Коло

Деспо. — Урош Предић, Марљиве ручице.

Лево. — Риета Вуканоеић, Гуслар,

Лево. — Ћорђе Крстић, Под јабуком. Горе. — Паја ЈовановиН, Мачевањв.

својој бурној прошпостц српски народ није имај много година мира кој| би могао да посветн свом подии зашу и куптурном стваралаи* тву. Годинама се морао борити само да очува свој опстзнак, одопевајући час једном чао другом непријатељу. Па ипак, упркос свим тим мучним и бопним данима своје прошпости, српски народ нич је кпонуо духом. У краткотрај* ним затишјима поспе ратне бу< ре, која га готово никад нијв штедела, наш народ је све време искоришћавао подижући и продубљујући своју куптуру. Из тих времена поникао је би« сер наше народне УметностИ, народне пвеМв које су прошпог века" биле право откровзње за све културне народе Европе. А историчар ликовних уметности увек ће се задржати на српском средњевековном спикарству, чије се фреске сматрају претечама италијанске ренесансе. Срлско спикарство интензивно се развија. Српски сликари се школују, упознају се са делима великих мајстора. И ства-' рају. Упркос и познијим бурним временима,' чији вихори захватају и нашу земљу...

Лево. — Ђура ЈакшиН, Под караулом.