучници су миого расправљали. Нарочито у време кад је откривепа најбогатија гробница, вечно боравиште младог фараона Тутанкамона у „Долини краљева". Овом приликом откривена је плоча у. коју су бнли урезани хијероглифи: „0, ви, невидљива бића овога и опога света! Духови што спасавате душе људске, ви, са раскршћа и великих друмова, путници у крилу ноћие таме! „И ви, из пакла, и ви, што се јавЉате у сутоне, становници пећииа тмине што око себе сејете ужас и језу, и ви, ноћнпци којима нећу име помин.ати, о, заштитници гробпице, нријатељи месеца, дођите мени и будите ми чувари и вернп друговп! И услишите моју молбу: Нек увене рука што се на мепе дигне! Нек буде уништеп сваки онај ко нападне име моје, и имовину моју, и ликове моје!" Овако гласи, од речи до речи, то „проклетство" фараона Тутанкамопа, претња оппма који се усуде да продру у његову гробницу. Тај текст на улазу у фараонову гробницу у Долипи краљева превео је познати египтолог, професор Ж. Мардрпс. Настаје одиста занимљиво питање: Да ли су ове речи празна прича, литерарно застрашивање које ће деловати на празноверпе, или се иза тога вбиља крије нека стварна сила? Једно је неоспорно. Зла коб која је бурзо сутигла, једног за другпм, чланове експедиције која је ушта у Тутанкамонов гроб, распирила је стара веровања код оних лаковерних. А сада паучници тврде да ово проклетство почнва на стварној основи. Само, та оспова није психолошке, већ физичке природе. Стари Фараони вероватио су предузимали извесне мере да заштите своја последња боравишта. Али они се свакако нису ослањали на „бића овога и онога света", „поћиике што ужас и јеву сеју". Они су своје претње заснивали на научно испробанпм ма"тернјалним поступцпма. И откриће тајапствепог пожара који је оштетио гробпину фараона Зера, уништивши четири одаје на улазу, али поштедевши па мпстериозан начин собу у којој је лежала мумија, изгледа да поткренљује ове претпоставке. 0 тој злој коби која је задесила оне који су ушли у гробницу фараона Тутанкамона, писао је и покушао да расветли ту мистерију, у једној својој књизи, један од малог броја преживелнх научника који су учествовали у откопавањима гробнице. Овај угледни археолог каже: „Помнсао да су ти људи умрли као жртве проклетства сушта је празноверпца. Али, извесно проклетство ипак постоји. Само, посреди нема ннчег аветмњског, ванземаљског. Ја мислим да У. Тутанкамонова гробница била испу11 ена фином отровном прашином. ваки кутак гробнице, свака стварчица била је посута овим прахом. Кад су чланови експедиције про-

Са вером и надом '(—■ Из циклуса Кад срце малакеава —) Сносићемо патње еа дивовеком спагом И нећемо никад ми у очај пасти, Јер наша су српа исиуљена надом И всром што нас уздиже и креии. Превелпка љубав иас кроз живот водп. Л>убав до веба, до звезда далеких и сјајних; ЉуОав што пас греје и дух што иам буди Светим именом се зове: Мајка! Сваку стоиу нашу Свижно ова прати: Усред свиж страдања чува нас и Содри, Са мајком пашом остаћемо јаки И живећемо попосии и ведри. 0. драги оче. тамо у даљппи ПЈто аа вама чезпеш и па дом мнслпш сво1, ВнаЈ да љубављу смо љепом сплни И само чекамо далазак ТвоЈ! Крагујевац, септембра 1943 Вукосава М. ИваповиН уч. VIII разр. гимн.

дрли у гробницу, ваздух који је споља допро подигао је прашину и они су почели да је удишу. Доцније, кад су се ти чланови разболели, установљено јс да је посреди запаљење плућа, али таквог обима да данашња медиципа нијс у стању да се против тога бори". Овај научник, који је и сам био оболео, али срећом само лакше, нише даље: „Вођа експедиције увидео је да петто није у реду. Прочитао је опомену и посаветовао осталим члановима да пе улазе у гробпицу док је он сам не испита. Разуме се, узбућење је било толико да о овоме нико није хтео да води рачуна". Веровање да су краљевске гробнице старог Египта заштићене на неки мистериозан начин од провале и пљачке и да су нарочите несреће или смрт иеизбежна судбина оних који покушају да продру у гробницу, било је у давна времена врло раширеио. Веровало се да казна неће трајати само за овог света, већ ће се и на другом свету продужитп. Провалннку је било суђено да његова душа не добије онроштај од бога Озириса кад изиђе пред њега, већ ће бпти предата чудовишту са крокоднлском главом „која .једе душе". Ово је сасвим разумљиво кад се узме у обзпр колику су важност прпдавали старп Египћани балсамовању тела. Разуме се, у колико је положај умрлог био већи, у толнко су биле строжије мере да се његова гробница заштитп. То балсамовање тела значило је продужетак лкивота на другом свету, а од тога је зависнло и евептуално васкрсеље. Старп Египћаии били су чврсто уверени да поред мумије умрлог борави Ка, његов духовни двојник, његов чувар за живота и у смрти. Душа становника гробнице долазила је повремено из Аментија, египћанског раја, да измени мисли са умрлим и његовим двојником Ка. Појављивала се у виду птице са човечјом главом са тела које је умрли за живота носио. За време ових посета, све имнтације воћа, јела, внна н меса постајале би ствариост. Оживеле би мале дрвене Фигуре које су претстављале слуге и робове. Чак би и цртежи по зидовима оживл.авали, н живот у гробу био би исти као и у добрим старнм данпма кад су три бића била једно. Отуда је разумл>иво од колпке је важности да нико не даспе у гробнпцу п не поремети мир њепог становника. Зато су се у првом реду скричали улази у гробннце. Професор

Мардрис, приликом својих доцнијих истраживања у „Долшш краљева", преноручивао је својим људима да стављају маске на лице улазећи у гробнице као предохрану меру против лрашине и инфекције. Гроб фараона Зера открнвен је у пустињи, четрдесет мнља јужно од Каира. Зер је био наследник Менеса, другог по реду фараона, и живео је лре неких 5.000 година. Кад је нарочитим машинама за бушење раскрчен улаз у гробницу, било је очцгледно да се у прве четнри одаје морала одиграти нека катастрофа пре много хнљада година. Те четирн одаје биле су уништене пожаром. Том приликом развила се тако снажна јара да је све у одајама претворсно у непео, сем угл>енисасаног краичка једног саркофага с бакреним украсима и нешто мало посуђа од алабастра н базалта, поцрпелог од ватре. Мећутнм, пре но што је пожар доспео у последњу одају, у којој је била смештена Зерова мумнја у саркофагу, заједпо са свим драгоценостнма које су припадале фараону, обурвале су се одозго читаве тоне земље које су угасиле ватру. Да ли је п ово било дело охолог проклетства баченог на оне који се усуде да опљачкају гробннцу ? Ако је то тачно, изгледа да је ова одаја била тако заштпћена да крадљивци нису уопште могли у њу да продру. У тој одаји пронаћепо је велико благо, између осталог многе наруквице од злата и слоноваче, као и једна постеља са балдахином и ногама у тапапој резбарнји у виду бивољих ногу. А можда је по среди само пуки случај? 11ре неких 40 годипа, кад су научпици откопали у Абидосу гробнпце за које се миСлило да прппадају Мепесу н Зеру, а које су, у ствари, бнли само другп гробовп, такозванн цепотафи, п кад су пронађени трагови исто тако страшпог пожара, чврсто се веровало да је по среди био само случај. Али, ова претноставка доведепа је у питање. чињеипцом да би штета била свакако поправљена да се то догодило пре по што је гробнппа зазидана. Али, како је после зазићивања дошло до катастрофе, у то доба научпшш нису мог.лг да иађу објашњење. Сада, кад су последице пожара пронаћепе п у тпи остале гробннпе истог временског пернода, алн не и у онпма доцпијег датума, било је довољпо ос-

Нова за пекс врло вероватпе претпоставке које нружају објашњење свих мистерија. Судећи по географском положају пирамида, јасно је да су егииатски свештсници добро познавали географију са свим њеним сиоредним граиама. Сачуване су, исто тако, забелешке о многим резултатима пости-гнутим на пољу хемиске науке. Позната је „мађија" египатских свсштеника који су зналн за ватру која се све внше распирује штогод се внше сипа вода. И миоге друге иојаве, као иапримср истовремено иалЈвње ватри иа извесној раздал.ини, упућује нас на прве успехе које су Египћапи допринели на пољу изучаваља електрицитета. Отуда иије искључено да су егпнатски свештеннци знали за неку хемиску смесу која је голико упаљива да, кад се пажл>иво смести у некн погодан положај, наглим паљењем створи зид зкнвог пламена између собе у којој се палази мумија са драгоцсностима и незваних гостију који су се усудили да провале у гробпицу. Какве су те хемикалије и како долази до паљења, то Је засад неиспитано. Алп је инав извес.но, и то је већ утврђмт, да ватра много брзкс и силпше избнја у просторијама са устајалим ваздухом. Остаје још једио питаље: шта је било са провалницима приликом тих нокушаја да опљачкају (Ј)араонске гробнице. Није ИСКЉУЧ0НО да им се ово научпо „проклетство" тешко осветило за њихову смелост. Али је исто тако вероватно да им је полазило за руком да побегну кроз отвор кроз који су и ушли у прве одаје гробнице, заесљолш наглом светлошћу. У сваком случају је ситурно то да им вишс није иадало на ум да онет дођу ако им јс већ пошло за руком да се -извуку. Њихова прича, у случају кад би се живи вратилн из гробннце, одвратила би друге од тих покушаја и учврстила веррвање у надземаљске снле којс штите фараона у његовом вечном сну. Током векова наука о Египту добијала је такав замах да људи данас с лравом претиостављају да се у то време знало за многе научне тековиие за које верујемо да су тек недавно ностигнуте. Мисли се да су старим народима били познати бактериски и хемискн ратови. Забележени су примери у време ратова из давио минулих столећа кад су нагле заразе, које су се припиеивале божанствпма, донриносиле победн Убедл.ивије од мача. У најкритичинијем тренутку војсковођа би умро, или полудео, као што је случај с краљем Набуходоносором. Отуда није невероватно да су се Египћани служили овнм: средствима заштићујући гробнице од пљачкаша. У историји нспитнвања египатских гробннца забележен је један занпмл.ив случај. На улазу у главну одају са саркофагом пеког вишсг државиог чиновпика висно је вслики мач. Било је довољио само да се отворе врата на да огатрнца одруби главу уљезу. Ов;и покојник, који ипак ни.1е за живота био на тако високом полозкају да би му, прилнком загатићавања гробнице од крадљнваца, бнле стављене џа расположење последње научне тсковиие, ипак се потрудио да колико толико обезбеди себн спокој па ономе евсту. Али, исто тако, дешавало се да су многе гробнипе иађене опљачкане. Зар ту нису помогла „проклетства"? Једипи одговор је на то питање да су нровалиици по свој прилици већ знали каква им опасност прети, па су и умели да је отклоне. Стари записи нричају да су тп крадљнвци углавном били зндари н радници који су билн заносленп на зидању гробннне. Приликом затварања улаза они су сигурно остављали неко неотпорно место куда бк доцније могли да нродру у гробницу. Онп су свакако зпали и шта нх тамо чека и како да се одбране. У сваком случају, „проклетство" у Тутанкамоновој гробнипи, као и у мпогим другим у „Долини краљева", било је поштена и благовремена опомена. Велики број људи страдао 5е покушавајући да продре у мрачну унутрашњост гробнпиа. Додуше, „проклетства" нису унапред говорила шта чека ул.езе, да ли ће, умрети од неког отрова,или неке клнце болести, ватре, мача, или читавог усова златника. као што с-е прича о једиом смелом покушају провале У гробнииу. Сматрало се за сходно да се све то остави машти проволннка. И тако су настајалс легепде.. <