Коло

2

Кмендар \1ога кошш

УТОРАК, 24 НОВЕМБАР Срео госн комши• Ч 'У\ >а Ј едног нашег тазе _ XI ^ г ч\ песника па га зауставио и рекао му: — Четири пута сам прочитао ваше песме а прочитаћу их ових дана и пети пут! —- Ја сам усхићен ... — Ама, нема шта да се усхићујете... Нисам их, брате, ништа разумео... па взто хоћу још једном да покушам...

НЕДЕЉА, 22 НОВЕМБАР Јутрос устапа госпа комшиница нераспопожена, па узела да се вајка: — Замиспи, сањапа сам ноћас као да сам на неком пустом острву, па наишли дивљаци, напали ме и појепи... — И појепи те, кажеш? — запитао шеретски комшија. — Појели! Шта се чудиш... — Срећа њихова што је то био само сан...

Дечја радозналост

ПОНЕДЕЉАК, 23 НОВЕМБАР Упао јуче наш „хаузмајстор" у стан оног нашег с У се Д а \>[ Х$. што нином ништа .4 "I не ппаћа, па му с врата рекао: — Слушајте ви, ово је поспедњи пут што долазим да тражим да ппатите дужну кирију! — Утолико боље! Јер, право да вам кажем, постали сте ми већ досадни!

СРЕДА, 25 НОВЕМБАР Наша госпа комшиница позвала неке мало важније госте на ручак па узепа да поучава своју нову девојку како да послужује око стола. — Спушајте, Ана, гостима ћсте за столом додавати тањире увек с певе стране, а узимајте, оне употребљене, увек с десна... Јесте разумепи?

— рекпа јој

— Та, разумепа сам вас, милостива госпоја... Само... — Шта само? — Па ништа, хтепа сам вам рећи да нод тако празноверне госпоје још никада нисам служила.

ЧЕТВРТАК, 26 НОВЕМБАР

Љути се ономад Л наш госн комшија Дб на госпа комши- /|г^ 1 — Шта, ти опет кш \ узела карту за „ЂиДУ" • •« Па већ си \гИ<]ј) \ II га четири пута гле- 4/ _ЈV/ дала само у овој сезони... — Па шта, ано сам га гпедапа н« значи да га не гледам и пети пут? — Добро ти не додија... — Е, видиш, не може да ми додија... Нисам га још гледала у овој плавој хаљини...! — рекла комшиница и отишпа у позориште.

ПЕТАК, 27 НОВЕМБАР Хвапи се, синоћ на нашем комшиском поселу, онај наш сусед — папучић, па каже: — Ја миспим да никога не мази жена више него моја мене!

— Е-е-е?! — изненадили се ми. — Боме јесте! Чак мн самз изува ципеле... — Кад дођете кући, уморни с поспа? — Ама, јок, брате, него кад хоћу да изиђем у варош!

СУБОТА, 28 НОВЕМБАР

Пре неки дан на «• С журу, у комшилуку, У хвале се два наше ЛЏ\ лепушкасте сусетки- АихН ЈУју це како су пепо про- '^1 нЛЈПШЗ вепе лето на савској —јГ/ПРиг^ плажи. Одједном је- \ј 1/Лј / / дна ће речи оној \У/џ ' У другој: — Ти си ове сезоне бипа много срећнија од мене. Свега си се трипута давипа па си већ верена а ја девет пута па — ништа! М—ћ

Цико, засто си метпуо у пиво налив-псро?

•»осзшгш сздчгму* ОТКУД НАМ АЛУМИНИЈУМ? Често сте у рукама имали сгвари од алумилијума. Али вероватно ликада нисте размишљали о иостанку тог тако драгоценог метала. Ево, укратко, историје алуминијума: Руда алуминлјума — боксит (назвал ио имену села у Јужној Француској) је Једна мрка стена. Обична глила садржи алуминијума, а права руда око #0 од сто. Главне особине овог метала су: врло велика лакоћа, али и довољиа отпорност. Зато он и има веома широку примену. Од н>ега се прави посуђе и млоге друге ствари, али се углавном употребљава у саобраћају нарочито у авиацији, аутомобилизму и т. д. Алуминијум се прерађује тек од 1854 године. У почетку је био веома скуп и драгоцен метал, све док није пронађела електрична процедура. Његова руда се и сада грозничаво тражи. Француска је на првом месту нроизводње алуминијума. Она сама проичводи скоро ноловину овог метала. У Сједињеним Америчким Државама има боксита али је осредње каквоће. По великој производви боксита повпате су у свету јопг и Мађарска, Италвја и бивша Југославија. Производља алуминијума је поглавита у земљама које имају хидрауличне централе, те оне и купују бокситруду алумипијума. ЗАШТО СЕ ХАРИНГЕ СЕЛЕ Нн до данас наука није успела да разјасни кретаље харинги. Раније се мислило да харинге нлове око бри-

танских острва, међутим, вероватиије је да оне плове на одређена места. За јатима харинга плове увек туне, бакалари и друге грабљиве рибе, а понекад и китови. Наравно да за јатима харинги, само кад их могу наћи, плове и рибарске флотиле. За разлику од других риба харинге не носе јаја у слободној води, већ их полажу на биљке и камење на морском дну. У почетку лова на харинге у севериим водама се налазе харинге с недовољно развијеном икром. Доцније, и више према југу, број риба са икром је све чешћи. ЖИВОТИЊЕ КАО ПИЈАНИЦЕ Обично се алкохол и алкохолизам сматрају као тековине људске цивилизације. Али да то није потпуно тачно имамо довољно примера у самом животињском свету. Пре извесног времена писано је о једном стаду слонова, које је извршило препад на једно црначко село, бацило се на залихе ракије које су припремили становници села, и тада потпуно пијани пошли даље правећи страшан лом. Један позвати укротитељ животиња причао је о свом слону љубимцу: „Ношто су му једном, када је имао велик назеб, давали велике порције чаја са румом, он се и касније претварао да је болестап како би опет добио рума". Велика миожина термита једном нриликом упали су у подрум једног гостионичара и попили му сво пиво. Када је гостионичар доцније дошао у подрум угледао је пијану руљу термита на иатосу који су пошли да га нанадну "својим штипаљкама, али су се иретурали у ходу. Бурад је била потпуно интупљикана и при најмањем додиру претварала се у прах.

ЦРТЕЖИ НА ЗИДУ ПРЕ ТРИДЕСЕТ ХИЉАДА ГОДИНА У пећини код Монтењака, у Француској, наћени су преисториски цртежи на зиду. Према мишљењу познатог истраживача пећина Абеа Вреја ови цртежи могу се сматрати као најлепши примерци и највеличапственији међу свима који су до данас нронађени. Три дечака играјући се пронашли су пећину дубоку тридесет метара која је вероватно служила као склониште ловцима пре тридесет хиљада година. Цртежи претстављају сцене из лова. Сем црне боје слику су обојене и црвеном, жутом као и љубичастом бојом. Цртежи се одликују неупоредивом живошћу и реализмом. Међу сликама нарочито се истиче једна у којој је приказапа борба човека с биволом у којој је човек по свој прилици слабо прошао. УМРО ЈЕ НАЈЧУВЕНИЈИ СВЕТСКИ МЕДИУМ У Будимпешти је од неуспеле операције желуца умро најчувенији светски медиум Лајош Пап. Он је био висок човек са дугом проседом брадом која му је давала изглед пророка. За педесет шест година свога живота стекао је велику славу у спиритистичким, метафизичким и езотеричким друштвима на целом свету. Његове изванредне способности као медиума показивале су се парочито у доношењу предмета у собу где су вршени огледи. Чим би Пап пао у транс, почели би у собу да падају најразличитији предмети и животиње. Вило је ту морских ракова, шкорпиона, скакаваца, канаррнаца, змија, а једном је

пао и један овчарски пас за кога се неколико дана доцније утврдило да је нестао са једног сељачког поседа. Други пут усред страшне буке и ломљаве, на велико запрепашћење асистената, срушио се са таванице камени блок од 500 килограма са епитафом. Сутрадан је утврђепо да је то део једног надгробног споменика који се налазио на гробљу удаљеном од места где су вршени спиритистички огледи преко два километра. БОЛЕСТ ЗУБА НИЈЕ БОЛЕСТ МОДЕРНОГ ВЕКА У једном каменолому у Валдбеку близу Магдебурга нађене су кости које је професор Вајгелт са Геолошкопалеонтолошког института универзитета у Халеу идентификовао као остатке једне преисториске животиње. Та животиња живела је у Средњој Европи у "палеозоику. Тако је доказано да се у Немачкој налазе остаци животиња из терцијера, али неокамењени. У песку у коме су нађене кости нађено је још много других остатака. Научници су утврдили да су животиње чији се остаци налазе у овом песку живеле пре шездесет милиона година. Нарочито је занимљиво да су многи зуби били покварени. Према томе покварени зуби нису болест модерног века.

Главни уредник Мирослаи Стевановић (на путу) * Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе ЛоОачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 81. Телефон 25-010 * Власник и издавач: Српско вздавачко предуаеће А. Д Јован Танопић * Администрација Дечанска 81 Веогвад. Тел. 24-001—10: штампа „Штанпарија Веоград" А. Д. Дечанска 81. Тромесечна претплата 58,— дин.