Коло

17

Мали двобојни ратницн воде свакодневно огорчене борбе. И, готово без нредаха, настављаЈу Једну бнтку 8а другом. ЈурншаЈу преко ноља, хватаЈу се у коштац са својим иротивницима, падају... На краЈу их остане само исколмко. Улажу се поеледњи нанори да се извојује победа. Довлаче се топови. кои>ица. ВоЈсковођа Је у опасности. Али, кад се битка заврши, ови мали чаробни ратници опет васкрсаваЈу. Опет се сврставаЈу у бојни ред, опет ратују. Од јутра до мрака. Јер људи су зато и начинили шаховске фигуре, мале ратнике из кутије... У тнм страшним окршаЈима без крви људи нису само равнодушни посматрачи. И они учествуЈу у борби, преживљаваЈу сва узбуђења сукоба на шаховскоЈ табли. На челима се исписуЈу боре, руке се грчевито стежу, прсти грозничаво поиграваЈу, стиснуте вилице дршћу. У пепељарама на столу гомилају се безброЈни опушци. .. и тако ратуЈу свакодпевно стотине хил>ада људи на свету. Ни бескраЈне даљине не претстављаЈу никакву препреку. Два човека се боре на стотине километара растојања., Стижу писма Једном или другом противнику, исписана неким неразумл»ивим знацима. Некад у целом писму стоЈи само Један знак 8сЗ:е4. И док би неко равнодушно слегнуо раменима, па, ако има развијениЈу машту, помислио да Је реч о некоЈ гапиЈунскоЈ гаифри, човек коЈи Је добио таЈапствену поруку био би у стању да сатима седи, потпуно сам, За своЈом таблом, дубоко замишљен, грицкаЈући первозно нокте... Јер шта значи ТаЈ чудни знак, та мистериозна претња човека кога нивада у асивоту пиЈе видео? Значи можда неминовну смрт некога од чаробних ратника из кутиЈе, зпачи можда — што Је на1страшниЈе. — изгубљену партиЈу... Ко су ти чудии људи коЈи говоре овим тајанственим Језиком? Они су и краљеви

• коЈима говори исгорија, који су рутили и стварали светове. ситни људи, о којима историја никад неће писати. Они су седобради старци и мале шврће коЈе маме Чешљају и бришу им иос. И није никакво чудо ако се за истим столом нађу и старац који се тешко креће од изнемоглости и реуматизма и дечак у кратким чакширама који, седећи на столици, не може под ногама да дохвати. Шахисти осниваЈу клубове. Скупљају се по кућама. Одушевљени шахиста осгаје глув и нем на сва женина запомагања. Долазе од јутра до мрака људи, трапкаЈу по ћилиМовима и тек углачаном паркету, стресају пепео на под. Не зато, можда, што они не знаЈу за ред. Све њихове мисли усредсређене су само на шаховску таблу. Приређују се велики турнири. Долазе најбољи шахисти света да се боре за титулу и победу. Јуре их новииари, пигау о њиховом приватном животу, а листови доносе огромне фотографије. Велики мајстори путуЈу од града до града, играЈу на десетине игара истовремено.

8 одутевљене присталкце плаћаЈу »елике улоге и нуне цепове мајсторима само да би могли да кажу да су за Једног пиона били јачи од славног др. Аљехина. И варају се људи ако мисле да су твнеме, беживотне борбе малих дрвених фигура. Ако се ратници из кутије не узбу ђују, ако послушно стају на црна или бела поља, зато су два човека за столом илж сви оии искупљени око њих ван себе од узбуђења. И понекад је узбудљиво каа на каквоЈ великој футбалскоЈ утакмини. Али док на трибинама навијачи могу само да учествуЈу дреком у игри, овде св врло често деШава да неки пестрпљиви пкибицер", ражешћен спором игром пекога од противника, сам дохвати фигуру да продужи борбу. То Једва дочека неки другц посматрач и, место прва два противника, они настављаЈу огорчену битку. Из далеких земал>а стижу тајаиствене' поруке: 1,е2:Д5... Без предаха се боре мали ратпици из кутиЈе. ЈуришаЈу преко по-. ља, хватаЈу се у коштац са својим про-' тивницима друге боЈе, падаЈу. А после битке васкрсаваЈу, да се опет боре.. #

Горе. — Са једног шаховског састанка V кући оца рано преминулог ,,вундеркинда", малог Милорада Божића који је у шестој години тукао нскојшко државних првака.

Лево. — Ко каже да жене немају до• вољно стрпљења за ,,краљевску игру"?

Десно. — Снимак с првенственог турнира шаховскс секције „Баска 19 ,