Коло

1/Л ад свим војиштима овог рата, најс/г већег од свих ратова, брује данас убојне машине ваздушног оружја. Како над широким степама Русије све до граница Азије, тако и под врелим сундем 'Африке, како над бескрајном пучином 0кеана, тако и у леденим бурама далеког севера, свуда круже челичне птице вреба'јући свој плен. Али истовремено огромни су захтеви који се постављају посадама тих Љашнна, које данопоћио, под разним климатским и временским условима, савесно врше своју дужност. Под најтежим условима борбе постижу се овде летачки и технички успеси, који би у нормалним приликама били највеће спортске сеизације. Разуме се да стручно образовање тих људи захтева много времена, да се највећа палша посвећује постизавању савршенства у летачком и техничком знаљу, да се тражи највећа мера умешности и искуства.

Први је захтев за младог пилота основно војничко знаље. Тек тада долази да може млади пилот да пође у авијатичарску школу, где ће да стекне своју пилотску диплому. Но то још не значи да је зрео за фронт. Чека га још специјално образоваље за ловце, бомбардере, за пилоте „штука", за торпедне авионе, једном речју за оне врсте специјалних апарата који су се у току развоја авијације и рата развили. Према томе, „умети летети" није још ни издалека све. Пилот савременог бојног апарата мора да буде и добар стрелац, митраљезац па и тобџија. Мора да буде одличан техничар, ма да му стоји на расположељу савршени техиички персоиал. Он мора, по потреби, да замени и механичара и радиотелеграфисту и навигатора и свако друго лице посаде модерпе ратне ваздухопловне машиие. У првом реду мора бити добар познавалац навигације, јер нриликом ноћ-

них летова, у току лета у облацима или нреко мора, мало помажу мапе и доглед. Далеко од својих база, изнад непријатељског подручја пилот бојног авиона не може да се ослони, као у мирним временима, на радиотелеграфско обавештавање. То је лако код великих бомбардера за далеке стазе, где су сви послови подељени међу већим бројем^ посаде, која је састављеиа од стручњака и специјалиста. Али код „штука", па пример, цела посада се састоји од два човека, а пилот-ловац упућен је сам на себе и своје зиање. Усто долази и тактичка обука. У току времена и рата стечена су извесна искуства у погледу ваздушних борби, напада и одбране, разбијања већих непријатељскнх јединица, напада на циљеве у покрету и на земљи, што све пилот мора добро да зна. Командант једне ескадриле борбених авиона мора у једиом једином трсиут-

ку да допесе неопозиву одлуку не своју машину него и за друге, јер ј говоран за сваки апарат који се н саставу његове јединице. Зато .обука једног авијатичара не во дуже траје него обука припадг ког другог рода оружја. Настава чарских школа нодељена је у мно поједнначне течајеве и курсеве. Не све те тешкоће у вези са васнита дућих бојних авијатичара на вреш и данас се стотипе авнјатичарски: у Немачкој старају да се велики кусних пилота оспособн за тешку која их чека. Предиост коју Иемач! погледу има толика је да је дрј у томе не могу више да стигпу и : ностп и пажњи која се посвећује љу посада лежи један део тајне ус је постиже војно ваздухопловство ]

&<ујног вађћухсппочс

ДО