Коло
1?зм№ндар могкомм« ј©
НЕДЕЉА, 11 ОКТОБАР Мој комшија мало — мало па кад помене своју супругу, не може а да не рекне: „Моја милонска венера". Слушали га ми тако, ио зна колико већ дуго, па га најзад сковитласмо питањем: — Откуд, гос'н комшија тако да зовете госпа комшиницу? — Како откуд? Па, отуда, брате, што не могу ваљда да кажем: „Моја стара ископина"... ПОНЕДЕЉАК, 12 ОКТОБАР Дала она наша сУа - х д сетка (што је из миГ поште зовемо: „гоГ. спођица фантазија") оглас у новинама где тражи одбегпог пса. Цео комшипук знао, међутим, да никада није имала пса, па смо је зато питали, кад она, ни пет ни шест, кресну: — Нисам га имала али ћу га сад имати... И пако и јефтино имам да дођем до лепог кученцета... УТОРАК, 13 ОЧТОБАР Узео онај наш стари пензионисани и увек расејани професор да нам се жали: — Замислите драге моје комшије шта ми се јуче десило! — Шта? заграјали ми у глас. — Остао сам без ручка у нафани! — Е, а зашто? — Па, ето тако, оне прокпете маркице за месо, потегао сам па залепио на писмо и бацио у поштанско сандуче... СРЕДА, 14 ОКТОБАР
прочитапа ону
Кад је већ реч о расејаности, да вам испричам шта се десило нашој госпа комшиници, јутрос. За њу већ знате да је жена која строго поштује све наредбе. И пре неки дан нову полициску на-
Изгледа да ти нису сое копе на броју? Камо среће да имам ба-р једну, па да је музем.
редбу да лублика која се вози трамвајем мора да испразни кола на последњој станици. И сепа комшиница у трамвај да се одвезе до техничког факултета па се успут сетила те
наредбе и продужипа чак до „Цветкове механе" и тек ту сишла, на — поспедњој станици, па онда отуда запела натраг пешке... Шта ће, схватила буквално наредбу, па то јој је...
ЧЕТВРТАК,15 ОКТОБАР Причао сам вам већ да имамо у комшилуку једног симпатичног младог човека, иначе приличног заводника. Ономад дошла једна дамица с фарбаним ноктићима и зазвонила на вратима његовог стана. Кад се врата отворила и кад је видела на прагу непознату жену, дамица се збунипа, апи се одмах снашла и рекла: — Тражим господина Петровића... Он је, знате, мој брат! — Интересантно! а ја сам његова сестра... рекла његова одистинска сестра док се дамица стуштила низ степенице... ПЕТАК,16 ОКТОБАР Постао муж наше сусетке, монденке, директор у предузећу у коме је до скора радио као виши чиновник, па нам комшија прича како је чуо овакав дијапог између тазе и отмене госпоће директорке и њене припросте спужавке: — Госпоја, ваш муж вас зове на телефон! Госпођа директорка, пошто није бипа сама, страшно се увредила и подвикнула спужавци: — Већ сам вам рекпа сто пута да је господин директор — господин директор и никакав муж. СУБОТА, 17 ОКТОБАР Прича нам наш сусед адвокат како дошао код њега нени кпијент па запео да му овај удеси те да одпожи суђење које му заказано због неких недопуштених поспова. — Па, пепо, зашто да одлажемо суђење? — Право да вам кажем зато што сам хтео да се венчам! — Добро, а кад би сте се то венчапи? — Е, то је оно што не знам... — Како не знате... Па ко треба онда да зна ако не ви! — Видите, ствар је у томе што прво треба да останем удовац. Мћ
I
>ОСУШУМСУА'-1ЕШ> ЗАНИМЉИВОСТИ 0 ВОЛГИ Највећа и најшира река Европе је Волга. Њена дужина износи 4.000 километара, а код Стаљинграда доетиже ширину од 6—8 километара. Кад би се нанизале једна за другом 1080 притока Волге, добио би се водени обруч који би обухватио целу нашу планету. Делта Волге захвата простор од 14.000 квадратних километара, половину Белгије. Лети је дубина ове велике реке минимална, једва метар и по на иеким местима. За време поплава се, мекутим, ниво њених вода уздиже на 14 метара изнад нормале. НАСЛЕДСТВО ОД 50.000 МУВА Зоолошки музеј у Копенхагену је добио у наследство од данског природн>ака Вил Лундбека колекциЈУ од 50 хиљада мува. 0 њима је Лундбек написао шест дебелих књига из којих св види да је мува много старија од човека. Она је зујала на земљи још пре 40 милиона година. Од тада до дапао се потпуио развило 300 милиона генерација мува. Само, још ннје откривено у коју сврху би оне могле да користе. ПРВИ ПАДОБРАНАЦ ЈЕ БИО ЈЕДАН ПАС Међу Леонардовим дртежпма који се односе на летење има једна скица која претставља падобранца. То је један човех <&ешен о неку врсту кишобрана спреман за скок. Други цртеаг надо-
брапа направио је у почетку ХУП века Италијан Фауст Веранцио. Преставља један комад платна прострт над дрвеним оквиром у облику крова. Испод њега виси обешен о четири конопца човек који лети. Али се из теорије у праксу прешло тек 1785. 3 октобра те године неки Бланшар се допео у балону изнад Фраикфурта на Мајни и са висине од 3.000 метара спустио једног пса привезаног за конструисани падобран. Пас :е неповређен стигао иа аемљу после десет минута. НОВА ПРОФЕСИЈА — ИСТРАЖИВАЧИ МЕТЕОРИТА У далеке и изгубљене планине државе Чиле стижу сада безбројни копачи злата и многи пустолова, који се одају једном новом позиву — тражењу драгоцених метеорита. На високе планине у држави Чиле пала је у току овога лета, у иеколико наврата, права киша метеорита. Већина метеорита приликом пада или се претвара у прах или се забада дубоко у земљу, тако да је ове метеорите веома тешко пронаћи. Међугам, и поред свега тога, велики број људи пошао је у планине с намером да дође до тих „камених изасланика васионе". Сматра се да велики број метеорита, који су пали у ове крајеве, претставља већу драгоценост него и сама платина. оа сваки метеорит музеји и научни институти плаћају велике награде. У вези са овом потером за метеоритима већ су се појавили всшти љу№ који праве фалсификате метеорита.
ВАЗДУШНА КОЛЕВКА У неким се крајевима Индије деца у првим месецима живота после повијања вешају о један дебели конопац од сламе који се налази у хоризонталном положају дуж таванице куће и остају у том положају по читаве сате сваког дана. Кад почињу да плачу заљуља се мало конопац и они се пре или после умире. Само кад треба да буду нахрањена или опрана она бивају извучена из те чудне ваздушне колевке која је међутим врло практична јер чува бебе од напада змија и многих других опасних животиња којима обилују ти крајеви. МИЛИОН ЦВЕТОВА ЗА КИЛОГРАМ МЕДА Један швајцарски природњак је израчунао колике огромне напоре мора да уложи једна пчела да би добила килограм меда. Вредни инсект треба да обиђе више од пар мплиона цветова детелине и скоро пола милиона цветова багрема. Наравно да ће она на овај огромни банкет поавати неколико другарица да јој номогну. ЗАБРАЊЕН УЛАЗ ЗА ЖЕНЕ Дирекција једне Фабрике аутомобила је забранила женама улаз у фабричне просторије, пошто је израчунала штету од 20.000 лира која је произлазила од тога што су се, при улазу особа лепшег пола, радници окретали и бивали расејани и спорији у послу за време њиховог бављења. Само жене изнад 60 година могу да посећују раднике у фабрици.
Приредба на Копарчевом уннверзитету У недељу 18 о. м. на Коларчевом Универзитету, у организацији нашег познатог оперског певача Александра Колациа, одржаће се велика стилска вокална и балетска приредба под називом „Вечите мелодије Моцарта". А. Колацио, који је током пр.ошлог месеца организовао изванредно - уметнички успео . етилски концерт Шуберта и Шумана, уводи једну интересантну новину код нас. Полазећи од чињенице да сваки човек и његово дело, које по својој вредности и избору проблема може бити времеиски бесмртно и географски универзално, инак донекле носи у себи клицу времена у коме је постало, и да поематрано у оквиру свога доба има иајпунији ефекат и најприроднији колорит, у концерту „Вечите мелодије Моцарта" спојио је дело и његово доба, бесмртну музику Волфганга Амадеуса Моцарта и сјајни рококо-стил XVIII века. Учесници на овом концерту појавиће се у костимима и миљеу рококо-стила. Музичка пратња биће на чембалу. На тај начин ће се посетиоцима кроз музику и призор дочарати илузија како се музицирало у интимиим салонима Мозартовог доба. На овом концерту учествоваће нати одлични уметници: примадона Београдскв опере Злата Ђунђенац, примабалерина Наташа Бошковић, Вукица Илић, чланица опере, Александар Колацио и Никола Тарновски. На чембалу пратиће Иван Туршић. Преостале улазнице за овај концерт могу се добити на благајни Коларчевог Универзитета. Почетак у 18 часова. Главни уредник Мирослав Стсвановић * Уредвик Мића ДимитрЈевић (на путу) * За фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уреднипггво Поенкареова ул. бр 81. Телефон 25 -010 * Власник и издавач: Орпско издавачко предузеће А. Д. Јован Тавовић * Администрација Дечанска 81. Београд. Тел. 24-001—10; штампа, »Штампарија Београд* 4 А. Д.. Дечанска Ш* Тромесечна претплата 58.— див.