Коло

Сроспо иоло Нви св вијв, К'о тробојка Србадијв... Будите нам ведри чотли Ви Срггчићи ваши мшш!

ЗА ДЕЦГ, ДА СЕ РАЗОНОДЕ Ш ЖЖО^^ЈЕ Ново срце

Боз је јурио, а стари чика причао нам је о свом доживљају из младих дана. 'Го се десило давно, храј два бунара. Оба бунара била су недалеко од једног усамљеног дворца у шуми. Један је био у шуми у долини, а други кажу, без дна — више у гори. Сем птица и нонеког зеца не би залутала овамо ни једна друга звер. Одједном ее пронела вест да на бунар силази медвед. Кад је о томе чуо господар вамка, напунио је пушку и отишао у шуму. Сакрио се у џбуњ и чекао је. Чекао је читаве сате и најзад је дочекао. Гле! Диван и јак медвед корача према бунару. За медведом гега се и младунче. Обазриво мајка води свога сина, а овај смешним корацима и веселим скоковима казује мајци колико је радостан што живн. Газда је кришом мотрио на обе прилике и кад се стара нагнула ка бунару, наиишанио је и опалио. Уместо мајке, погодио је младунче. Оно се тргнуло једанпут, двапут а затнм клонуло. Мечка је своје младунче пооматрала, затим је његово тело омирисала и шаном окретала, као да је хтела да га постави на ноге. Полумртво младунче заронила је у воду, отирала је са њега црвену смрт и поново га положила на траву. Кад је јога увек лежало без покрета, одмакла се неколико корака и чекала да ће се њен синчић дићи и потрчати за н,ом. Али ни овај покушај није успео. Мали медвед био је мргав. Мечка је отишла у шуму, а газда кући. Неколнко недеља није се чуло о мечкн ништа. Тек на почетку јесени говорило се да се мечка онет виђа на бунару. Овога пута кажу да одлази на онај бунар без дна. Можда долази овамо да пије воду, а мозкда зато да се освсти за своје дете. То је мислила и газдина жена и молила је свога мужа да се не приближујс бунару. Само мала Олгица, још неразумна, молила је тату да јој донесе малог „мецу", куждравог, али живог. И газда је узео пушку и отишао у шуму. Пут шуме водила је стазица тако погодна, да би дете успело да по њој доЗа љубитељз лаког цртања

Узмите добро зашиљену оловку и попуните пазкљиво све делове који су означени тачкицом. Резултат ће вас пријатно изненадити.

ће до самог другог бунара. Тек на малој раздал>ини стаза се сужавала тако, да је по њој могло да корача само једно лице. А с те стране био је и приступ за мечку. Зато се газда сакрно иза веллки! балвана на једиој узвишици, да би са висине могао да види цео жлеб. Кроз пола сата показала се мечка. Газда је нанишанио, али одједном као да се скаменио од ужаса. На стази испред његовог нишана појавила се не само мечка, већ и његова Олгица. Без сумње искрала се из куће да би отишла са оцем да лови медведа. Отац је онемео. Узвик би мечку само раздражио, а пуцањ би могао да погоди Олгицу. Мучен страхом и савешћу, газда је само чекао како ћс мечка да се освети. Дошли су једно према другом на узаној стазици и једно друго није могло да мимоиће. Зауставили се и гледали у очи. Затим се мечка дигла на задње ноге и махпула шапом. У том тренутку газда је затворио очи. А кад их је отворио, виде: меко, како само мајка може, дигла је мечка дете у вис, окренула се са њпм уназад и поставила је на стазу са супротне стране. И мирно су пошле свака својим нравцем. Мечка ка бунару, а Олгица на другу страну да нађе тату... — А ја, завршио је чича, вратио сам се тога дана без пушке. Али без плена нисам кући дошао. Носио сам у наручју дете, у очима сузе, а у грудима ново срце.

Чему поток учи ? (По народноЈ нричи) Крај потока бистра, што кроз шуму тече, неко ове речи у стеиу усече: „Овај поток пека буде пример сваком: И старом и младом, и слабом и јаком..." Три путника једном крај те стене стали и чудноват овај запис прочитали. Један од њих беше момче голобрадо; други зрео човек, што тргује радо, а трећи је био оседели деда, што се једва креће и очима гледа. И свак, на свој начин, поче да тумачи: шта тај запис има за људе да значи. Младић рече: — Поток жеђ свакоме гаси. Он се тиме топлим милосрђем краси. Према ближњим треба милосрдаи бити. Ноток учи да цдс *а врлина кити. Зрео човек махну важно главом на то и каза: Ја Мислим — није тако, бато! Поток се пробија кроз кланце и шуме. Од тог корист за се свуд извући уме. Што год дуже тече, све моћнији бива: а у море к'о силна река се улива. Поток дакле учи: како ћемо моћи до богаства брзо и до силе доћи. На те речи старац ћутао је само и бацао поглед и тамо и амо. Ал' ова двојица, без имало шале, захтевима својим на старца навале, да им каже шта он може да, закључи: чему поток људе може да научи. Старац се замисли, потом тихо рече: — Бог зна откуд, овај поток тече. и кроз какву земљу и сметлитта срља, па сачува воду да се не упрља. Исто тако чини и човечја душа: њу кроз ток живота свака напаст куша, али она треба, ко та вода иста, крај свих искушења да остане чиста, иако је живот нун бола и жучи. Ето томе, децо, тај нас поток учи. * Читаоци драги, и мањи и већи, да ли бисте могли посигурно рећи: од та три путника ко најбоље знаде да занису овом тумачење даде? А. Л.

Петао и пас Бипо јутро. Петао викао на глас, па се зато љутио стари кућни пас. — Ђути, рек'о петлићу, гадну имаш ћуд' нигде нема попова, ти вичеш к'о луд ... Смејао се петао: — Свет будимо ми, а кућу од попова нек' чувају пси. М. В а с к и н

1 у ' о од вас, читајући узбудљиве ромапе Карла Маја, није пожелео бар једном да постане каубој; да јури на дивљем коњу по пространим преријама, да с њиховим јуиацима лони дивљс бпволе? Али пошто не мозкете тако лако да стигиете на Дивљи Запад, помоћи ћемо вам да направите тај пут у мислима. Ако пажљиво прочнтате наше објашњење, презкивећете сва узбуђења једиог лова на бикове. Зато вам је потребна само шпенадла (илн оловка) и толико различитих малих дугмета (или разнолико обојених картончнћа) колико има играча. А сада читајте пажл>иво: 1) Наслоните врх ваше шпенадле (нли оловке) на неких 30 сантиметара далеко од слике; 2) Нанишаните црпо-бели круг, затворите очи и затвореним очима убодите врх шненадле у круг; 3) Отворите очи и погледајте у који сте део круга погодили. Ако је врх шиепадле забоден у бели део, губите право да играте овај круг и морате

сачекати да попово дође ваш ред. Акс је врх забоден у црни део, иолазите у лов. Полазна тачка је револвер. Број који је исиисаи на оном црном делу у који сте заболи шпенадлу означава број квадратића који треба да иронађете. Овај поступак се понавља све док се игра не заврши; 4) Ако сте доспели у празан квадратић, остајете ту и очекујете свој ред. Ако сте доспели у квадратић с белим кругом морате се вратити на почетну тапку (револвер) и почетн круг поново. При томе не губите право на бикове које сте евентуално ухватили. Ако сте доспели у квадратић с црним кругом — убили сте једног бика и добили једаи бод. Онај који први- стпгне до барјака има право на пет бодова више од оних које је зарадио хватајући бикове. 5) Али циљ игре није у томе да се први стигне до барјака, већ да се ухвати што више бикова. Онај који први стигне на циљ, очекује остале. А сада, на коња па у лов на бикове!

Укрштене слике бр. 1

У овом броју, децо, обрадоваћемо вас још једном новом забавом, за коју многи од вас још не знају. Реч је о такозваним „укрштеним сликама". То су уствари укрштеие речи за наше најмлађе читаоце, нипошто тако тешке као укрштене речи над којима се по цео сат муче ваш тата или старији брат. Место речи које вам помажу да пронађете укрштене појмове, овде имате слике. Свако дете моћи ће да погоди шта која слика претставља. Разуме се, нека деца помучиће се мање, а друга више. Дакле, на посао!

.- г.

■ 'тШт

■