Коло

Брана Живот и дело —

НрИШвници ноое Јаку животну снагу н велику обдареност. И за Брану може се рећн једна животна истнна. У своме раду, он је дао пуну меру. И з& љегово развијање и његов успон мала је, можда, наша средина. Да је он био нариски, берлински или бечкн писац, сликар и глумац био би богат и славан. У нашој средини он се развијао упоредо са културним подизањем земље. И да би био разумљив средини, из које је црпео сав свој материјал а коју је немилосрдно пшбао кад је то заслуживала, он је, можда, у многоме остао разбијен и разбацан. У младом друштву културни радници, књижевници и уметници, ма да дају пуну меру, остају, често, само израђивачи нове културе. Ма колико били истицски даровити, они су само свилене нити у нзаткава-

н ,у Општих културних прегнуКа. Онж чине један ланац на који се надовезују новн нараштајн, нове ндеје и нов* стремљења. Појава Вране Цветковића, писца, сликара и глумца значила је у нашој сре* дини пуно откровење. Он је многим ра* довима дао нове облике, Његов епиграм, хумореска, цртеж и карикатура, маркантно су означавали време, поја-. ву и прилике. Целокупно његово дело, мерено и строгим критичарским мерн-: лима и остављено времену каО најнепристраснијем судији, претставља н значи крунан допрннос у подизању српске културе, а поглавнто у стварању и развијању ведрог хумористичног позоришта, чији је он не само творац него до сада н најплоднији пнсац и најизраЗитији глумац. — С.

он сам уређивао, сарађивао је у „Младој Србадији" и у „Зорици", Листовн „Флигенде Блетер" н „Симплицисимус" доноснли су његове карикатуре. У Минхену је нровео' чеТири гОдине на студијама, док је годишњн одмор употребио на путовањнма по Немачкој, Италији н Швајцарској. По повратку у Београд ступно је у Народно позориште као сликар и глумац, затим је после извесног инцидента оставио Народно позориште, и послв пезнатног лутања у путујућим и. провинциским позориштима отворио у Београду 1899 године своје „Браннно нозориште". „Бранино позориште" својом појавом, начином извођења и ренертоаром бнло је новина за Београд и целу ондашњу Србију. Мала једночина комеднја, с-оло сцена и весели преглед политичкнх догађаја, неваН уз музнчку пратљу, врло брзо су Нопуларисалн "Брану. „Тропар", доцније „Рапорт", што је у стварн исто само обрнуто прочитано, певунгали су сви. Поред „Рапорта", који је изНосио политичке актуелитбте, његове СТиховане (зликв „Кроз Београд" са неким Нушићевим фељтонима из Бен-Акибе и данас чинв сјајну хронику Беотрада као вароши у стварању и сукобима његовог унутрајмн.<т жнвота. Уп-равннк цозоришта н глумац, писац и сликар, Брана је дао неколико клаенчиих тпова нашег паланачког миљеа. Његов Практнка ,нт, Риста Резервиста и други дуго ће жнвети, јер се атавистички нреносе и бнтишу у нашој средини. Поред књнжевног, сликарског и глумачког дара, Брана је један од ретко музички талентованих људн и његовв музичке народије „Артилерија Рустнкана", нграна 500 пута пре рата, „Лена Јелена", „Оперске лудорије", као и мпоге друге музичке нратње за његове књнжевно-позоришне производе, говоре о њему као музичком таленту. Напоредо са овим стварањем, Брана, је у своје време дао наш најбољи сатиричио-хумористички лист „Сатир" на коме су сарађивали Сремац, Брзак, Нушић, Милорад Митровић, Веља Миљковић и многи другн. „Сатир" је дао одличне карикатуре, епиграме, козеријв и хумореске, и био је истинска и жива слика онога времена, нарави и људи. После прошлог Светског рата Брана }е био управник позоришта у Скопљу и Новом Саду, а затим, пошто је стављен у пензију, понова је отворио своје позориште које је радило све- до 1929 године. И поред свег обимног дела, Врана је штампао само неколико свезака „Кроз Београд", три књиге „Бранине приче" и збирку стихова „Брана за децу". Књижевно-уметНичка врста нма онолико вредкости, укодико је цретстављају н носе даровити јбудн . И, ако један књижевнн род нли уметнички правац, наткрили други, значи Да његови

Материце у дому слепих девојака

Брана Т. Цветко!вић, књижевник, песпик, сликар и глумац, преминуо је 20, а сахраљен 21 пр. м. У Београду, уз учешће великог бјроја књижевника, уметпика, повинара и глумаца, као и знатпог београдског грађанства. Поводом четрдесе1-одневнице љегове смрти доносимо неколико редова о његовом плодном стваралачком раду.

♦уврана Т. Цветковић роћен је 8 новембра 1875 године у Књажевцу. " ,;У Београ,ду је завршио основну Игколу и реалку. Као ђак реалке статирао је у Народном позоришту поред великошколаца. За све време успешно се бавио цртањем и сликањем као ђав Великог нашег мајстора Ђоке Крстића. После завршене реалке отишао је као државни пнтомац у Минхен, на Академију ликовних уметноети. У то време он се јавља чешће и као Браца-Брана у дечјем лнсту „Ласти" као један од главних сарадпика. Његови цртежи и етихови освежили су наше дечије ли;стове. Поред „Ласте", коју је у ствари

„Иаплан, Милце*

У понедељак, 4 јануара о. г., прнка,бује се први пут на Коларчевом универзитету „Канлар Милоје", музичка 'драма с певањем у 5 чипова-, који је по комаду од Димоноара н д'Еперија нацисао БРанислав. Ђ. Нушић, Насловну улогу тумачи г. Јован Јеремић, управ1ш'к позоришта г ;,Србрзар". Ова роман)тичпа драма доживеаа је на свнма на-

Г. Јован Јеремић у улози каплар-Милоја

Дому слепих девојаКа па Гуцдулићевом венцу, било је у прошлу недељу опет лсиво... Зрачак среће и радоСти испунио је још једном душе тих несрећних бића што живе у вечном мраку... Биле су Материце... Племените Српкиње, из одбора госпођа који н у овим тешким временима брине роднтељски њихову бригу, потрудиле су се да из сопствених њихових сретстава дочарају тај празник и својим питомицама... Мала интимна свечаност обележила је тај да'н... Племените госпоће уложиле су и много труда и много сретстава и љубави да тога дана што присније њихове драге девојке осете мало животНе радости, да их што верније вратв негдашњем срећном детињству... Предвече, био је постављен сто с топлим чајем и разним послужењем. Интимпи круг госпођа и гостију био јв већ на окупу. Тада су цитомице изврле концертни мали програм: клавир и неколико изванредно лепо отпеваних несама. Потом је најмлађа питомица,

Питомица Живодарка Аврамовић везује у име својит,колегиница г .г-ђу Раденковић, потпретбелнцци ДОма, (Снимца: А. Овижћ 1, „Мнроч" I В Лриватна својина 1)

шим позорНицама огроман успех. Ретко је који писац успео да успостави толико интиман контакт нзмеђу гледалии позорнице, као што је успео Нушић у овој својој преопреми г. Јеремића, врМузнчке тачке под упраг. Богдана влада вели-

лица на којем је блистала срећа пришла, спустила се на колена и једноц врпцом везала цотпретседницу гђу Радовановић (у ОтсусТву болесне нретседнице Одбора). Да би се одрешила) госиођа је свакој пнтомнци редом пре< дала по једну кесицу пуну разних по< клона... А, онда је настало право весеље.., Певало се, играла српска кола... У том радосном расположењу тугеС је била ишчезла нз овог тихог Дома... Место ње, када је прохујао тај њихов срећни дан, душе питомица испунила је дубока захвалцост што је осећају нрема племенитим госпођама и што јв осећају према својим многобројним дародавцима што их се и данас сећају, што им и данас пружају руку пуног милосрђа... На починак свака од тих несрећних судбина понела је у срцу, када је пошла, ту истинску захвалност, ксју је тако узбудљиво и толико од срца исказала у име својих другарица — слепих девојака, једна од њих, на тгочетку ове свечаности у своме поздравном говору..,