Коло

ПРОБЛЕМ БР. 55 Г. Шифест

о с <1 е 1 9 ћ Т5елн вуче и лаје шшоме мат у два даотеза.

Решење иробдема број 54 (А. БајврсДОрфера); 1) 1^3—е5!

КАРО-НАН на ипвенственом турниру Жаховске сеКције „Баск м -а у Беоцки дУ лецембра 194*г). Нелн: Радојчнћ. } Ц>н и: Симоиовић. 1) е2—е4, с7—сб; 2) 8ђ1—сЗ, с!7а5; 3) 8^1—^3, (Ј5:е4; 4) 8сЗ:е4, 8^8 —16; 5) 8е4 :Ш-, е7:!6; 6) 1,11— с4, ив—с16; 7) Ш1— е2Ч-, 1л*6—е7; 8) 0—0, 0—0; 9) Тћ—е1, Бе7—(16; 10) в2—ћЗ! 1.с8—Г5; 11) 62— 34, 8ђ8—<17; 12) 8«—ћ4, 1^5—36; 13) 8^4:^6, ћ7:&6; 14) Бе2—Т*8—е8; 15) 1,с1 —г-<12, 8с17—Г8; 16) Те1:е8, Ш8 :е8; 17) Та1—е1, Ое8—с!8; 18) ћЗ—ћ4,

М—Г5: 19) П24 --Ш ВдВ—Гв; 20) 1,02 —#5! ОХ6:(14, 21) 1,е4:П -И К#8:Г7; 22) БћЗ—ћЗ+, Ш4—сШ; 23) Ш3:*>7-Н КП—§8; 24) Оћ7:а8, К^в—ћ7; 25) Ба8—е8, М5—с5; 26) 1^5—е7. И рни шгеднје Ова партија, лроцењева као најбол>а на турииру, добила је приу натраду за леиоту. ПУТНИ ШАХОВИ Постоје иарочити шахови за иут. Да се фигуре нри дрман»у воза, аута илн кола не руше, Фигуре се забадају у шаховску таблу, која имају ноља сн , рупицама. Ирви је дао идеју за такав шах француски влалар Луј Тринаести. . 1Ј1ах )е тај влалар то.пико волео да га је играо кала се возио на својим колима, нарочмто у сл5^П1Ју дужег. иутован.а. Фигуре су е дон,е стране биле укран»^не особито лепим иглама и забадане у шаховску таблу иснун.еиу вуном. На тај иачин фнгуре су биле стабилне и дрмаље кола није могло да, их сруши. КАЗНЕНИ ПОТЕЗ Ове до нре неку годиву валги^о је нравило да играч; ко/и учини иеки -иемОгући иотез, мора за казву да вуче крал>ем. То )е вравило искориетио и један од светских ирвака. Ириликом и|>екилак »а нартије> од чијег је исхода зависнло нрво место на турн иру, морао је да вуче краљем хоји се налазио у шаху. Имао ,је бира два пол>а, али ннкако није могао^да. израмуна куда је боље. Тада му је дошла у главу добра мисао: озиачио је у коверти заиста потез краљем. али на немогуће ноље! Правило је тражило да се у случају иемогућег потеза мора играти некуда краљем. Тако је досетљиви мајС1»р пре наставка партије добро изанализирао све могућности и „за казну" вукао крал.ем иа нол.е, које је за љега било најбоље. Благодарећи својој довитљивости овај мајстор је оситурао дсбитак ове партије, а тиме уједно и прве награде на турииру.

„Годиме »о?л мужа оорву* број мо>их годвн«:. Он је етарији ме»е, » шааошка ме|у нама жшоен једамиост»у од Н јнховор абмра". Ко&ино ..;је ова 'гоеџођа-' "имада годмна. • • Одговор : у ндућем 5 Орој у.

МЕСТО ЦРТИЦА СЛОВА Цртице у горн>ем лику треба да замените еловима, тако да добијете речи нижеоннсаиог значења. Да биемо вам олакшали решавање, напоменућемо да су речи ко.;е су. у вези са зимом обележене тамнијим пољима. ■

■ г- —...

, Да» _

' —~ -Л -■•' ■ ... ! -

- —

- -. ј" '■ •—» -*«*.

в 5жж

ш&шт

Прри ред: 1) има га зими на дрвећу; 2) .лпшходан прибор за један зимски епорт. ,Чруги ред: 1) пристаниште; 2) наша река. Троћи ред: 1) ирвае; 2) грађевииски рад»п':. Ч( тн-рти ред: 1) механички човек; 2) тишина. П"ети ред: 1) једно годишње доба; 2) обала. , ЈНести ред: 1) лопта од енега; 27) домаћа животиња. Одговор у идућем броју.

ЗА НАШЕ МАТЕМАТИЧАРЕ Ако знате да квадрат броја 87 изноеи 7.569; како ћете брзо, не множећи, да израчуиате квадрате бројева 88. 89 и 90? Одговор, за слабије математичаре, даћемо у идућем броју.

АУТОМОБИЛСКЕ ТРКЕ Иа једној аутомобилској трци, на кружИој стази, упитали еу јеДног математичара. колико кола учествује у трци. Ои је одговорио: ,.Брод кола није баш најеимлатичншиАко ногледате у онај бели ауто » додате једну трећину кола која јуре »спред и.ега

на три четвртине оннх који су за њим добићете тачан одговор на питање". Можете ли да израчунате колико је биио кола? Одговор у идућем броју. КАДА ЋЕ ДОВИТИ КОИ.А? Отац је рекао евоме сину Јови: — Купићу ти коња тек онда када будеш три пута млађи од Мене. Треба знати да Јова сада има 12 година, а његов отац 36. Можете ли помоћи Јови да израчуна кроз колико ће година добити коња. Ако му не будете помогли, мораће да потражи одговор у идућем броју. НИЈЕ М У ТЕТКА — Чика Тома калсе да еестра његовог ујака није његова тетка! Па ваљда има право! — А када му није тетка, шта му је онДа? Можете ли одговорити на овО питање пре но што будете иогледали наш одговор у идућем броју? ДЕДА ПЕРА И СЛИКА Стојећи пред једном сликом деда Пера је рекао: — Враће и сестре нити имам, нити сам имао, али овога човека отац је син мога оца. Чија је то била елика? Одговор, као и обично дајемо у идућем броју. НОДЕЛА ЈАБУКА Покушајте да поделиге шест јабука између пет особа тако да се јабуке не секу, а ниједна особа да не добије више од друге. Задатак није тежак, треба се само сетити као оно еа Колумбовим јајетом. Онај ко не буде успео, наћи ће решење у идућем броју. ЈЕДИО ШАЉИВО ПИТАЊЕ Испод дрвореда дугачке улице ишао један човек и поштапао се, али је сваки час мењао Срзину корака. На еваких пет лаганих корача.ји учинио би по десет убрааних корачаји. Тако непрестано до краја улице. Зашто је тако ишао. Одговор у идућем броју.

КОЛИКО ИМА ГОДИИА Кад еу једну гоепођу упитали колико мма година, она је дала следећи заобила■5аи одговбр:

9 10

13 14 15 1« 17 •• 18 П ■ п

11ИТАЊА Да ли су све еунстанце које садржи Морека 'вода иознате науци ? , Да ли бамбУсова трека Срзо раете? - ЈСо гЈе био Торичели? • Када је ои живео? . - Ј Ко нронаЈНао рачунаљку? - 1Цта ее мери термобарометром Т Шта је 13а"са г СОпнект? Када је живео иа»п но.зиата нмеац ,Јаша Игњаговић? , ШТа су били Атарјани ? ', . „; 4 Ј г Како ее зове * висока ; еаетрижеиа шубара КОја ее нјоси у околини Т ј унрије? К ој* с-у величине вајвеће пахуљице . енера?' ..... ". ..' ' •.••:•' ... 15ашто јС поље на билијару увск аелене боје? Колико је' вилеки кољ тежак? Колико је тежак кит? • Коликоима локомотЈЈва, на снету? Која ■ се. птица сматра т^асГ н^јбрзка? . Колики''.-н ут може да нређе без дрекида голубниемопота^ - » - ЈОт-а је корунд? У којс, доба еуз жинели ЦлџрџХ. - • На чему може да ее-доСттне нећа брзина: на клизаљкама или аа ролТиуаМНУ . • ; • •' ; '"• 4 '' "

Џе%е дм св

»1ИЈИ ЈЕ ОВО ЖИВОТОПИС? Иснрнчаћемо вам жпвотоиис јсдног славиог човека. Нрво Немо вам кааати најмање лознатс ноједииоети из његовог живота. затим нознатије, најзад најнознатијс. Нрема томе иа коме ћсте ее месту У биографнји ееТити о коме јс реч, видеће сс ваше знање. Читајте и размишљајте: Био је хемичар, али је највећи део свога живота посветио испитивању болеети животиња. Своја ваучна испитивања вршио је на псима, колгошкама и евиленим бубама. Ко је то? Ако ее нисте сетили, нропаде петица. Читајте дал»е и нокушајте да четворку заеЛужите. У нрвом реду. бавио ее испитивањем беснила код паса, колере код кокошију, и обо.1еп>има евилених буба. Због Напора ва овом последњем аољу, иако је био ФранДУЗ, добио је 1872 године, награду од аустриске владе у износу од аееет хиљада гулдена. Ко је то? Не ногодите ли сада. нропаде и четворка. Чнтајте дал»е и борите се бар за тројку. Године 1849 Постао је професор хемије на уииверзитету у Стразбургу, а 1807 године постао је професор Сорбоне. У Паризу поетоји широм света позпат завод за испитивања који ноеи његово име. Не посгоји сгворење које је ујео бееан пас, а да није чуло и изговорило његово име. Иначе, он је један од л>уди који су изазвали највећу револуцију у медицини. Живео је ол 1822 до 1895. Ко је то? Ако знате сада да одговорите, »аслужили сте тројку. А ако пс знате. зна се шта вам следује. а одгопор прочитајте одмах доле. «913611 јГХЈј*

Хоризонтално: 1) Мио. 4) Презиме француског еликара. 7) Онај који тка, 9) Позива. 12) Земл->а на којој ее стоји. 13) Највећи део нечега. 14) Пота. 15) Град у Холандији. 16) Платно за пројекцију елика. 17) Место одређено нраведницима после њихове смрти. 18) Прилог. 19) Број. 21) Грчко острво. 22) Свеза. 23) Гоет на свадби. 24) Притока Саве. Вертикално: 2) Учињено дело. 3) Мицерал. 4) Раса свиња. 5) Показна заменица. 6) Презиме немачког историчара. 8) Пањ вкнове лозе. 9) Огади 10) Презиме немачког пееника. 11) ЖиеОгиња. 14) Бил>ка. 18) Доба. 20) Свеза. 21) Инигшјали лрезимена и имена једног руског ииелд

ИЗ 54-ОГ БР01А Одговор на .ИГРАЧИ КЛИКЕРА« Играчи су у почетку ималн 405, 20Г> 105,,55 м 30 кликсра. Одгонор на «ДОК СЕ БАЗЕН НАПУ1+И** ђливачице морају чекати четири е»та док се базон иошуно наЈ (1уни.: " —" Одгонор на „ДА УВЕК БУДЕ 22*

Ево каио је требало распореднти бројмо« Одговор иа „ВО КИШИ* Под углом од 39 стененн. Одуовоо »а »ИЕТНА КСТ МОСТОВА-

10 —

ОДГОВОРИ Од 1389 до 1427 владао је у Орбнј* Стеван Лаваревик. Трилчки коњи почелм еу да добијају иотковице од алуминиума. јер еу такве потковице врЛо лаке, а при томе. ипак отпорне. Један пар пацова само за једну годину може да добије 800 до ..900. потомака. Један грам Прашине са еметлншта може да садржи једну милијарду мнкроба. Таценцин је био пруски генерал из прошлог века. Тело чију површину сачињавају чо* тири троугла аове се тетраедар. Иазив мандарин. којим ми у Европи обнчно називамо богатије Кннезе, није уопште познат у Киии. Сма•гра ее да еу то име измислили ирви Е.вропл>ани који су досиели у Кину, а то еу били Шпанци. Иа шпаиском ее заповедати каже „мандар" и верује се да је од те речи постала реч „мандарин". Метроном је еирава која се у музици уиотребљава за откуцавање такта. „Више светлости" су биле последње речи Гетеа (1749—1832). Највеће вииско буре на свегу стоји у Минхену. и напуњено је" са 87.935 литара вина. Запакована у сандуке од по 50 флаша, та количина заузела би 40 вагона. Научници (?у израчунали да ее на свету говори 2.796 разних језика. Кад би се томе додали и мртви језипи. на свету би било 6.760 језика. Отпорноот бактерија је огромна. Неке врсте бактерија отпорие су до иритиска од 17.600 атмосфера. Патлиџани вештачки сазревају, исто као и банане и лимуиови, ако су изложени угицају гаса етолина. Између овог вештачког и природног сазревања не може да се утврди разлика. Филомела је принцеза из грчке митологије, кбју су богови после једног злочина претворили у славуја. Отуд се у песништву славуј назива филомелом. Урме расту само на женским урминим палмама. Обичио на хиљаду жеиских урминих палми (које ноео плод) долази једна мушка палма (која има прашнике). Дрво које најбрже расте је казуарин, једно дрво из Индије. За дееег година млади казуарин израсте 30 метара у висину. Коиац евилене чауре може да буде ш преко 1.000 метара дугачак. Полудраги камен александрит мења боју: дању је тамио плав, а ноћу поетаје црвен. Ајфелова кула савија се под утица* јем сунчевих зрака више него од најјаче олује. Од топлоте јутарњег сунца метал се тегли и кула се за 150 мм. нагне ттрема западу, у подне 100 мм. према северу, а увече 75 мм. према истоку. Пингвини пливају брже од ајкула и китова. Прелазе 10 м. у секунду, дакле 36 км. на сат. РЕШЕЊЕ УКРШТЕИИХ РЕПИ Хоризонтално: 1) Прота. 5) Осуди. 9) Ко^ лорит. 11) Фармакопеја. 14) Тупа. 15) Ахен* 16) Ета. 17) Реп. 19) Ака. 20) Диван. 21) Дуг. 24) Тер. 25) Коб. 28) Омот. 30) Лака, 31) Математичар. 34) Ораница. 35) Ковачи 36) Перда. Всртикално: 1) Пафте. 2) Окрпа. 3) Тома* 4» Ала. 5) Оро. 6) Сипа. 7) Утеха. 8) Ивана.; 10) Оклеветан. 12) Аут. 13) Јек. 17) Рит. 18) ; Пар. 21) Домак. 22) Ума. 23) Готов. 25) Ка« чар. 26) Ока. 27) Барка. 29) Тера. 30) Лице. 32) Мач. 33) Тип.

14 -

15 —

ЈЗ