Коло

оишег ЕДИОНДО ФЕРДРЕ.

Један старац, који је вутао хрому вогу, прошао је крај ње. — Која је ово улица? упитала је она. Он ју је изнешђено погледао— Улица Верди. Она је у срцу осетнла вао неку т" ненадну радост. Да. то је 'било ту, за* н'ста ту, још четн1ри ко.ража. Зазвонила је на вратима једнот ма* лог хотела. На једшж провору првог спрата видела се светлост. Ие.ко ство рење у црноод отшкринуло је позор. — Шта тражлте? упитао је глас одозго. Анђела је ћутала. Шта је тражпла? — Хајде, идите! Имамо ооде болесника. удал>ите се. Личност у црном хтела је да затвори прозор. Анђела је постала нестрнљива. — Али мене чекају. Ви знате да мене чекају. На то се непозната поклонила и Ан-> ђела је ношла уз степениЦе. Ушла је право у једну слабо осветљену ообу. У дну је био кревет у ксг ме је кркљао неки човек, који није више био млад. Једна жена сва уплакана устала је и упитала Анђелу. — Ко сте ви? У једном углу седела је једна старај жена. Она је пригушила крик. — Анђела! 1 Анђела ју је погледала. То је била госпођа Ладор, Марпјева мајка. Оно је на кревету Марио лежао на самрти. Отворио је очи и преко његовог на" мученог лица прешао је последњи сл)абачки оемех. — Ах, рекао је, знао сам добро да: ћеш доћи- Осам дана се већ бориц са смрћу. Ја оам с гобом одвратно по- ступио. Проживео сам цео живот и не сумњајући у то. Али, од пре шест месеци ја сам озбиљно болестан и савест ми се поетеиено повратила. Реци ми брзо, јесам ли имао дете с то^бом? — Да, имао си сина. Он је инжењер. Он носи законито име. у познала сам човека велижа срца, који ме јо узео за жену. Твој син је леи, срећан је. има савести. Самртник је за тренутак заћутао. — Ја — рекао је, — немам деце. Заћутао .је поново— Нисам могао да одем на опај свет пре него што не дознам да ли ме још мрзиш? Исповедио сам се. Признао сам своје грехе. Али ти, ти, јеси ли ми ти опростила? Анђела није одмах одговорила. Пред њом је последњи пут оживео један велики део њенога живота, њена младост. Он је покушао да ухвати Анђелу за руку. Није имао снаге. Рука му је клонула. — Преклињем те — продужио је, —в реци ми, јееи ли ми опростила? Она се нагла изнад кревета и про* шапутала врло благо: — Учинила сам нешто више. Забо* равила сам те. — Хвала — ревао је он. И шшустио је дах.

сироту старицу. Када је она умрла, Апђела је покунила оно мало што је имала и пошла у Рим. Није мислила да тражи Марија, него . да се изгуби у великој вароши, где све понире, и ствари и љуДн, а по неки пут ни траг не остаје. Морала је ући у једну болницу. Била је тако несрећна тако напуштена и јаДна да се један лекар салажио на њу. Кад се дете родцло, он га је признао за своје и оженио се мајком. Био је увек савршен према њој. Био је прави светац. Анђела га је вечило жалила. Да, такав је био њен живот. Успомена на Антонија и љубав према сину, Роберту, заузимали су све место у њему. Откуд онда то тавно осећање *дужности, кајања, помоћи коју треба некоме да пружи? Кад се спустило вече, то нејасно осећање постало је несносно. Чула је наједанпут како јој јасно звони у ушима. — Шта је, шта радиш? Приближио се последњи тренутак. Устала је дрхтећи, сва ледена од страха. Исти онај глас додао је: — Иди! Спремила је путничку торбицу, нв знајући ни сама шта ради. Рекла је слузкавци да путује. — Колико ћете остати? — IIе. знам. — Ако дође какво писмо, треба ли да га пошаљем за вама? — Не. На улици је запренашћено погледала око себе. Њен сан је поново обузео. Изгледала је скоро као месечарка. „Да, мислила је без престанка, идем". Где? То, није знала. Падала је киша. Удичне светиљке подрхтавале су, Анђела је дала знак једном таксију. Шофер је стао. Анђела је изгледала запрепашћено. Окренула се као да ће се неко појавити иза ње и откритн јој циљ њ.еног пута. Иосле малог ћутања рече наједаред: — Станица Тевере! Људи који су промицали тамо амо гледали су је са чуђењем како излази из кола, као аутомат, и пролази поред шалтера. Поглед јој је био укочен, коРаци несигурни. Једно име ју је зауставило. Застала је. — Другу класу за Равену, рекла је. — Само одлазак? — Одлазак и повратак. Било је необично мрачно кад је она стигла у Равену. Није нознавала варош. Пошла је насумце. Није мислила ни на -што, сем на нејасну мисао која јој је непрестано лебдела пред очима. „Да ли сам на време стигла?" Све је било пусто. У којем другом тренутку она би се уплашила. Али сад више није осећала да има тело. Куће, које су јој личиле на оперски декор. искрсавале су пред њу из мрака. Ипак, враћала се неколико пута истим путем, као да јо.ј је недоетајало надахнућа. Почела је да губи храброст. Да ли да седне поново у воа и да се враги, иако није ништа нашла.

«^-»ужан сан, који је мучио Анђелу, V Ј пробудио ју је. Она је скочила / и крај кревета потражила електрични упаљач, .али га није могла да нађе. Срце јој је куцало да искочи. Био ју је обузео бескрајан страх, али се није могла сетити од чега. Знала је само да је присуствовала некој безимевој страхоти и осећала као да некоме Вешто дугује. Али шта? Шта? Најзад је нашла светлост. Сва срећВа погледала је по својој соби. За време страха свакако се бојала да је из те собе не истерају за увек. Сад је гледала свој познати, миран, скроман намештај: сточић са огледалом, верни али вомало и подмукли у извесне дане: равне справице ноређане крај четака; камин са сликом свога мужа који је умро вре седам година и свога сина инжеи>ера у Милану, који ће доћи к њој кроз шест месеци. Све ју је умиривало н као да је пријатељски гледало у њу, али је она још једнако осећала страх ж ону фаталну, мрачну, неизбежну дужност. — Ја никоме ништа не дугујем, баш ништа — мислила је она. — Умирила сам се колико могу. Шта се догађа у Мени? Узалуд се трудила да сазна. Кроз завесе на прозорима продирало 'Је прво титрање зоре. Анђела је увидела аа више неће заспати. Неизрециви

страх повратио би јој се са сном. Подигла је мало јастуке, села на кревету н са стола узела јеДан сасвим овештали примерак „Имитације Исуса Христа". Тако је дочекала дан. Мислила је, кад сване, да ће се ослободити језе. Али не, језа ју је још држала, нејасна, неодољива. Шта се то тако болно у њој крило? Анђела се загледала у свој живот. Он јој се учинио углавном без великих трзавица. Заиста је имала среће. Родитељи су јој рано умрли. Однеговала ју је једна баба која је живела од сасвим малих прихода. Анђелина будућност бринула је стару даму. Она је имала мало пријатеља који су је посећивали. Међу њима била и породица Ладор, којој је припадао један младић, Марио, помало уображен, једва нешто старији од госпођице Анђеле. Анђела је била лепа, свежа. Она није могла замислити да се он неће оженити њоме. Али она је била сирота. Маријеви родитељи послали су свога сина у Рим. Он је пошао, не жалећи ни за чим. Његова наивна љубавница већ му је била на терету. Тек што је он отишао, Анђела је увидела да је бременита. Неодољива брига дошла је за тугом. Морала се поверити својој неискусној, сиромашној и већ озбиљној баби. Та вест докрајчила је

(Сиииав: А. Симић)