Коло

4 ™ ' ч

<7Је мислим да говорим о томе како муж мора помагати око кувања, да иде иа пијацу, да опрема вечеру и да чисти. Јачи пол тога не треба да се плалш. Чак ни то не мислшг да мора облачити децу пре него што пођу у шкоду и увече их спремити за спаваље. Не, за ове то се брипу саме мајке. Биће речи само о мушким обичајима. Да ли може нево да објаони зашто мушкарци истресају пепео од цигарете на под, у корпу за папир, иа тан.ир или чак можда и на сто, иажо у кући има свакако десет пепељара? Зашто тО раде кад им је пепељара пред носом? Има ли оправдава зашто мушкарци не воле да носе жућне ципеле и по сталу радије ходају у блатњавим ципелама или пуиим прашине. Вашто се мрште на мока® под у купатилу или на разливену воду у соби, иако је то њихово дело? Је-оте ли већ видел/1 мужа који је очистио под за собом? Ово је сигурно загонетка и захвала/н предмет леисцрпљивих, напола озбиљних, напола шаљивих породичних разговора. Или: да ли вам је јаспо зашто се иушкарци тешко спријатељују са вешалицама, када знају да је ружио ако се одело ваља по столицама или на наслоиу од столице те да се од тога квари. Можда има мулгева кој-;! тако ие поступају са- својим Оделом. Али колико их има талсвих? Има и ДРУгих мушкпх загонетка које се зап.раво , и не тичу домаћинства већ поиашања и породичне Удобности. Зашто мушкарци радо читају новице баш за време неко!г обеда? У једној руци дрлсе, жао шго знате, кашику, а у другој новине. Лице и.ч уопште не видите, а на свако питање добијете само једносложан, нејасан одговор. Ажо их упозорите на то, приметићете да нису тота ни свеони. Врло радо ће признати да је то 1 неуљудно, али зато ће то и даље радити. Валсно је и питање бријања. Мало је мужева који су увек обријани и ова им дужност мшого омета. А сами каЈку да је брада непријатна ствар.

Или им се пе свиђа насапуњено лице када га виде у огледалу? Ови редови пису намењетги против мушкараца, јер нису само ово разлози за евађу у породици. Али право је да се мушкарци добронамерно упозоре иа аве грешке. с/кгт Само генијална дечја простодушност у стању је да се тако поетично изрази о својој самоћи, како је то рекло једно чстворогодишње дете, кад су га деца исклЈуЧила из игре: ■—. Нико неће са мном да се игра, нПко, ни плог, ни врата, ни зидови. Морам сама да се играм. Одиос детета према свегу је нелогичан, непрактичан, али ипак богат естетиком. Свет је за децу велико чудо и тајна коју он иолако временом открива. За- дете је то исто као сан. Зар није за нас било најсрећније доба детињство, када нисмо имали других брига и предавали се игри онако, како се данас предајемо животу и смрти? Дете види свет према својим жељама и чежњама, а одрасли према својим нотребама. Жеље немају граница не познају немогућности и препреке, али потребе су ограничене. Уживимо се у то, да је дечји живот припрема за озбифан игивот пун борбе и патње. И тај дечји свет је део њиховог бића као што је Ваш. Дечје гледање иа свет није песавршена форма погледа на свет, већ један посебан облик који има'за нас одрасле пуно дражи. . ' ' '

О &о ■*Ј 6

Зашшо. д-енјп моње умиру. Од десет новорођопчади која су досад умирала три новорођенчета неће више умирати. Неће умирати она деца која су досад увек надала као жртно крволиптања. Некад је ту посреди снољпо крволиптање: пека раница која се тврдоглаво онире да се затвори. Али још чешће је у питању у.нутрашње крволиптање: мала лобан>а, Још незатвофена, повређена је у тротутку рађања и отворила се нека вена из које крв млазом излази. Ту је и лекар. Он гледа како мало биће умире. Он зна да је то случај унутрашњег крволиптања. Али он не може да помогне новорођенчету. Тада је то било све дос-кара. Али сад су лекари у стању да опречавају унутрашње крволиптање: и дете и мајка добијаће витамин К. Дански ле»ар Дам, дозирајући витамиие својих иилића у лабораторији, установио је да пилићи умиру иажо им не одузима ниједалг од нознаглх витамила. Он је продубио своја проучавања и У

крви мртвих пилића проиашао да Јо| недостаје материја која је научно по-. зната под именом „протромбин", еле-! менат који помаже крви да се зтру« ша и опречи крволиптање. Нека храна, као што је свињока је< тра, помаже животнњама да у свом телу стварају протромбин. Значи да У тим телима има нопознато1г вигамлна К. После две године преданог рада овај научник је успео да открије и изолује витамин К и да га у нарочитим препаратима даје мајкама пре порођаја, тако да се дете прштремн на борбу против крволиптања. На тај начин сваке године се опа*' оала на хиљаде новорођенчади.