Коло

16

$С'0-*ААСЈЗ*(рјо* Кјр&Ф

^•у рогрес човечанства може се мериI / ти стварима, њиховим бројем и / квалитетом, које је човек имао од нрвих почетака у својој употреби. Ако овако посматрамо прогрес, онда је данас једна просечно имућна лородица учинила напредак за близу 240 пута, у неких 10.000 година, у поређењу са својим давиим процима, који су употребљавали далеко маље ствари него. ми, док у првим почецима цивилизације не може бити говора о неком конфору. Разуме се, то не зиачи "да је због тога данапхњи човек много срећннји од пећпнског, ннти је бољи онај који живи у већим удобностима. Али напретком иауке, индустрије и трговипе, као и других тековина цнвилизације, може се лако објаснити да човек данас држи у својој употреби стотинама више ствари од свог иећипског претка и да се иепрестано трудн да повсћа своје удобности. Вило би занимљиво да се начпни бројно порећење кроз векове у обиму свих ствари, од великог и тешког иамештаја па до готово неприметних стварчица, без којих се удобности данашњег човека не могу ни замислити. Колико је ствари имао већински човек у својој домаћој употреби? Дабоме, ту не може бити речи о намештају или неким другим велнким удобностима, већ о најпотребнијим алаткама и примитивпом оруђу. Шта више, јасно је да се први човек служио у почетку само рукама, ногама и зубима, оним што му је природа сама ставила на расположење. Тек доцпије пронашао је да се може помоћи и неким оштрим каменом, затим одломљеном граном и другим орућима. На основу ископина у насељима пећинског човека могло се утврдити да су само шест ствари пре.тстављале сав комфор нашег претка из пећппа и да би све те ствари могле да се спакују у један сандук од 25 квадратних сантиметара. Са доцнијим временима ствар већ стоји друкчије. Читајући класичпу ли-

Одиковања за храбро држање на бојном пољу пису најповијег датума већ потичу од пеколико десетииа ветова у назад. Многе од њих су постојале већ у старом Риму. Биле су ту серије тако званог „простоГ' копља" Зез гвозденог врха, „фиала" — краткпх мачева; „фалера" — металних дискова који су се носили причвршћени за ианцнр. Затим су следиле разне куие и украси од драгопеног метала. Ал'л леционар који би се показао неустрпшив у напалу окружен облаком стрела и блештањем миогобројних мачева добијао је обично највишу д -ЈКорацпју. Како су бпли срећни ње-

тературу римског доба можемо л|жо да установимо до које је мере ишао комфор римских грађана. Сем тога, у рушевинама Помпеје налазе се напуштепи домови овог времена, затрпапи ерупцијом вулкана Везува. Научпици који су испитивалн ово изумрло насеље израчунали су да би ствари којима се служила једна римска дородица средње пмућног стања могле да стапу у сандук од два квадратна метра. 0 намештају и другим удобпостима које су стајаЛе иа расположењу норо* дици у Средњем веку сведоче многи записи и СЈЈике сачуване у музејима. Занимљиво је, али и сасвим разумљиво, да је с падом. културе после пронасти римског царства тадашња породица много оскудније жнвела у погледу комфора. Тако, например, око 1.200 године после Христа једна просечна средњевековна породица могла је да спакује све своје ствари у сандук од 1,2 квадратна метра. 0 доцнијим временима имамо већ подробнија сведочанства, па чак и саме примерке, тако да се може поуздано утврдити да је, обпављањем културе у почетку Новог века, и у удобностима опдашњег човека настао напредак. Рачуна се да би све ствари једне породице из 1.800 годипе могле да се спакују у саидук који захвата два и но квадратна метра. А данас? Кад бисмо били принуђепи да све своје ствари спакујемо у један једини сандук, почев од тешг.ог намештаја постељног и ормана па (ве до пајситнијих стварчица које се у кући употребжавају — разуме се, без остављања празног простора између ствари, — колико би вам простора било потребпо? Под условом да сте средње имућног стања тај сандук би мевио око 4.5 квадратна метра. Ко не верује, а има довољно стрњ&ења, нска се и-сам уверп. Не треба само да заборави да човеку данас стоји на расположењу око 1.400 различитих ствари у свакидашњој употреби.

гови рођаци кад би се био вратио кући са главом украшеном рецимо „зидном круном од злата", Тај би жути венац говорио свима да је он првз ушао у непријатељски град. Код Римљана је <5ило више од једне круне којом су одликовани хра.бри војници ћ сва-ка од њих је имала друго гЈначење. Тако је „таборскакруна" или „валарија" — такође од злата — давана као награда ономе који би први пробио мрежу непријтељекжх утврђења док би „градску круну" добијао онај легионар који би ослободио за време боја друга од непријатељских канџа. Она је била од црнике или храста.

Нарочити венци су постојали за ко^ манданте. „Онсадна круна" је давана ономе војсковођи који би успео да проОаје непријатељски појас који би окружавао какав град или војску. И ту круну су врл.о ценили иако је била направљена од грања. Али много важнија од „опсадне" је б'лла трнумфална круна. Само Сенат ,је могао да је да. Прво од ловорових гранчица затим од злата „триумфална круна" је награђивала у особи командапта славне подвиге војске. Цезар а доцније Август су имали привилегију да је стално носе. И за хра.бре морнаре која би се одликовали у поморским биткама су постојале нарочите награде. Највиша је била „кљунаста круна" са украсима у облику кљунова лађе коју је добијао онај ратник који би прни скочио на мост неиријатељске лађе. Али особити зпак части који би паротато одупгевљавао легионара и који га је силније од других инспирисао за борбу и победу је бпла свбтала похвала пред целом поетројеном војском. Диван призор су пружале римске легије за време парадних . дефилеа. Легионари су били ботато украшеки орденима. Тако је на нрзмер Сичио Денгито ушао у историју због огромног' броја овојих одликовања. Имао је: 25 фалера, 100 наруквица и 26 круна од којих 8 златннх. И Ешпћани у време Фараона су имали награде за војне заслуге. Један надгробни на'Тпио који потиче од 1500 године пре Христа каже да је главни командант етипатске Флоте Амасис био 7 пута награђиван највећим војним одлвковањима који су постојали у* старом Бгипту: орденом златне огрлице који се састојао из злагног Најтрагичније Дански листови донели су пре извесног времена једну занимЉиву вест. Кад је преправљапа нека стара кућа у прогашцијн, у неком градићу, зидари који су ту радили пронашли су у тапстима једно писмо упућено већ преминулој власници ове куће, некој Ани Нидерсон. По поштанском жигу зашвучено је да је писмо послато из Копеихагена још пре четрдесет година, али писмо нпје било отворено. Ова порука је вероватно пајтрагичније љубавно ппсмо које је икад написано. Стари људи, који се добро сећају прошлости преминуле старице Ане Нидерсон, испричали су тужну историју њеног усамљеног живота. Она је још 1896 године дошла да служи у породицу којој је некад и припаДала та кућа. Младићи у том градићу удварали су се лепој, младој девојци, али оиа пије уопште обраћала на њих пажњу. Али, убрзо су сви увндели зашто се Апа тако попашала. У градић је дошао њен вереник Хајнц Риндберг. Одмах по свом доласку у градић,

ланца који се носио око врата. Та част, како говори један друга надгробни опомепик, је била давапа само официрима за нарочиту храброот показану у боју са нопријатељем. љубавно писмо Хајпц је саопштио Ани да у Копснхагену очекује један посао, како би се могли венчати. Он је отпутовао у престоницу. И Ана је стрпљиво чекала недељама, месецима, а затим и годинама. Али писмо од Хајнца нпкако није стизало, иако јој је обећао да ће, чим ступи на посао, послати у писму новац за пут до Копенхагена. Па ипак, Ану није. напуштала нада. Пролазило је време. Ана се није удала. Била је остарила. И кад су умрли сви чланови породице у којој је служила, она је наследила кућу као дар за верну службу. А пре неколико година умрла је и сама Ана. И кад су зидари дошли да поправе кућу, пронацши су Хајнцово писмо. У њему јој јавља да одмах дође у Копенхаген и шаље јој новац за пут. Како је ово писмо доспело иза тапета и како га Ана није пронашла, то је, разуме се, вечита тајна. За новац којн је пронађен у писму суседи су купили један днван букет цвећа и ноложили га на старичин гроб.

Не заборавите!

ТРГОВИНА АНТИКВИТЕТА »ПЕЋАНАЦ« КУПУЈЕ И ПРОДАЈЕ СВЕ АНТИЧКЕ СТВАРИ: УКРАСНЕ ФИГУРЕ, УМЕТНИЧКЕ ПРЕДМЕТЕ, АНТИЧКИ И ВОЉИ ПОРЦУЛАН, КРИСТАЛНЕ СТВАРИ, СТАРИ ЗЛАТАН НАКИТ КАО И ОРИЈЕНТАЛНЕ, ДОМАЋЕ ЂИЛИМЕ И ТЕПИХЕ.

ДОЂИТЕ!

ВИДИТЕ!

УВЕРИТЕ СЕ!

»ПЕ ЋАНАЦ« КР. АЛЕКСАНДРА БР. 92

30479. 1—4

Бвограђани и сва лица из унутрашњости која долазе у Београд ради продаје златпог пакита, златпих зуба, златних сатова, прстења, лапчева и т. д. пре него пгго продате, изволите посетити трговину „НОВА ВИТРИНА", угао КРАЉА МИЛАНА И ФРАНКОПАНОВЕ БРОЈ 34 гел. 27.961 (улаз из Франкопаиове бр. 34). 30480, 1-1 Оглашујте у К О Л У

ПШН ј Д ! НАЈВЕЋА СЕНЗАЦИЈА У БЕОГРАДУ ПШЊШ

ФОТО

кшГ

ТЕРАЗИЈЕ 39

ПОШТОВАНЕ ДАМЕ, Наш специјални стручњак за уметнич ка снимања рептио је да направи једну ВЕЈ1ИКУ РЕВИЈУ дамских снимака. Похитајте и Ви да са Ваших неколико снимака у разним позама, улепшате ову нашу приредбу која је намењена специјално Вама. Немојте случајно задоцнити, јер снимање почиње већ сутра, а задњи рок објавићемо у идућем броју „Кола". Не заборавите да се наше атељо зове,,ТОПЧИДЕР к а налази се одмах до познатих београдских фризера Браће Гроздапић. 30481, 1—1

Ј^ако

сс/ у АНТИЧКО ДОБА НАГРАЂИВАНИ ХРАБРИ ВОЈНИЦИ

»ВРАЧАР«, продаје: трпезарије, спаваће собе, номбиноване ормаре, тепихе, слике, све антиквитете, порцелан и злато. »ВРАЧАР«, ЦАРА НИКОЛЕ УЛИЦА БРОЈ 49 — ТЕЛЕФОН 40-579 30468. 2—2

Намештај СТОВАРИШТЕ о /ч Т) А НАМЕШТАЈА »О V-/ ЈГ Ј\« ИМА НА ЛАГЕРУ ВЕЛИКИ ИЗВОР СЈПАВАТШХ СОВА ОРАХОВИХ. ПО ДИНАРА 30.000.—. ЗАПАМТИТЕ' КРАЉА АЛЕКОАНДРА 87 и 97. 30478. 1—1