Коло

роман од харалда ребелинго

(11) Дпа пута истог дапа посетио је гроф ГОандор Бакоњи Марковићев обавештајни биро. У малој загушљивој просторији испушеној картотекама и регалима за акта седела је само иостарија секретарица. — Господин Марковић вас чека, рекла је равнодушним гласом кад је трећи пут дошао. Марковић, нушећи као и увек своју ' цига. у , дочекао га је тобозке без интересоваља. — Ако се не варам, рекао је, палећи пову бразилијанку, ради нокога.,. Пата Старнера? Шандор је једва савладао узбуђење. Начиц оггхођења тог човека вређао га је до дла срца. Хладнокрвно је Марковић ћзвадио из фнјоке два табака хартије. — Требало нам је свега 48 часовз да добијемо ипформације из Америке. То не ои извела ниједна полиција на свету. Ево шта нам јављају. На првом табаку била су свега два реда. Пат Старпер се 1933 године уселио У Сједињене Дрзкаве из Мексика. Пат Старнер му је артистичко име. Право име му је Стефан Рајнер, родом из Беча. — То су америчке ипформације, примети Марковић. — А сад да чујете бечке. Други списак био је опширан. Ту су били сви подаци о рођењу, родител>има, имовиом стању и дотадашњем зкивоту. Само последња реченица била јв ва Шандора откриће: "... у соби студента Стефана Рајнера у улици Седам Звезда пропађен је убијен Станислав Фон Чаннц, музк субрете Норе Фон Чаниц. Утврђспо је да је убиство извршио Рајнер који је истога дана ишчезао. Полиција нијв до сада успела да му уће у траг..." Без речн је Шандор саслушао ово за п.ега толико важно саопштење. Тако, дакле, стоје ствари. Пат Старпер, алиас СтеФан Рајнер, убио је првога мужа његове зкене! За њим је раснисана полициска потерница, а његова жена се састаје са њим- кршпом у хотелу! Значи, оии јога одржавају љубавне везе. — Да ли сте већ обавестили полицију, господине Марковићу? — То није моја дузкност, господине. Ја нисам у служби полиције. По вашем захтеву ја сам вам прибавио инФормације које су вам биле потребне. Ви ћете да ми платите, а остало је ваша присватна ствар. — Добро, хвала. Победоносно се осмехујући изишао је Шандор Бакоњи из загушљивог бироа господипа Марковића. Он ће умети да се освети...

Нора је провсла једиу рћаву ноћ без спа. Узалуд се трудила да оправда Пата што не долази. Женски инстинкт јој је говорио да ту нешто није у реду. У први мах је била увереиа да је Стефан догаао у Беч само ради ње. Зашто се сада прикрива, зашто је избегава? Зашто је уопште чекао дваиаест година да дође? И да га случајно није срела у ономе друштву мозкда пикада ие би сазиала да је Пат Старпер — Стефан Рајнер. Мучена неизвесношћу, одмах после ручка похитала је у хотел. Није се пријавила, него је села у забачени угао одакле је лепо могла да посматра улаз. И ту је чекала већ пуна два часа. Било јој је свеједно колико чека, само још дапас морала је да буде у извесности. На вратима се најзад појавио Пат. Од раног јутра он је напорно тренирао и сада се осећао изнурен и уморап. У првом трепутку, кад се Нора појавила пред њим, Пат се изнепадио. Надао се да ће кад се идућег пута са

њом сретне бити прибранији. Међутим, није било тако. Ипак се толико прибрао да је учтиво замолио да пођу у салон. Нервозно је с-вукла Иора рукавице. И она се трудила да савлада своје узбуђење. Знала је да је дошао одлучан тренутак који ће да доиесе објашњење. — Дакле, најзад сам ипак успела да те ухватнм, рече Нора тобозке у шали. Пат климиу главом. И њему је било јасно да је дошао одлучан тренутак. Само да није тако изнурен и уморан. Тешко му је падало и да мнсли. А сваки минут отезаља био му је још мучнији. Нора га кришом посматраше. Сад је први пут уочила да код Стефана нема више опог безбрнзкног младалачког израза на лицу који је толико волела. Лице му је оада <>ило мужевније и — старије. Са тихим занрепашћењем констатовала је да је на слеиоочницама већ почео да седи. А шта онда ако се и код ње већ примећују ти знаци старења? Ако је он види као и она њега? Мозкда ова за ње<га није уопште више тако лепа, можда је више не жели? Не, много пута се она у последње време пооматрала у огледалу. Њено лице, као и ранлје, било је још увек без мане и замерке. Чисто и нежно, као у девојке. . Пат се борио са својим мислика-. Очигледно тразки неки изговор што је избегавао у последње време. Она му приђе саовим близу, стави му рук.е на рамена и рече незкно: — Огефаие, немој да се мучиш, није потребно. Ја те потпуно разумем. Хтео си да будеш сам. Само немој да ме пустиш дуго да чекам ... Толике смо године узалуд изгубили... И ја не могу више... Пат осети да ће сада морати да каже сву истину. Ако то сада не учини, никада неће. Али речи нису могле да му нређу нреко усаиа. Грло му се стегло. А тре<Јало је да каже само дветри речн: „Норо, ја те не волим више"* А Нора се сва окупила у мекој фотељи, као да јој је зима. Невероватно је у том тренутку личила на боспомоћну девојч-ацу. Благим погледом гледала је пред собом вољеног човека који се збунио као заљубљени гимназијалац. Било јој га је жао и хтела је да му помогне.

— Стефане, мозкда је поереди... нека друга-жена? Ја и то могу да разумем... Уреди пре свега своје ствари... Пат не рече ништа. Гледао је кроз прозор. Посматрао је Ринг пред хотелом, који је врио од живота. Онда се трзке: нема места оклевању, треба да се да одлучан одговор. Нагло се окренуо од прозора и окренуо Нори: — Норо, треба отворено да ти ка^ зкем... Осећао је да му је глас пеприродан, а гледајући њене крупне очи које су га посматрале пуне очекнвања!, осетно је бол у срцу: — Тешко ми је и боли ме, али не могу и не смем дуже да кријем. СтеФан Рајнер, кога си ти познавала, не поотоји више. Ја сам данас Пат Старпер. Она времена не могу више да св врате... Нора се још впше скупила у седишту. Хладна језа прође јој преко леђа. Шта то пма да зпачи? Као да је пеко ударио. Значи, он је више не волн! Пуних дванаест годниа она јр зкивела од фантазије. Са .мо, он још ннје рекао своју последњу реч. Она још увек мозке да ноново освоји његову љубав. — Дакле, то треба да значи да је овему крај? Пат немо климну главом. Њему јв сада, кад се изјаснио, лакнуло па души. Оно најтезке је нрошло. Сада јој је свакажо све јасно. — Дакле, ти ме више не волцш, Стефане? рече она сасвим мирно и нрнбрано. Пат јој приђе и нежно је ухвати за руке. — Норо, мпого годииа је било потребно да ја опет стекием свој душевии мир који сам азгубио онога дана пре дванаест тодина. Миого година је требало, много мука и патњи... Нора окочи из фотеље, лице јој се искриви од бола: — А ја, Стефане, зар ја шгсам трпела? Нисам ја тебе нреварила, иего си ти мене напустио! Пат није очекивао овакав одговор. — Норо, ти знаш боље него ја како је до свега тога дошло. Али шта вреди дирати у прошлоот... Много је воде протекло од онда...

Последња пвсма

Прошлу ноћ ми 1е иоја Муза дошла Сва узбуђена, блсда, изиемогла. Давно је, рече. меии била иошла, Ио дуго ме нијс пи проиаћи могла. Ту, пред капијом, мог пегаза виде. Мршавог, бедпог, тек што скопч'о ни]е, Уздахпу болно, свој огртач скиде И поче сузе од мене да крије, Мој пегаз стоји сиуждеи к'о крај гроба. Зафркта мукло у пемоћном даху, К'о да се и он присети у страху, Свих наших снова и пегдашљег доба, Када 1е са мпом кроз пол.а и горе, Јурио дивље широм белог света, Кад ништа пије могло да пам смета. Да прелетамо узбуркапо море. И он 1е суст'о. — Ии корак да кропи, Вос, нигде трага поткову од сребра. Гледам га. јадног, и бројим му ребра, А он у мене избул.ио очи. ,

„Видиш ли како, мо1 добри пегазе, Прођоше наши сви варљиви снови. . Иемилосрдно како пас сада газе И нотцељуЈу параштаЈи нови. Проживео си доживљаје мпоге Са мном, да л' оста можда жел.ан чега? Схваташ ли и .и сву пролазност свега, Када си иодбиЈси у све чстир иоге. С препреком даде судбина нам чудна, Да се боримо — увек од нас Јачом. Ио то 1с била борба узалудна. К'о пустог Шпанца борба с вретрењачом! Како си јсдноЈ Росииапти сличаи, МоЈ верни друже у добру и беди. Видиш да наЈзад пишта ти не вредн Што увек беше и срчап и дичап! Сањарили смо целог века дуго Са усхићењем. пупи лудих нада; Но све то пије пишта било друго, До Јсдна проста — донкихотијада". К. Поповић

Нора је дрхтала хсао да је тресе грозница. То је, дакле, све што има да јој казке? — Да, рече огорчено опа, много јв вт)емена прошло. Али шта онда, СтеФане... — Зашто да се позлеђују старе ра« не, Норо ... — Зашто — старе ране? Зар ми« слинт да ћу ја то преживети? Ако су код тебе старе, код мене нису, Ств< фаие... У изненадном изливу страстп Нора му обвије руке око врата и прптисну своје врело лице на његове образе. — Стефане, ја те волим. Два.наест пупих година чекала сам да се вратиш, шапутала је врело. Ја сам: снремпа. да скупо платим своју срећу, ја нећу више да те изшубим, Стефане... Грчевито јецање прекинуло је њенв речи, и Пат осети на свом врату топле сузе. Осетио ,је иотребу да је шгрлн, пољуби и утешн. Али је исто тако знао да не сме да попусти. Нв сме, по цену зкнвота. Јер, иначе сва мука почиње из почетка. И што је веће бивало њено узбуђење,- он је бивао мирнији. Пазклдво јо скинуо њене рукв са свог врата и рекао нежно: — Молим те, Норо, умири се. Треба да ме правилно разумеш и схватиш. Не знаш колико ми је зкао... Као да је змија ујела, Нора отокочи у страну. Њен смех је звучао усиљено и неприродно. — Ха, тако? Жао ти је? Ти ме, дакле, сазкаљеваш? Али мени пчје потребно ничнје сажаљење! Ја ти пружам целу своју љубав, а ти враћаш мени... сазкалењем? Гори ударац ииси могао да ми нанесеш, јер мени није потребпо ничије сажаљење, па нн твоје... У дубоком очајању бацила се опет у Фотел.у и заридала од бола, Ах, колико је у том тренутку мрзела тог човека који је тако хладно одбија! Који је толзко ионизио и згазио њена осећања.. А у исто време колико га бескрајно и безнадно воли целим својим срцем н душом. Погледала га је укочено: — Али ја знам зашто си се талико променио, Стефане. Сигурно је ту посреди једпа друга жена. Мене нећеш преварити. Само треба да знага да ја нисам од оних које попуштају. Пат хтеде да оштро одговори, а,ти се уздржа. И онако није било омисла да јој противреч-н. Зар није и оп помало кривац? Уосталом, зар је опа крива што га волн? — Стефане, рекла је гласом загушеним од суза, и ја сам зкиво створењв и ја имам право на срећу. Треба да знаш да ником нећу дозволити да ми је отме, а пајмање једној зкени...

Врата за Нором се залупнше. Пат јв стојао замишљен у својој собн. Његов покушај да се са њом разиђе на мираа •начин очигледпо је пропао. Познавају-. ћи добро Нору, зпао је да њене последње речи значе почетак борбе. Знао је да се она пеће устручавати никаквог средства да спроведе своје. Нећв бити лако да јој доказке и да је увери да је са његове стране све свршено. Појавно се Ним. Он је из суседпе себе и мимо вол>е био сведок узбудљи* вог разговора између Норе и Пата. Његова претпоставка показала се тачпом. Он је знао да се Нора никада неће драговол>но одрећи човека кога воли. То значи да Пату са њене страпе прети опасност.

(Наставиће се).