Коло

МАШИНА ЗА СКЛАПАЊЕ БРАКОВА Једно друштво ва аутомате у Токиу дошло је на идеју да уместо чоколаде стави унутра листиће е именима девојака које желе да се удају. Име 1е пропраћено фибичким и моралним одликама девојке исто као и они огласи на последњој страни натих листова. Ако онај који је у аутомат убацио новап наиђе на себи одговарајући случај, обраћа се друштву које га доводи У везу са кандидаткињом. Тако друштво прави добар посао. и тако по који срећни брак бива склопљен помоћу машине. КОЛИКО ЛИТАРА ВАЗДУХА УДИШЕМО? ва време одмора, једна одрасла особа Удише 6—8 литара ваздуха у минутњ Ова е« цифра за време тешког рада пење на 60—60 литара а у особитим случајевима мозке да достигне чак и 150, Према доктору Ремпу број удисаја се креће у стању одмора између 10—12 у минути. За време јеДне веслачке утакмипе учесници удвшу 120 пута у размаку од Једног минута. То се објашњава тиме што рад мишића аахтева повећање удисаиог кисеоника и узвраћа исту толику количину угљен-диоксида. ОСТРВО МАЧАКА Око 500 км северозападно од острва Маурицијус, у Тихом Океану, налази се коралеко острвце Фрајост, на коме су мачке једина жива бића. Пре 80 година на ово острво искрцали ©у се неки бродоломници, који су собом у чамцу били донели и једног мачка и мачку. Бродоломници су ускоро изумрли од неке ааразне болести, а мачка и мачор остали су и даље на острву. Од тога доба нико није посетио ово мало јострво, које је скоро без икакве вегетаци]е. Недавно. међутим, једна научна експедиција искрцала се на острву и њени чланови били су веома изненађени када су ту затекли на хиљаде мачака. Мачке су на острву биле једина жива бића. Оне су живеле по пећинама и храниле се рибама ко1е су хватале на врло оригиналан начин. Оготине мача етајало би у близини једне ол многобројних лагуна. Када вода почне

за време осеке да „се повлачи. мачке би загазиле у плићак. направиле живу ограду око лагуне и чекале док се вода из ње сасвим не повуче. Уплашене рибе, које нису могле да се врате у дубину. оетајале су у лагуни на суву. На овај начин хране је увек било доста и мачке су могле да лсиве. СТУДЕНТ СА 25.000 ИСТОРИСКИХ ДАТУМА У ГЛАВИ Приликом понозљеног испита један.студент историје на универзитету у Ослу показао је феноменалан таленат памћења историских датума. На првом испиту он је пао из историје зато што није знао неколико не толико значајних историских датума. Овај свој неуспех студент је толико узео срцу, да је пуна три месеца дане и ноћи седео над књигом и учио на памет историске датуме. И по други пут. када је дошао на испит, он де у томе Т1равпу показао просто феноменалан успех. За време испита, који 1е трајао три дана. овај студент одговорио 1е ејајно на сва питања и изговорио на памет равно 25.000 историских датума који су били у вези са постављеним питањима. КАКО СЕ РАЗЛИКУЈЕ ЈАПАНАЦ ОД КИНЕЗА Није лако за једног Европљанина да раауме да ли је један Азијат Јапанап или Кинез: те су две расе толико сличне да би и један антрополог могао да их побрка. Међутим, неједнакости које постоЈе између тих двају типова могу вигае пута помоћи да бисмо утврдили ко је Кинез, а ко Јапанац. Онај ко.1и мало боље загледа у фотографије Кинеза и Јапанпа видеће да није много тешко пронаћи разлику. Јапаиац има на лицу јаке и истакнуте кости, његов нос је спљоштен а брада и бркови му густо расту: јабучипе су му испупчене, док му је облик лИца уошпте квадратан, то јест широк и кратак. Лице Кинеза 1е. међутим, дугуљасто. кожа својим тоном жуте боје потсећа на пергамент, а образи му нису никада румени. Нос Кинеза је мање спљоштен а длаке на лицу врло ретке. Да видимо сада раст тих двају људских типова. Типичан Кинез је овећи; његов средњи стас је 1,63 метра, ноге мршаве и дугачке, а тело слабашно.

Јапанац је, међутим, нижи средња впсина му је 1,57 метара, ноге су му кратке и мишићаве, као што је уопште квадратно и мишићаво сво његово тело. Ход Јапанца је тежак. стопало му се потпуно ослања о земљу, док је код Кинеза еластичан и лак. У старОсти Кинез постаје дебео, а стари Јапанац де обично мршав и сув. Ако познајемо ова обична правила. неће нам бити тешко разликовати један тип од другог. Не заборавите само да свако правило има свој изузетак, а ова нарочито н.има обилују. КОСТИМ ЗА КУПАЊЕ У КОМЕ КУПАЧ НЕ МОЖЕ ДА СЕ УДАВИ Једна немачка фабрика костима за купање пријавила је као патент нарочиту врсту костима који треба потпуно да отклони могућност дављења купача. На овим костимима налази се и један кајиш, који се на изглед не разликује ниуколико од других кајиша који се стављају око струка преко костима за купање. Кајиш је од танке гуме. На предњем делу налази се једна патрона, напуњена компримираним угљеним оксидом. Када се купач налази у опасности и више не може да се држи на површини, довољно је само да притисне дугме ове патроне. У истом тренутку патрона се отвори, а угљени оксид појури у кајиш и надме га тако, да он личи на појас за спасавање. Помоћу тог вештачког појаса за спасавање купач може да се одржи на води док стигну спасиоци. НОС КОЈИ СЕ СМЕЈЕ Једном младићу који је приликом аутомобилске несреће изгубио нос био је путем операције направљен вештачки нос. За ту операциду хирург де исекао потребно парче коже са једним делом мишића из младићевог чела. Операцида де потпуно успела. Нос је додуше испао мало већи него онад први али се изненада показало да он има дош дедну и то доста озбиљну ману. Наиме чим би младић почео га се смеде, ^медао се и нос, тд. на њему су се подављивале боре које су се кретале. Објашњење ове необичне подаве лежи како изгледа у томе што де хирург приликом операциде пресадио и дедан део живца челног мишића који игра видну улогу у покретима при смеху.

И ПРЕ ТРИ ХИЉАДЕ ГОДИНА ЖЕНЕ СУ БОЈИЛЕ КОСУ Једна експедицида кода де више месеци провела у Африци, међу многобројним занимљивостнма наишла ,де и на дедну мумију египатске принцезе, невероватно добро очувану. Према процени стручњака мумија де стара најмање 1ри хиљаде година. По њеним рукама види се дасно да су се египатске принцезе маникирале исто онако као што то данас чине многе даме. Сем тога и коса на мумији остала де сасвим очувана. По коси се види да су већ и у то време отмене даме бодиле косу и подрезивале. Принцеза де бодила своду косу црвеном бојом, када де и после З.ООО година остала непромењена. У саркофагу ове принцезе научници су нашли и дедан мали несесер, у коме се; између многих парфема и помада, налазила и дедна пинцета за чупање обрва и једно огледало од бронзе. ЧОВЕК КОЈИ ИМА НАЈВЕЂУ ВОЈСКУ — ОД ОЛОВА Познато де већ да и многи одрасли људи воле да се играду водницима од олова. Али колика де та страст код извесних лица распрострањена о томе се дош увек вр^ ло мало зна. На томе пољу свакако да туче светски рекорд Жан Бретоније из Страсбурга. У сводод збирци он има равно 800.000 водника од олова. Међу њима заступљени су сви родови оружда и све униформе. Свакога дана, надмаље по неколико сатц. Жан Бретониде. коме де преко 60 година, „игра се" сводим водницима V дедној огромнод сали еводе виле. У Паризу живи пензионер Гистав де Риден, коди. додуше, има само дедну ..армију" од 100.000 оловних водника. али и она за њега претставља најлепше часове разоноде. Главни уредник Мирослав Стевановић Ф Уредник Мића Димитријевић * За Фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе ЛоОачев ★ Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 ★ Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А Д. Јовап Тановић * Администрација Дечанска 31. Београд. Тел 24-001— 10: гатампа „Штампарида Београд" А Д. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.

Ижштш* мог

да се изговара, рекао је поверипац љутито: — Већ сам изгубио стрпљење. Увек кад дођем по новац, ипи нисте код куће, или сте код куће а немате новаца. — Сасвим природно. Кад имам новаца, шта ћу онда код куће?

ЧЕТВРТдК, 28 ЈАНУАР

Отишао госн комшија с госпа комшиницом, ту скоро, у биоскоп и сео до једног мпадог пара. — Копико вам је година, госпођице Мицо? — пита мпадић. — Двадесет једна. — То сте ми рекпи и пре две године — Природно. Ја не спадам у ож што говоре данас једно, а сутра друго

шш

ПЕТАК, 29 ЈАНУАР

Један наш сусед купио петпа. Чувао га и хранио, разуме се у — купатипу. И једног дана отишао часовничару. — Добар дан — рекао сусед. — Ви сте часовничар, зар не? — Шта бих друго могао да будем нађе се овај у чуду. — Само питам. Дошао сам да вас замопим да видите шта је овом мом петпу; од пре три дана кукуриче ујутру попа сата пре времена... И извуче из корпе за пијацу овај необични часовник ...

НЕДЕЉА, 24 ЈАНУАР Састале се неки дан комшинице на степеништу и заподеперазгов ° р1 # Јг / П — И да знате саТТТГС мо шта ми ' е рекпа Шс: та неваспитана пер^—//1— сона! — каже жена — оног нашег суседа, суплента гимназије. — Таквим погрдним именима не бих бипа у стању ни свог мужа да назовем...

ПОНЕДЕЉАК, 25 ЈАНУАР Муж и жена иду 6% <5* УПИЦ0М. — Погпедај само Скж изпог — узвикну и ■ — 0ва ' шешир I V јв песма — ' Г ' еп — одгово ри он. — Апикојош данас купује песме.

СУБОТА, 30 ЈАНУАР

Разговара госн комшија с једним суседом, па му овај каже: — Ја јако пазим на своје здравље. Кад неки пут уквасим ноге, ја сутрадан одмах одем до лекара. — То је пепо — одговори госн комшија. — Апи ја бих у таквом спучају пре отишао обућару. М-ћ.

Београдски разговори

УТОРАК, 26 ЈАНУАР. Састао се један пријатељ госн комшије са неким својим друговима у једној кафани. И разговору никад краја. Одједном устаде један од њих. — Шта је, што тако нагло напушташ друштво? — упиташе га остали. — Тепефонирапа ми жена. — Да се није десила нека несрећа иод куће? — Не знам. Рекла ми је само: „Или ћеш ти доћи овамо, или ћу ја тамо".

СРЕДА, 27 ЈАНУАР Опет нешто о оном нашем суседу који је већ дужан и Богу и људима, али увек нађе неки изговор да не врати ДУг. Неки дан дошао му један од поверилаца, учтиво скинуо шешир и потсетио суседа на дуг. Али кад је овај стао

— Шта велиш, дивота ово време: право пролеће... ? — Дивота, богами. Само задоцнило. Одјужило баш кад сам откулучио своју порцију.