Коло

ЧИШЋЕЊЕ И ПОЛИРАЊЕ МЕТАЛА

За чишћење и полирање сребра, бакра и месипга иомеша се 600 грама шампааер креде, 25 грама горене магнезије и 75 грама лимунтуса (кремортартари) и та се мешавина чуво у добро затвореној кутији да ваздух не лродре улутра. Кад устреба изручи се мало овог прашка на таљир, у љега замочн влалша криа и љоме чисти метал. После тога предмет се снажио истрља сувом крпом и још једном полира истим сувим прашком. Јевтин сапун за чишћеље сребра може домаћица сама да припреми. Сто грама исецканог сапуиа за рубље мстопити у истој тежини кључале воде, па умешати 300 грама креде у праху. Масу чувати у лименој кутији или у стаклу. За чишћење потребиа је најмаља количипа. ЧИШЋЕЊЕ ЋИЛИМОВА Истресите ћилим и ишчеткајте га, избришите га крпом коју квасите у води, иајбоље кишници, где сте у кофу ваде усули осам кашичица салмијака. Кад се вода исирља, треба је чистом заменнти. Пазите да прп трљаљу крпом идете у правцу ткања ћилима, а не у супротпом правцу. ДА СЕ ХАЉИНЕ МАЊЕ ПРЉАЈУ Блуз.е и хаљиие највпше се прљају иа предљим деловима и леђима горе где тело не покрива комбипезоп. Добро је зато струк или блузу поставити до половпне пеком танком материјом, свилом, жоржетом, батистом или нечим другпм. Та „паса" прешпје се пзнутра крупнијим бодовпма да би могла лако да се извади када треба да се оиере и да се поиово уметпе. И хал>ине и блузе кад се поставе овим парчетом поставе, заштпте се те се ц<;. прљају од исцарења тела.

Деоно — Елегантан црни. костим оивичен свиленим бортнама. Бела блуза се тесно закопчава. Доле — Ципеле од рафије у природној боји, са плутом. шкарца врло лепо истиче. Већ би &ило крајље време да се измисли неки други крој, по коме &л се могли плести џемперп који су и лепи и ирактични. А, видите; од таквог цемпера нећете ни крој да купите. Немага. Исираван је опај крој, који годипама мучи мушкарца и прпморава га да окреће неки део одеће иаопако. Он то ради из чисто мушке „спретности и умешности", које су само њему својствене. Али кад. бн хтео неко у томе да и'аЈЛ)гнс мушкарцима и преобрази м.оду њиховим захтевима — то се ие би дозволило. Они самп знају себи да иомогну. Зар не блоте ви зиали неки корисаи савет да им дате?

<Ј (плм

ГОВОРИМО о мушкој моди

Какав је ваш утмцаЈ?

емо.]те мислиги да људи немају бршга око моде! Само, они се не усуђују да то иризнају као ми, жене. И зато љихово облачеље иде ка разумнијим проналаоцима и лепшим Формама спорије него наше. Због своје конзервативности људи се пеку лети у тешким вуненим одећама, а зими дозвољавају да им се омрзавају уши, под скупоценим, па ипак потпуно непракигчиим шеширлма^ Ево једног случаја муке око моде код мушкараца. За велике нразиике обично се мушкарцима поклањају џемлери и пуловери. Сви они младићи који само мало пазе на себе, о<5укли су их: предљи део дође назад, а задњи напред! Раде они то тако већ бдавно. Сви сте по свој прплици то нраметлли. Једно време владала је права елидемија обрнутих џемнера. А зашто? Зато што је изрез око врата на предљем делу џемпера по неком застарелом правилу дубок, а то се млађима не свиђа, јер за многе нпје толико важио да се види кошуља и машна. Хоће да имају џемиере који допиру до врата, баш зато да не би морали да носе машну. И још нешто: да би се црајеви кра.гне светле кошуље истицали на тамиој основ'л вуненог џемпера. Кад већ ише тако направљен, онда се једноставно окрене, јер иа леђима тај изрез није потребаи. Ови џемпери без изре»а и врхови крагне иреко њих имају нечег младалачког у овба, тако да се врат му-

/Гуожда само једанпут у сто го/г ( дииа роди се човек који је у ■ стању да овлада и води масу, који је у стању да да храброст, сиагу и истрајлоот маси. То је велика онага и моћ која може једном једином рбчју да стави велику масу света у нокрет и да је после само једним гестом заустави. Необичан је орај мозав који је у стању да наметне вољу и м;исао осталима. Али и ми сви — мали и незнагни — имамо један мали делић утицаја, мало моћи над ооталима, можда још незиатиши него што смо и сами. Сваки од иас има мало утацаја на своју околину, било да то чинимо свесио или несвеоно, сви на пеки начин утичемо на људе међу којима живимо. С)!и маље више утичемо на своју породицу, сараднике, пријатеље и круг својих познанлка. И жеие — и управо жене — врше некада врло значајан утицај на л.уде у чИјем животу иступају у овој или оној улози. А пре свега у породици., Жена можда није глава породице^али је средина куће, њена оса, стихија. Жена треба да уноси равнотежу и све размирице да изглади, Да отклоЈш породичпе буре и рашчистити ваздух домаћег огњишта. Калге се да је добра жена благослов куће, а рђава рушилац породичног мира и срсће. Њеи утицај усклађујо живот деце и супруга. Јесте ли некада већ размишљалио утицају људи на вас и о свом сопственом на друге? Било би пдтр&бно да мимгимо некада на то: какав је мој утицај на друге? Да ли је благотворан или лопд? Да л'и оплемењава илл хлади? Одговорите искрено и непосредно. И са пуно савести и одговорности. Да, са одговорности. Јер утиттај, који имамо на остале људе, у

ствари нас везује. Лични, најупутрашљијл живот то је за свакоша човека приватна отвар. Нико није приморан да се иоповеда и да разголптује своје најскривеније мислтг. Све док не служи лошим примером, док не побуђује погоршалост, и уопште све док на неки начин не утиче на овоју околину, његов приватан живот је лично његова ствар. Али чим потањемо да делујомо ма у којој врсти на своју околину, почипј О мо да будемо одговорни; поетајемо саучесници ових иодузећа олих на које делујемр и сукривци свпх' његових грешака. И према томе сносимо молгда иоти део кривице, као и оиај који је погрештто а трпи наш утицај. Чрвеж који је свесан тога да може да утиче и на друге и да је за то позван, мора бити врло опрезат}, да његов утицај не би довео друте ла криви пут.

Доле — Младалачка хаљина с пругама бсле и плаве боје.