Коло

»ОСШ у ШМСШШУ* НАЛИВ ПЕРО ОД КАФЕ Пошто јужноамеричке државе одавно не мо гу да пласирају сувишак кафе коју произноде њихове плантаже, оне су у току неколико година спаљивањем уништавале огромне количине тог продукта. Међути\с, сада је пронађен начин на који се кафа претвара у једну смесу која је доби ла назив „кафелита". Од ње се сада пр ше точкови за аутомобиле и налив пера. Фабрика у Оан Паоло, која је почела та истраживања, претворила је у кафелиту 50.000 џакова кафе. КАКО ВРЕМЕ УТИЧЕ НА ЗДРАВЉЕ Институт за метеорологију и геофизику у Франкфурту на Мајни објавио је резултате свог рада на проучавању утицаја временских промена на човечје здравље. Утврђено је да месечина изазива несаницу, али код извесних људи и повећану потребу за сном, нервозу и општу клонулост. Велики број људи јако је подложан утицајг олује која код њих изазива низ болеслих појава. Ветар је један од најснажнијпх фактора који утиче на човечји органлзам. УЉЕ ОД САРДИНА КАО Г0РИВ0 ЗА МОТОРЕ ' * Професор Касамацу са високе техничке школе у Убеу конструисао је мотор који се може покретати рибљим уљем. За ову сврху долази у Јапану у обзир углавном уље од сардина. И у другим земљама тражи се неко средство које ће баменИти (зкупоцену нафту. Тако су у Шведској проНиШли начин како да се од рибљег уља добије нека врста нафте. Јапан је рибарска земља и сваке године се у њему улови велика количина рибе, из које се може добити око пола милиона тона уља. Сем тога у Јапану се произвече годишње око двеста хиљада тона уља

од соје које се углавном употребљава у фабрикацији вештачког ђубрета. Поред тога, производи се још нешто уља из луткица свилене бубе, које остају као споредан продукат при одмотавању свиле са чаура. Рибље уље и уље од свилене бубе употр^ебљава се за фабрикацију сапуна. Ако се мотор професора Касамацу покаже економичан, то ће имати великог значаја за Јапан који има рибљег уља у изобиљу. РИБЉА К0ЖА ЗА Ђ0Н0ВЕ Данска кожарска ипдустрија у недостатку других сировина почела је да прерађује рибљу кожу. За последњих дванаест месеци из Данске је извезено милион комада рибљих кожа, а ускоро ће бити продато још дванаест милиона кожа. Учињене рибље коже употребљавају се у првом реду^за модне ситнице. Од 50.000 колса колико се у Данској дневно скупи, долази у у обзир за прављење колсе за лице ципела само два од сто. Остала кожа може се употребити за торбице, украсе на шеширима, за повез књига ц сличне сврхе Због велике чврстоће и отпорности овог материјала врше се огледи како би се рибља кожа употребила за ђонове. Први покушаји донели су потпуно задовољавајуће резултате. ПТИЦА СА НАЈДУЖИМ РЕПОМ Пајдужи реп у односу на своју величину има свакако једиа рајска птица која је пронађена на Новој Гвинеји. Та птица дуга је отприлике 23 сантиметра, а реп, који се уосталом састоји само од два бела нера налик на врпцу, дуг је ништа мање него 90 сантиметара. Као и код осталих рајских птица лепота је овде знак мушког пола, па само' мужјаци ове врсте имају овако дугачак реп. Женке су једнобрјне, смеђе и неуиадљиве. Мужјак има .смеђе тело и крила, али зелену главу и врат, а на горњем делу кљуна при самом корену има чуперак Сјајно зелених пера. Ватрено црвена врпца прелази му преко прса. У супротности еа дивном појавом ове птице налази се глас. Он је налик на куцкање малог чекића.

ПРОНАЂЕН ЛОГОР ЛОВАЦА МАМУТА Професор Зоц са Карловог универзитета у Прагу вршио је ископавања код Моравана у долини Ваха. Професор је тралсио логоре ловаца мамута. Отприлике у дубини од једног метра пронађени су Миогобројни ретки иредмети и алатке из нордиског времена од домаћег јасписа. Сем тога на месту ископавања нађене су многобројне нагореле кости које гготичу утлавном од мамута. Један део костију потиче од дивљег коња и јелена. Испитивања су прказала несумњиво да се овде ради о логоришту ловаца на мамуте који су за време леденог доба живели у долиии реке Вах. НАЂЕНА ЗАМЕНА ЗА КИТОВО УЉЕ Велики део глицерина, који се употребљава за производњу експлозива, добија се из китОвог уЉа. Како је услед рата скоро онемогућено ловљење китова и тако смањена производња китовог уља, један шведски научник, тралсећи сурогат, утврдио је да се глицерин може добити из микроскопски малих морских животињица које су у науци познате под именом плангтон. Плангтон слулш китовима за храну. Према томе, убудуће неће бити потребно долазити до глицерина заобилазним путем, то јест ловљењем китова и топљењем китова уља, већ ће се глицерин добијати директно из плаигтоиа. Отприлике 10% телсине осушеног плангтона моћи ће да се претвори у глицерин. СТО ГОДИИА ОД ПОСТАНКА САКСОФОНА Кад је реч о саксофону, мало њих ће се сетити да се ради о проналаску једног честитог Белгијанца који је живео у Паризу, Антониуса Сакса, који је, захваљујући својим везама са околином грађанинакраља Луја Филипа. имао последњу реч у свим п^тањима француске војне музике. Његов ироналазак, који је по њему кратко

назван саксофон, забележио је „успех као необична ствар", кагсо су се изразили француски листови тих дана, утолико пре што су сви били слолсни у томе да је војна музика, захвал>у.]ући том инструменту, добила сасвим нови звучни колорит. Као и многим проналазачима, срећа иије била наклоњена проналазачу саксофона. Вероватно је он, дете 19 столећа, био са саксофоном измакао своме времену за много година, тако да га је публшса исмејала, и — што је још горе — заборавила у толикој мери да су га његови стари иријатељи морали да епасавају од најгорег јавним скупљањем прилога. Много година је проптло и о саксофону, који је једно време усковитлао толико нрашине, није се чуло више ништа, док се најзад није нашла једна прекоокеанска финансиска група, која га је једноставно имитирала и донела инструмент на трлсиште у овом блиставом облику у коме га ми сад знамо. Мајстор Сакс био де иринуђен да води бесконачне процесе који су гутали миого новаца, док није победио у томе спору и док му нису призната сва проналазачка права. У својој новој, блиставој одећи овај пр-* вобитно тако скромни инструмент војне музике! задовољио је укус снобова и беспосличара у времену између 1920 и 1930 године, а нико није слутио да се иза овог металног блистања и светлуцања крије један готово трагичан удес музичара и проналазача. За успомену на проналазача инструмепта недавно су у француском главном граДУ, у коме је АнТониус Сакс стварао, свирачи на саксофону проставили стогодишњицу проналаска овог инструмента.

Главни уредник Мирослав Стеваповић (на путу) * Уредпик Мнћа ДимитријепиИ * За фотографије Алексапдар Симић * Цртач Ћорђе ЛоОачев * Уредвнпттво Поевкареова ул. бр 31. Телефов 25-010 * Власвик и издавач: Орпско издавачко предузеће А.. Д. Јопап Таповић * Администрација Дечанска 31 Веоград. Тел. 24-001 — 10: штампа „ШтампариЈа Веоград" А. Д. Дечанска 31. Тромесечпа преталата 58,— дин. ,

МЕТВРТАК 3 ДЕЦЕМБАР

Упропастио ономад нашег комшију днај његов мали синчић. Дошла нека гошћа код комшије па окупила да пита малог како учи, како му иде у школи и узепа да га саветује да нарочито добро треба да учи рачуц Р.екла му: „Увек треба да бројиш и да понављаш". А, мали, ни пет ни шест него скресао: — Па ја то и радим... А, малочас ми и тата казао да пребројим сребрнв кашичице кад одете...

ПЕТАК 4 ДЕЦЕМБАР

СУБОТА 5 ДЕЦЕМБАР

УТОРАК 1 ДЕЦЕМБАР У препуном трамвају, — прича нам госн комшија — један младић седи и прича неком свом другу, који тако исто седи до њега: — Тата ми рекао да је крајње времв да станем на своје ноге! На то упао комшија: — И јесте, синко. Доста си седео, право је да и неком старијем понудиш место.

СРЕДА 2 ДЕЦЕМБАР Веровапи ипи не, впи лично нашем комшији десило се ово: Добио позив на кулук, да чисти снег. И сви се грађани одазвали не може боље бити, али он, стара врдапама, отишао у Кварт поднео пекарско уверење да је неспособан, и они га пустипи. Сав задовољан комшија пожурио да се похвали пријатељима како се извукао, а око подне хтео на трамвај па да се врати кући. Међутим како није бипо места он се закачио негде за папучицу. И

— Срам те било, твоја књижица је страшпа: српски слаб; математика слаб; историја слаб; владање рђаво. — А зар ниси видео да сам из гимнастике одличаи!

трамвај тек што је кренуо стао. Зауставипа га попиција и све које је затекпа на папучици скинула лепо и у-

трапипа им на пицу места лопате да згрћу снег... И сад наш комшија већ три дана не изипази нам пред очи...

Прича нам комшија како то изгпеда кад је брак модеран: — Ето једна наша сусетка се удапа, тек пре неки месец. Мећутим дошао јој пре неки дан просипац. Она га примипа врло љубазно апи му рекла: „Па ја сам већ три месеца удата! Дошли сте мало..." — Касно? — упитао безнадежно просипац. — Не, него мапо рано... Дођите ипак мало касније...

Опет једна прича из трамваја. Прича комшија. Један путник који муца обратио се кондуктеру: „Мо-момолим в-вас ре-реци-ците ми г-г-где С-с-сла-в-вија!". - • Кондуктер му ништа није одговорио. Онај јадник поново замуцао и замолио, кад кондуктер опет ћути. Публика се револтирала и скочила на кондуктера: — Како вас није срамота... Човек вас пепо моли а ви нећете ни да му одговорите... Међутим, грешни кондуктер проговори: — 3-з-з-на-знате и ја му-му-цам, па нећу да ми-мис-спи да г-г-га за-за-витлавам! М-ћ

НЕДЕЉА 29 НОВЕМБАР Наша госпа комшиница сама самцијата вукла свој кпавИр јуче. Кад смо јв питапи откуд јој пало на памет да га сад премешта и сама, она нам овако објаснипа: ■— Метнупа сам га поред зида, јер иза њега станује Петровићка, а јуче смо се посвађале...

ПОНЕДЕЉАК 30 НОВЕМБАР Онај наш сусед гурман узео јуче да хвали своју куварицу: — Катице, апап вам вера... Данас вам је ручак боговски, нарочито оно печење... Чуварица примила похвапу, и несг ретна гласно промрмља: — Баш сам шашава... Побркала сам ла оно изгорепо оставила сам себи а њима дала оно боље...

Одличан син