Коло

лична осећања, док друге лалазе једини омисао у љубави. Књижевцица може да буде најбоља суируга. Жена адвокаТ, која ватрено гово-ри на суду, може да буде најзаљубљенија суиру-

цу... Потребно је да свака жена ради, али свака жена.мора имати радости у своме жнвоту, а ј

Жена је најпотпунија кад у исто време ангажује и своје срие и свој дух. Шта више, жеша која зна да воли, више се развија у уметности и литератури. Социјални положај ж©не био би сувопаран, кад га не би обасјавала и л»убс1в. Уметиица ле може никада да дође до потпуног изражаја, ако не воли. Зато се њој и опраштају каприси у љубави. Жепа која би на пример закемарила љубав ради сликарства, но 6и имала довољно топлгае у својој уметности; сентнменталан живот жене даје топлине целокуплом њеиом раду. Вара се жена која мисли да слава може да засени љубавни живот. Колико је било несрећних славних жепа, особито интелектуалки. Доћи до иајлепшег, највишег проналаска, није увек велика радост, ако цео живот протечз без љубави и нежности ... И човек и жена сањају о браку. ЈБубав није никада секуидарно питање у животу, него долази на прво место. Јер кад би било тако, онда би родитељскд љубав дошла на друго место; а она је најлепше осећање у нашем животу. Слава може само да растеиа тугу зд брачним животом; она није ни супериорна, ни доволлга- да испуни жпвот. Зато се често и догађа да стари „мангуни-нежење" чине милосрдпа дела, јор долази тренутак у животу 1сад осете по-требу да неком укажу нежност. Зато се и старије девојке посвећују хуманим делима, да би »ечим топлим _ испупиле свој живот ... Има жона које осећају

Бриге остављају највиднпЈи тра? прво на лицу, оио постаје некако пзч дулсено, уморно, очп окрузкене колуто-* вима, а на њиховом спољном углу, код слепоочпица, појаве се ситпе боре. Те, појаве, у први мах готово непрнметпе, све јаче ће се развијати ако одмах у почетку на њих не обратимо нажњу« Не вреде ии лудер ни шмтгака, ако су, црте развучене, а изглед лица суморан.. Против те ране старости, која нао подмукло вреба, треба се борнтн, јерг жена не сме да се запусти нн у каквим приликама.. Нарочито су приморапе же« не које раде ван куће да на себе об« рате пажњу, као и па своју спољаш« ност више него друге жене; оне морач ју да буду младалачки свеже и окрет« не, јер у противном случају — то је, нажалост, истина, — смањује им свг могућност запослења. Искуством је утврђеио да од две жене једнаких радч них способности првенство има она, која је негом успела да сачува млада« лачки нзглед, него она која је пре премена остарела и која пимало не пола* же на своју спољашност. Дакле, ако вам се на лицу изража« ва умор, ако вам је тен потамнео, и« мајте па уму да ће вам рационална; хигијена, смишљена нега регенернсати кожу и помоћи вам да останете млади и у годипама које шше не претстављају младост.

потребу да неким владају, чак да га н тиранишу; то је муж или љубавник. На прво мссто долази муж, јер муж пре постаје рогоња или глупан,- него љубавник. Ако нема тог објекта, жена је несрећна; она осећа сласт у томе да влада неким, друга жеља је да воли н да је воле, али главна улога у животу жене је — љубав. Њен циљ је да воли једног човека. Догађа се и више, али то је опасније. Кад би се жена иосшетила само социјалном лозиву н одрекла се улоге која јој је одређена, било би зло за човечанство, онда би нестало жена и људи, а са њима и уметности у животу. . . У животу жепе потребно је — пожртвовање: материнство и одгајање деце, значи жртва ммјчиног бића. а ако жена нема чему да се жртвује, није нрава

радост је — љубав ... Погледајте чиновнице или намештенице; цео дан седе у канцеларији, пред њима је хрпа списа и њихове очи су већ уморне... Али кад се ириближи сат изласка, очи се некнма заблистају и умора нестаје с лица. Оне су срећне што је тамо негде на углу чека он ... А друга? Одлави суморна кући, отвара робу, а на лнцу јој је онај исти израз који је имала и у канцеларији, јер нема драгог, нема мужа, нема деце.,,

Уклонитв траговв БРИГА С ЛИЦА

ешке прилике у свету упосе у душу узнемиреност к зебњу. Свн догађаји нас Узбуђују, а то узбућеЊе неПовол,но утиче иа целокушш наш организам.

МОЖЕ ЛИ УМЕТНОСТ ДА ЗАМЕНИ ЖЕНИ — ЛЕПОТУ и /""»а би се нравидно одговорило на жена. Она је можда спорт' ово питање треба, знати да ли на која се само бави литера ^^ агена — спортискиња, књижев- чи на оиу која би целог ж ница, или на пеком већем социјалном само колача и слаткиша. С. ноложају, — може да живи без љубави ни један тај посао нема тол), и брачног живота. То је мало инди- ности ако жена не воли. Нш скретћо иитање, али ипак се може ре- је леплге него видети жену ћи, да има жена, које толико занесе со- влада кичицом или пером, а у ; цијални положај, да занемаре своја време надгледа кућу, мужа и д^.