Коло

»Два цванцика« у Народном позоришту

Уметничко позориште у новом дому

рошле недеље приказапа је на сцени Српског народног позоришта прва овогодишња драмска премијера. Уствари, гледаоди су видели обновљену комедију Милована Глишића из пародног живота „Два цванцика", у новој подели улога које су углавном биле поверене млађим члановима. И овај успех Српског народног позоришта био је од срца повдрављен. Глпншћева комедија „Два цванцпка" спада у оне домаће ствари које су се највише одржале у репертоарима свих српских позоришта. Годинама се ВРиказује и публика је увек радо гледа. Разуме се, ова појава има својих даубоких разлога, тим пре што је Глишићева „шала" „Два цванцика" сценски много боље иаправљена и од саме „Подвале", прилично развучене и неВешто компоноване. Израђена по народној причи, напиСана здравим и свежим народним је8иком, у коме скоро свака реченица може служити на углед по својој чисгоћи и лепоти облика, занимљива но

садржају, облагорођена правим, неизвештаченим народним хумором, узета непосредно из народа, комедија „Два цванцика" свакако спада и у најбоља дела наше драмске књижевности. А сам садржај? Он је, нема сумње, познат свакоме ко је бар десетак нута отишао у позориште. Режија г. Милана Стојановића је у сваком случају успела. Уосталом, „Два цванцика" су се толико пута играли, тако да није претерано ако се каже да се та комедија и не може рђаво режирати. Она ће се увек допадати. Млађе глумачке снаге пријатно су изненадиле гледаоце. Г. Миливоје-Мавид Поповић, углавном драмски глумац, дао је допадљиву комичну улогу и открио још једну страну свог талента у улози Киће. Мићу је с успехом дао г. Сима Јанићијевић, Мару г-ца Љубица Секулић, Сару г-ђа Капиталнна Апостоловић, Вилимана г. Сима Илић, попа г. Јован Антонијевић. Остале личности складно су допуњавале оквир у коме је радља била постављена. »Центоала за хумор«

Сцена из другог чина комедије Милована Глишића ,,Два цаанцика": Кића (г. Миливоје-Мавид Поиовић), поп (г, Јован Антонијевић) и Мића (г. Сима Јинићијеаић).

Прошле среде продужило је рад Уметничко позориште које је провело јесен гостујући по унутрашњости. Ови симпатични београдски уметници добили су нов дом. Уметничко нозориште закуиило је једну дворану, у палати „Риунионе" на Кнежевом спомепику и нотпупо је прилагодили својим потребама.

С пробе ,,Централе за хумор'' која је с уоиехом приказала »рама, а реириза је данас.

Гђе Ана Паранос, као Фрошаровица, и Дамјанка Бељански, као Лујза, у кома• ду „Две сиротиие" на сцени позоришти шСрбозар",-

»Две сиротице« Прошле недеље приказана је у позорншту „Србозар" музичка драма" у шест чипова (седам слика) у режији г. Јована Јеремића. Главне улоге су поверене истакиутим члановима поаоришта. Нарочито су се истакли г. г. Горчило Николић, као Пјер и ЈБуба Васиљевић као Жак, који су и овом прилнком потврдили своје високе уметпичке способиости. Г-ђе Јелка Матић као Аиријета и Дамјанка Бељански као Лујза, освојиле су снмпатије позоришне публнке, која их је заслужио наградила обилним аилаузом. Г-ће Ана Паранос у улозп Фрошаровице, Лила Јовановнћ' као Грофица Линнјер, као и г. Иикола Смедеревац у улози ГроФа Линијера, били су на висини уметнпчког тумачеша повереиих пм улога. Претстава је у свему одлично уснела.

Сами чланови Уметничког позоришта својски иомажу да се радови за иремијеру на време заврше. Разуме се, и овог пута сами чланови прилегли су на; посао да уреде дворану, као што су, такорећи, сами ство-. рили и своју позорницу на Калемегдану. Нова дворана Уметничког позоришта је нешто мања од осталих позоришннх сала, али у њој има нечег толико нрисног да ће се сви нри-: јатељи овог београдског нозориниа свакако врло пријатш} осећати.

среду премијеру свог трећег про <Он1И1мци: А. Оимш.ћ 3 и „М.ироч" 1)