Коло

Л/.ода је свемоћна господарица 11/\ која влада светом и углавпом асенама свпх земаља. ЈБуди су је сами таквом направили. Многе жене подвргле су се гладовању само да би удовољили захтевима моде. Откуд потиче мода? Велике трговнпе измшпљале су је саме, да би нмале користи. А корист извлаче управо због тога, што људи целога света носе баш оно што они израђују н то без размишљања. Људи носе све, само кад је то модерно, не обазирући се на то да ли им то лепо стоји или не, да ли то одговара здрављу и хигијенским условима. Сетимо се само неке старе слике или фотографије наше прабабе, коју имате сигурно код куће у албуму, како седи у сукњи слнчној бурету. Мода је тада диктирала крпнолнне, које, да би стајале, морале су да буду подупрте читавом жичаном конструкцијом и тако су ондашње даме једва могле да седну. Питајте ваше мајке и оне ће вам рећи какве су сукње носиле; вукле су их по улици у блату и прашини, та ко да су чистиле пут за собом. Кад би то данас било, рекло би се да су одузимале чистачима посао. Није давпо како смо носиле узапе хаљине, тако да смо једва могле корак на начииимо. Саме видите да то није било ки лепо ни практично, а ни здраво, на ипак се то -носидо. Б1та би људи радили кад би мода налагала да Се иде у џаковима? Можда би смо се томе смејали или би се нашао неко, или још боље нека жена, ео јЛ -^7..-Т6 ббУ к !1а^9лмах би то примила друга и трећа, и ова М"ода 6и*"№ распрострла светом као униформа. Зашто се наше жене и девојке.толико дотерују? Зато што жене желе, дасе сопадну. Немојте то да поричете и немојте случајно да црвепите! Познато је да имате негде у дну срца скривен лик неког бића коме желите да изгледате најлешиа, и то добро скривен, да га нико не би открио. Помислићете: то говори нека ругоба која више никоме не може да се допадне и завиди нам! Није реч о завндљивости, али је сигурно да би данашње девојке требале да побуде пажњу код мушкараца нечим сасвим другим него што је дотеривање. Ваше бабе и прабабе имале су на то дотериван.е можда мало права, Ондашље жене живеле су у сасвим другим приликама. Као њихов циљ сматрао се само мираз и у том духу биле су једино и васгштаване. Знале су да кувају. ма.то да шију, да раде ручне радове, а поиека да свира на клавир, попекад и мало француски или цртање. Ово „оишт'' образовање" спадало је у добро васпптање. Девојка је знала од свега помало али у свему ништа. Њен душевН" пгпик био је врло узак. Свака деВ'- 1 гледала је да се што пре уда, да Н" 'II остала уседелица, и служила се свим гредствима која су јој стајала на рл '.можењу само да би се допала. • т ' 1 редите са овим женама дапашњу ж *' која је у стању да се васпитањом храброшћу и делима мерн с човеком Видите је запоелену на свим полг.: "јима. као' и мушкарца; не преза ни од физичког ни од духовног посла. а гч1ретна је у занатима, као и у многим гштелектуалним занимањима. Не 3!' пе чак ни од небеских внспна каа н т. не боји се ни воде ни ваздуха, а портским такмичењима извојевала јр м -^та као н мушкарци. И зар таква Л1'0! : ј) која жели да буде на. равној пози мушкарцем, може да се слуигп кшфурењем? Свакако да то не би било доетојно ње. Данас, кад су жене само сталне. не морају да узимају мушкарпа тног ирвог којн наиђе, већ могу и да чекају док не панђе онај са којим ће да се разумеју.

1. Врло интересантан зи.чски катл са шилоким појасо .ч и ревсрима који се продужавају у виду капуљаче. 2. и 3. Апартпи украси који ћс ожи■ вети сваку хаљину.

ЈЕВТИНЕГУРАБИЈЕ Мера: 50 г. мастп, 100 г. шећера, 1 јаје; 250 г. брашна, пола пакетића нрашка за пециво, 2—4 кашнке за јело млека. Од свега овога пзмесити глатко тесто, развући га и лнмешш калуном вадити звездице, полумесеце или какве облике желимо. Сваки комад премазати одозго оплављешш млеком (млеком са кога је скинут скоруп) и посути ванил-шећером. На доброј ватри нећи 12—15 минута. КОЛАЧИ ЗА ЧАЈ Једно јаје, 1 кашика мастп, 100 г. шећера, 200 г. брашна, 1/8 л. млека, 1 кафена кашика прашка за пецпво. — Јаје, шећер и маст пенасто умутитл, па сипати мало млека, па брашна,' тако наизменце. У последње брашно помешати прашак за пециво. Тесто греба да је прплично меко.. Развући га и лименим калупом вадити округле комаде. Пећи на умереној ватри. КАРАМЕЛ-ПУСЛИЦЕ Сто грама шећера. 30 г. масти, 2 кашике кључале воде, 125 г. брашпа, 35 г брашна о>д лизмпира, 1—2 кашнке млека, 1 пакетић ванил-шећера, пакетића „пецина" (прашка за пециво). 70 г. шећера попрзкити, па изручити па њега маст и кључалу воду и све •здједно још кувати. Врелу карамел-масу изручити у брашно, додати и остато и замесити тесто Тесто танко развући, вадити од к.ега округле комаде. Испећи их јасно жуто.

БОНБОНЕ ОД ^ЕЛАДЕ Сто грама шећера, добру каш1^К^„, сте мармеладе и пола кашике снрћеч та кувати, мешајући. Маса је довољнф кувана кад се кане у чашу с хладном! водом и одмах стегне. На послужав* ник посути подебљи слој шећера кри* стала, врхом јајета у шећер направи* ти мала удубљења и у свако то удубч љење кафеном кашичицом сипати ма« ло од оне куване мармеладе. Кад се бонбоие стегну уваљати их целе у ше-> ћер. До употребе бонбона чувати у ку« тнји обложеној чистом белом хартијом. Преостали шећер употребити за иештој друго.

с|шд' оЈи^,

ШЖ Љуске од кромпира можете сушптЛ за потпалу ватре, место луча. Оне со> брзо запале и дуго Држе жар. — Љу« ске од кромпира добре су и за чишће« ,ње стаклених, кристалних и сребрних ствари. Љуске од кромппра, неколпко комадића иресног кромпира и нешта солп, сирћета или воде ставите у боцу да извесно време постоји. Затим доч бро протресите боцу и испирајте је чистом хладном водом. — И боца од уља може се опрати љускама од кромпира. Љуске налијте водом и осш^-нте да постоје у боци извесно време, да! упију сву масноћу. После тога ис.пирајте боцу прво топлом, па хладноМ водом. ♦ Љуске од јаја добре су не само за прање стакленпх ствари, већ и као ђуСриво за цвеће. Издробљене љуске ставе се у боцу, налију водом и боца обема рукама снажно тресе све дотле дов се сва нечпстоћа не скине Испратп обичном водом. — За ђубриво — љускб од јаја ставе се у један суд и прелију еодом . После десет дана могу се употребити за ђубрење земље у саксијама или врту.

Све ово не значп да не треба обраћати пажњу на своју спољашност и посити оно што се носило пре сто годниа. Не, али не треба ни битн слепо приврлген моди. Носите увек оно што вам добро стоји и у чему се добро осећате