Коло

ЗЖ Л ЈЕ ЛД Ђ? т II А. С ЈЕ РАЗОИОДЕ Ш II <0 "Ч ЈЕ

цН-

Сташа је живео са својим оцем на селу. Мајке више није имао. Умрла је још пре две године. Сада су становали у малој кућици, која је била <5лизу жељеаничке нруге, иако аегов отац није радио на стиници. Десетогодишњи Оташа радо је поематрао воз када је тутњао у даљину. Једне зимске вечери спустила се огромна свежна бура. Кошава је дувала а пахуљице тешке приближавале се у дивљем кругу ка аемљи. Сташа је стојао крај прозора и гледао је пун немира да ли му се отац враћа са посла. Међутим о аему није било ни трага ни гласа. И како је тако стајао крај прозора, долазио је теретни воз. Дечко, пошто му је било досадно, носматрао га је како се пен>е на мост преко реке. Одједном му се учинило као да су се на задн.ем делу светла замаглила и падала доле и већ је видео како падају и угасила се. Срце му се одједном стегло, јер је слутио да се возу сигурно нешто догодило. Брзо је скииуо светиљку са зида, обукао се и истрчао из куће у иравду моста. Кад је стигао тамо, видео је да је дивља бура повећала реку. Набујала река, однела је мост и цео во.з се спроноштао у воду. Кад је Сташа видео ову велику песрећу. одмах се сетио да ће кроз један сат туда проћи путнички воз и знао је да ће се тако исто етропоштати у реку ако му нико неће дати знак да не иде даље. Шта да ради? До најближе станице има три километара а пут је водио преко другог и веома високог моста. Али Сташа није оклевао, већ се упутио да спасе воз. Узео је светиљку и пошао. Стигао је до моста. Али овај мост није био за пешаке, зато што није био патосан, већ су се налазила само брвна, доста удаљеиа једна од других. Овај моот морао је Сташа брзо да пређе. Овај пут био је за њега много тежак и пун опасности. Кошава га је снажпо гурала назад, тако да је морао чврсто да се придржава. При томе је моро да нде четвороношке, јер кад би ходао, не би мост никада прегаао. Био је отприлике на пола пута, кад му је испала из руку светиљка и угасила се. Сташа је бно опвољен тамом.

Уирштене слике бр. 3

Није се збунио. него је обазриво прелаз110 мост, управо пу-зно, док није дошао на другу страну. Како је одахнуо. Што год је могао брже, отрчао је до станике да извести некога о догађају који се дееио. Јадни Сташа! Кад је већ био на станици, мокар до коже, од умора није могао да проговори ни једну реч. Само је прошапутао: — Зауставите воз. — и онесвестио се. Шеф станице предао га је л>удима а сам је истрчао иапоље. Слутио је да се на стиници догодила нека несрећа и зато је одмах издао наредбу. да воз са станице не изл&зи. Тако је и било. Добри Сташа спасао је много живота својом храброшћу

се) па је ивице слепио. Кесу је поставио на сто, са врхом нагоре. Од вате нанравио је главу (да би била чвршћа, наквасио је раствором соли, јер кад се вата осуши, тврђа је кора) и прилепио на врх кесице. Да не би спадала, причврстио је чиодом. Од две мање кесице направио је рукаве. Ове две кесице он је на врху мало згужвао, отсекао врхове и прилепио пх Снешку на леђа. Да би добро држали, нричвретио је и њих чиодама. Руке и иоге направио је од ва-

Снешко Бепић »ваки дечак воли да направи Снешка Белића. И колико 9нда радости! Али само дотле док има мраза. Чим се сунце само мало насмеје на Снешка, зло је. Али мали Бата знао је да се снађе. Направио је Спешка од папира. Од беле хартије начинио је омот пирамиде (у облику ке-

те. Очи и дугмета изрезао је од црвене хартије и прилепио их. Тако је исто направио и црни шешир. Старнји брат нацртао је Снешку лице Снешко се блажено оемехивао. Да би био још леппш, Бата га је наоружао једним нрутом.. Што јс Бата урадио, у стању ,је сваки од вае да иаправи. Покушајте!

Лав, магарац и лисица Магарац је глупак. и личи иа људе Који само живе да их више буде: А лисица мз дра, арепредена Тета. Сличпа Је људима које сваки срета; Лукава Је опа. прспредепа много, Нико на крај с њоме изић' не би мог т о. И то мало друпиво јсдног левог дана. Обрете се зај дно сред лавова етана: Било лаву дуго време. па да га нрекрати Тета лију и магарца звао је да сврати. Пошто им је ноказао свој дворац прекрасап. Наредио да се снреми ручак добар. масан. Уа ручак су добро јели а богме и пили И на крају ручка сви су задовољпи били. После ручка, лав устаде да држи беседу (А ви знате. кад се пије. да 1е то v реду>: „Из свег срца захваљујсм свевишњему Творцу. Што сам мог'о да вас гостим у мојему дворцу 44 . Тад магарап одмах уста да му се захвали, Па из своје глупе главе овако одвали-. »Све Је добро, светли царе, хвала вигањем Богу. Ал' од силног смрада овде опстати пе могу, Јер у сваком углу,, царе, твога дивног стапа Лежи бар по Једна коска сасвим оглодаиа". „Шта. шта рече. зар то није глупо! Твоја дрскост. знај магарче. стаће тебе скупо!" Па му приђе, па га шчепа без много параде, Раздера га. искида га на ситне комаде; Па Још љугит и Јога бесан. крвав до ушију, За мигаљење о свом дворцу принита и лију. „Извипи ме. моћни лаве, ти премудра главо. Назебла сам ових дана. па сад кијам здраво: Али ипак гу о смраду не мож' бити речи. Јер мирише тако дивио. — болан да се лечи: Све Је дивно. све Је красно у твом леном стану", Па понизно поклони се. и Још репом ману! Препевао: АЛ. Н. МИЛИЋЕВИЋ П И Т А Њ А 1) Шта су то басне; како су у њима ноЈедине животиње претстављене ? ... Како лав ? 2) Како је у басни претстављен магарац; како Је претстављена тета лија? 3) Зашто Је и где лав позвао лисипу и магарца? 4) Какав Је био ручак код лава? 5) Шта Је беседио лав? в) Како му се магаран захвалио? 7) Треба ли бити искрен и по цену живота? 8) Како Је прошао магарап због оне своЈе искрене беседе? 9) Како се тета лија извлачи из неприлике? 10) Ла ли Је лисица искрена? ПРЕПРИЧАЈТЕ, ДЕЦО. ОВУ ЛЕПУ И ПОУЧНУ БАСНУ (РОДИТЕЉИМА ИЛИ УЧИТЕЉИМА) УСМЕНО. А МОЖЕТЕ ЈЕ НАУЧИТИ И НАПАМЕТ. ДА БИСТЕ ЈЕ ДЕКЛАМОВАЛИ О СВ. САВИ ИЛИ ДРУГОМ ПРАЗНИКУ.

Р Е Б У С

Српсио коло Нек се вије, К'о тробојка Србадије ... Будите нам ведри чшли Ви Српчићи наши мили!

Кика ТЈ оћ је била тиха, а по небу мале звездице еу ејале. Сребрни месеи емегаио се чило и причао мило. Слушале г» авезде што по небу језде и облаци оели гато су се ту срели. Слушала је причу ту и ноћна тама. испричала мени и Ја, ево, вама. У сјајноме граду у мору палата гле св дпжу куће са стотину спрата. увек гмурни л^уди на посао журе. авиони лете. мотоцикли Јуре. уздиже се једна огромна палата са хиљаду соба и хиљаду воата. И ту. у тој згради чађавој од гара. V згради што врхом и облаке пара, срел варошке лупе. галаме и вике. налази ее ооба девојчице Кике На последњем спрагу велике палаге провела је она све даие све сате. Ните знала да се игра ничим аругим ходала је само холнипима дугим- прелазила често степенице многе. умарала тето умарала ноге. И 1едном 1е такв оболела јако. У суморној соби без сунчевог зрака лежала је Кика болесна, нејака. 11>ене плаве очи хитале су тамо ка прозору, али све палате само гледала ма кула, видела је свуда. Но ал' чујте сада Лед^ ном. изненада. на вратима њеним бравица се крете и у собу етупи босоного дете. — Хајде еа мном рече девојчиие плава. пођи са мном — бићеш ти још еутра здоава. Ићи ћемо аал>е од овога грала, дрље из тог места где прашина влала. Тамо. где ја живим. го 1е место среће певају славуји. лелуја се цвеће, кроз мипиену шуму поточић жубори њихаЈу се грап« и лишће ромори. Отац ми је шумар, с њим у шуми живим: купам се V ерећи., природи се дивим . . Сутрадан 1е шума 1екнула ол вике шумаревог сина Милана и Кике, Орила се песма. брујала је срећа V том паретву шуме птичипа и цвећа Кује месец речи пун, нежног нллма, слушале га звезле. облапи и тама. М Вискчн Бог зна шта радг* — По народно! причи Мислио у себи хвалиеавап Оташа: ,.Ух, ала је јадна ова земља наша. Никаквога реда на то1 земљи нема. Сигурно сад Господ негде мирно дрема Много има мана на овоме свету: зашто жирак мали расте на дрвету? Боље би нам било да ту расте диња а жирак на земљи да га 1еде свиња". И, мислећи тако иред храст Један стиже. Тек што доле леже. кад се ветар диже. Од силнога ветра гранчипа се еави, жир отпаде са ње па Сташу по глави? „Јој" — закука Оташа. „баш сам слаботиња. Шта би ми тек било аа је била диња?" Затим кући оде хвалисаван млади, а у себи мислш „Зна Господ шта ради!" М Васкин

За мале цртаче

Са мало воље, све се ово може папртатм Једним иотезом, ПокушаЈте, поегаоцу ж Бог помаже!