Коло

— Замисли шта сам сањала... Грешни госн комшија само што не јаукну. — Сањам да си ми купио нови шешир... — Врло добро — пресече је гос'н комшија. — Метни га на главу, па иди код пријатељице да се пофапиш, а мене пусти да спавам...

НЕДЕЉА, 27 ДЕЦЕМБАР Прича неки дан I госн комши Ј а: /^?л — Купио сам јед(I. ном свом п Р и Ј атељ * |\рчУ 83 Рођендан нешто { што не '" е "°' 5И Д а понесе одједном. — Боже, матори — умеша се госпа номшиница. — Мапо нам је трошкова у кући, па треба још да купујеш такве поклоне пријатељима. Шта си му то купио? — Купио сам му туце дугмета за оковратник.

Једини начин

ЧЕТВРТАК, 31 ДЕЦЕМБАР Чекао госн комши1а у реду за цигаре- & те па чуо овакаа разговор: /Г Д Ст Ш — Колико ти је Ј\ гУ I времена потребно да Н? И( ј)И се ујутру обучеш? — пита један иза I њега свог пријатеља. — Па, око попа сата... — То ме нимапо не чуди! Али ја сам увек готов за десет минута. — Јесте, десет минута, апи ја се сваког јутра и умивам...

ЛОНЕДЕЉАК, 28 ДЕЦЕМБАР Настала свађа у I 11 II стану до госн комшијиног. С? - л кЖ — Дакле, ти др&1у\ жчш да сам ја идиТ V » от — праска муж. и АЈЧ У^-*лГ —- Не — одговара 1 /II >"ена. — Али... није искључено да се

ПЕТАК, 1 ЈАНУАР Снуждио се госн комшијин синчић '<-/( кад је дошао из ^ л\/\ школе. >л ^>{У Л — Шта је? — пита га госн комшија. ■— Изгпеда да ти ни- -јН[ су све козе на броју. Сигурно опет математика... — Није, тата. Баш из математике имам четири. — Шта? Кад си то постао тако добар рачунџија? — изненади се госн комшија. — Откуд четворка? — Па, ето, добио сам два из усменог и два из писменог...

варам.

(УТОРАК, 29 ДЕЦЕМБАР Скупило се код госн комшије повеНе друштво. Разговарапо се 0 »ему и свачему и разговор 1г*Ж(Л се в Р а ^ ао на исту Ји7 ^ г --Ј7 ) тему. Тако рече један од присутних на крају свега, као да му јв било заиста потребно топико времена да дође до тог уверења: — Причајте што хоћете, апи без пара не може се ништа. — Е, па није баш тако — упаде гос'н комшија. — Ја знам нешто што се може и без пара... — Е? Шта би то могпо да буде? гракнули ми сви. — Дугови...!

СУБОТА, 2 ЈАНУАР На једној трамвајсној станици изишао -8? е. кочничар да „про- Ј1_Ш| тегне ноге". Недапе- лМ (\ ко од њега разгова- Г"\ ј) \)Ј рају два господина. 1 ( ц/ /[ — Јадни су ово људи! — каже један 4 од њих показујући главом кочничара. — Тежак посао, а одговорност велика. Једном ногом су у затвору, а другом у болници... — А којом ногом звоним? — упитата изненада кочничар окрећући се љутито. РЕДА, 30 ДЕЦЕМБАР

Задиркивао толико пута госн комшија госпа комшиницу вбог њене. навике да му потанко исприча, чим се пробуди, сваки свој сан. Апи, дозлогрдипо човеку. Једно јутро опет га

Има сто начина да се човек обогати, али само један поштен. А који је то? Одмах сам зпао да га ти не знаш.

она пробуди,

*ОСШ/ЦЖСЗАШ/Ш-> ЧОВЕК КОЈИ НИЈЕ СПАВАО ВЕЋ 14 ГОДИНА У Богатишу, у Турској, живи неки Курван, коме је сада 34 године. Овај човек Звећ пуних 14 година није спавао. По отслужен»у војног рока, равно пре 14 година, Курбан је пошао у своје село Богатиш и на путу, На два сата од села, сео крај једне чесме да се одмори. Убрзо ватим, уморан од пута, он је заспао на !Једном камену. Пролазници, миелећи да је умро, пренели су га у село. Међутим, утврђено је убрзо да он није мртав него да спава тешким сном. И спавао је тада пуних 15 дана. Али, када се из тога сна пробудио, више никако није могао да засПи и тако је остао будан пуних 14 годива. За тих 14 година од како не може да васпи он је омршао 40 килограма. Занимл»иво је да овај човек не осећа никакав укус када једе или пије. ЗА 40 ГОДИНА СТВОРЕНО ЈЕ 150 НОВИХ ВРСТА^ ПАСА ^то су природњаци помоћу калем"оку последњих година створили ријанту боја ружа, нове врсте укуеу и по облику, тако је, првнеких нвмачких стручних чалва четири депенија двадесетог 10 у Европи и Америпи 150 ^ета паса. Све до почетка овога . ни једна ол тих врста паеа није по-гојала. И СТАРИ РИМЉАНИ СУ ЗНАЛИ ЗА САЛВЕТЕ Такозване салвете, без којих се данас ие да замислити ни један добро намештен ©го, познате су људима већ одавно. Салвфе еу биле познате и Римљанима. Људ§ из народа везивали су салвете око врата за време 1ела, а отмене особе држале су их на крилу и њима бриСали руке и уста после јела. Али свако 1е увек морао да носи своју

салвету. Ако би неко био позват на обед код пријатеља, морао је донети своју салвсту. За време обеда брисали су салветом руке и уста, а када пођу кући савијали би у салвет печење или друга јела која би добили од Домаћина. За време средњег века јело се претима. Био је знак отмености да се после сваког уиетог залогаја прсти обришу. Из тога је јасно само по .себи од гсоликог је значаја Сила салвета у то доба. Салвета је имала и своје златно доба, и то за време Луја XIV. Нарочита привилегија племића који су били У дворскОј служби била је у томе што су евоје салвете смели да носе на рамену. МИНЂУШЕ ТЕШКЕ СКОРО ТРИ КИЛОГРАМА Дубоко у прашумама Нове Гвинеје жиЈ?е урођеничке жене које се украшавају необично великим минђушама, да би се свиделе мушкарцима. Такве минђуше могу каткад бити тешке и до три килограма. Код једног племена које живи у налвећој уДаљености од такозваног цивилизованог евета отменост једне жене и виеина њеног порекла цени се према величини и тежини минђуша. Приликом последњег повратка истраживача са Нове Гвинеје научници еу донели један пар таквих минђуша. Они причају да ее жене на Новој Гбинеји од малена привикавају да на својим ушима носе толики терет. ПРОНАЂЕНА КОЛИБА КОЈА ЈЕ ПОДИГНУТА ПРЕ 10.000 ГОДИНА На подножју Кавказа у дубини од пет метара, где је земља етално смрзнута, пронашао је један археолог дрвену зграду, која је подигнута, како се миели, још пре 10.000 гОдина. Уствари. то је била нека штала у којој се налазило десетак коња. И коњи еу захваљујући смрзнутости земље, сасвим добро очуванњ Изгледа да је Још пре 10.000 година дошло у томе крају до неке велике катаетрофе, до снежне олује или спуштања усова, па су тако све до данашњих дана остали смрзнути у леду ови коњи, а цела зграда сачувала евој изглед.

СУВИ ЛЕД Шта је то суви лед? Оуви лед је угљена киселина у чврстом стању, која се врло лагано и без оетатка топи. У таквом стању угљена киселина ствара врло велику хладноћу. Ова.1 лед може се сећи тестером или разбијати секиром, пошто је тврд отприлике као креда. Температура једног оваквог калупа сувог леда износи минус 80 степени Целзиусових. Овај лед топи се врло споро и због тога се може паковати и у хартију и слати на врло велике даљине. Примена овог лсда је врло разнолика. Деведееет кила сувог леда одговара по капацитету количини леда која би се добила од 1250 кила воде и 270 кила соли. Десет кила сувога леда могло би у једној кући да поелулш за чување животних намирница читавих десет дана. Овај лед је наравно скупљи него обичан лед, али су његова преимућства таква да се његова екупоћа исплаћује. ВЕЂ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА НИЈЕ СТУПИЛА НА ЗЕМЉУ Недалеко једног малОг пристаништа у Шпанији усидрена је већ пуних тридесег година на истом месту једна дереглија. На дереглији налазе се три удобне собе и кујна, а у томе стану на води станује већ тридесет година нека госпођа Маргарита Лун. Године 1911 она је са својим младим музкем отишла у Шпанију где је он погинуо у једној уличној несрећи. Тада је ова жена изабрала море за евоје етално боравиште. Купила је велику дереглију на коју се укрцала 1911 године и више ногом није крочила на земљу. Дереглија је усидрена на свега 20 метара од обале. Све послове на копну свршава један слуга, који једини има права да, поред ове необичне жене, живи на дереглији. ПИНГВИНИ НЕ ПОДНОСЕ ЖИВОТ У ЕВРОПИ Недавно је извршен један занимљив опит. Норвежанин др. Хел пренеО је из поларних крајева у Норвешку читаву једну колонију пингвина. Населио их је на

Једном оетрву надајући се да ће моћи пингвине да одомаћи и рашири и у овим крајевима Европе. Услови за живот пингвина били су као и у северним крајевима из којих су донети. При свем томе пингвини никако нису могли да се навикну на нови живот. Утврђено је да пингвини донети у разне зоолошке вртове лшве врло доброи весело, али се сада показало да им живот у Европи ако се налазе на слободи, ни најмање не прија. Овај случај је веома занимљив и још потпуно нерешеи. ЦРВЕНЕ КИШЕ Не тако давно помислили су становници Клермона, у Француској, да је настао смак света. Почела је да пада крвава киша! Или се бар њима тако учинило; није могло бити сумње, киша је имала црвену боју. Сигурно је почео смак света. Међутим, није потрајало дуго и ово чудо је престало а земља се и даље окретала око сунца. Овакве појаве још нису потпуно научно објашњене и расветл^ене. Киша је била црвена, то је неоспорно, а на.гбољи доказ је да је ваздух био пун црвене прашине, коју је — како се мисли — нека олуја донела чак из Сахаре. У току векова испредане су необичне приче о црвеним кишама. Хомер, Виргилије и Плутарх спомињу црвене -пљускове. Плутарх тврди да су такве кише падале после великих борби и верује да су се крвава испарења п омешала с облацима, услед чега је-Дошло до крв.авих кипла. Последњи п.ут крвава киша_ падала јс у Монголији у лето 1928 године и изазвала велики • страх међу стаповниШтвом. Крвава киша дошла је у исто време када и епидемија дизентерије, па су. Монголци сматрали да је то знак. божије казне.

Главни уредник Мирослав Стевановић Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Александар Симић ★ Дртач Ђорђе Лобачев Ф Уредништв-о Поенкареова ул. бр. 31, Телефон 25-010 >к Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић : М-. Администрација Дечанска 31. Београд. Тел. 24-001—10: штампа „Штампарија Београл" А. Д. Дечанска 31. Тромесечна претплата 56.— дин.