Коло
18
тгпје, разуме се, '&.<ло од иајвеКе користи. — А како сте из мирног жввота и< дак доспели у фиљмске а.тељеје? — То је мајчина заслуга. Она је писала дечје комаде у којима сам и ја играла. Оем тога, треба да знате, да је духовни и«ивот у кући мојнх родитеља бно на врло високом степену. Велики песник Кнут Хамсун и светокд путник Свен Хедин били су наши кућни пријатељи. Говорнло се много о књижевноСти п уметности и ја оам још у младнм годннама прочитала све класике и честО сам саЈБарила на тераси. Очиноко1г дома о њиховпм јунацима. И онда кад ми јо отац умро, отишла сам у Берлин да студирам... — Право чудо, госпођо, код вас са и не примећује да оте странкиња.. »■ — Да, кад сам дошла у Берлин ниса.м знала нето неколнко речи немачки. Било ми је, разуме се, тешко. Ја нисам нграла у позоришту него сам још из школе прешла у филм. Ерих Вашнек који је режирао један велики (Јшлм тражио је норднјски тин и избор је пао на мене. Успех је био сјајан, али и после тога морала сам још много и много да радим и .учим, док се једнопа дала нисам усудила да се обратим режнсеру Фајту Харлану. Он мн рече да ће мислити на мене и првом прчлнком ме позвати. Ја у то нисам полагала мното наде и сва очајпа снаковала већ кофере да се вратим у Шведску, кад наједиом зазвонн телефон: — Хоћете ли да играте Аннцу у филму „Младост"? иитао ме је. — Како, да ли хоћу! Тада још нисам ни слутила да ће уговор којн сам тада нотшгоала са Фајтом Харлалом важити за цео живот. Јер, ои ме, као што зиате, иије одвео у атеље наго нред олтар ... — И њему и вама, милостива гоопо1)0, треба стварно иозавидета. Дивно мора бити у браку у коме обадвоје супружиика имају исте цаљеве и иств интересе, за које се заједнички боре... — У том ногледу имате право, насмеја ое Кристина Седербаум. — Само не омете то себи тако једноставно да замишљате. Мој муиг, кад режира један филм, ради дању и ноћу. Па чак и код куће, кад му падне на памет, усред разговора нли ручка морам да вршим пробу. Зато ми је необично драго што ћемо се одморити неколико дана. Београд ме миого интересује, чула оам да је то леиа и занимљнва варош. Дакле, до виђења, у Београду!" В. Петерс
КРИСТИНА СЕДЕРБАУМ И ФАЈТ ХАРЛАН У БЕОГРАДУ
У разговору око техничких иитања, ми мушкарци смо већ такви, бил'Н смо заборавили. да у нашем друштву седн и једна дама, која јо уједно и једна од иајленших жена немачког филма. —• Опроотите, госпођо, рекао сам, што смо у разговору пустили нз внда да седимо у друштву иајлепше желе иемачкскг филма. Морам вам у првом реду рећи да оте ви нрава иретставинца нордијоке расе .. — Да, ја сам нореклом Швеђанка, али моја друга домОвана јо Немачка... — Дозволнте једно нескромно питање: да ли сте ви из уметничке породице или сте првн члан у својој иородици који се посветио уметиости? — Мој отац је био научник и нијо хтео ии да чује да се ја пооветим уметничком животу, наротато ггозорници. И зато код куће ннсам учида ништа друго него што обична девојка из боље куће учи. Но у другом иогледу био је мој отац врло великодушан. Пустио ми је оваку слободу у иогледу упражњавања спорта н тако сам још као девојче била одлична јахачица и опортискиња. То ми је доц-
ије лако уграбити пола чаоа слободиог времена код уметннчког брачиог иара као што су Фајт Харла.н и Кристина Седербаум. Режисер Фајт Харлап је запоолен од раног јутра до ка.сног вечера у атељеу и да м.у случајно њвгова илавожоса госпођа није најбоља са.радннца и главна јунакиња у филмовлма које он режира вероватпо би врло мало имала од свог мужа. — Шмате нојма, каже Фајт Харлан, колкко ми је драго што ћу се на неколико датга ослободити носла. Дирекција „Уфе" позвала је моју госпођу и мепе у Београд да присуствујемо премијери мог новог филма „Златнн град". То је за мене пријатно изненађење... Тако ће Београђапп имати нрилике да виде својим очима славии уметнпчки брачни пар, који јој јо одавно позиа.т. Његови филмови: „Завејаии трагови", „Јеврејнн Зис", „Бесмртио срце" долсивели су у Београду велики успех. Поред тога њихов нови Филм „Златнд град" имаће у Београду, тако рећи, двоструку премијеру. Филм ће се давати у биоскоиу „Београд" који се ноиово отвара за београдску публику. И још једна ствар. Нови фнлм „Златхгн град", којим биоскон „Београд" отвара нову сезону свога рада разликује се мпото од досадашњих филмова. То је први велики филм у боји. Ево шта кан«е о томе Фајт Харлан: — „Златни град" је први велики фи.дм у бојн којн режирам и други обојенн филм уогннте којн је „Уфа" снимала. Ја сам безусловнн присталица филма у боји и верујем да је напредак од обичног Филма до филма у боји исто толико велики колики је био од немо!г фплма до тонфилма. Филм ,је облнк уметности који се заснива на реалностн. Стилизација сли- . ке обавља се на нозорници. Само у <1>нлму ми видимо ираве облаке, права поља и праве вароши. Чак и кад се снчма антернје декорације су прнснособљеие тој „велнчанственој" нозорници. Према томе ко хоће да да стварну претставу мора се старати да се што више. ириближи оригииалу ... Филм у боји је велики корак напред у том правцу ... — Да ли је, господине Харлане,
филм у боји данас већ толико савршен да се може то поотићи? — Нећу да тврдим да сам овој.тм иовим филмом иостигао савршенство о коме говорнте, али верујем да смо у том правцу ми у Немачкој учинили велики на.предак. По мом мншљењу нови иоступа® „Агфа Колор" за сиимање обојених филмова, један немачки проналазак, далеко је бољи од ових досадашњих, америчких. Поред тога отвореие су све могућностн да се тај поотупак 'још и побољша. И, ја верујем, јед-нога дана имаћемо пластичии Филм са пластичиим тоном. Шта више, увереи сам да за кратко време неће више бнти црно-белих филмова као што данас више нема ни немих фидмова.